NOVO ROBOVLASNIŠTVO POD PATRONATOM GRADA

U centru grada je saobraćajni haos i stiče se utisak da se radi ad hoc, bez jasnog plana i da se isti menja u toku radova. I to predstavlja nastavak „svetle“ tradicije rešavanja sobraćajnih problema tako što se naprave veći, pa se onda oni rešavaju pravljenjem još većih problema. Trebalo je, zapravo, da se desi ovakav kolaps u samom centru grada da bi se svi mi zapitali šta sve to nije dobro u javom prevozu u Šapcu. A tu nije dobro mnogo toga. Najdrastičniji primer stvaranja problema u saobraćaju, ali i kršenja ljudskih prava predstavlja organizacija Taksi prevoza u našem gradu. Taksi prevoz jedan je od efikasnijih načina borbe protiv saobraćajnih gužvi, pre svega onog njihovog segmenta koji se odnosi na parkiranje vozila. Međutim, ako mislite da je u Šapcu to rešeno na pravi način, u zabludi ste. O čemu se radi? Ako u našem gradu pokušate da dobijete registraciju za auto – taksi prevoz, što je jedan od uslova da se ovim bavite, morate biti sigurni da vam je životni vek jednak ili nešto duži od životnog veka kornjače sa Galapagosa. Tačnije, verovatnoća da ćete ovo odobrenje dobiti u ovom veku meri se promilima. Grad je utvrdio broj auto-taksi prevoznika, podelio registracije i one se sada nasleđuju, preprodaju i šta li već ne, a nove se, ne izdaju. Tako da oni koji bi se bavili ovom delatnošću, moraju da rade za nekog od onih koji ovu registraciju imaju. Oni pak ne moraju da rade ništa. Do da tu svoju registraciju „stave na raspolaganje“ i zatim u toplom, kafiću ili kući, bez ikakvog truda, ubiraju rezultate tuđeg rada. Nesrećni taksisti tako moraju da zarade i za sebe i za njih, u „slavnoj“ tradiciji robovlasničkog sistema, koji je sa ovih prostora proteran još u doba Nemanjića. Posledice su jasne, cene će za toliko morati biti veće, i to ćemo, naravno, platiti mi, građani Šapca.
Drugi problem jeste što je ovo protivustavno, jer se na ovakav način, direktno i neskriveno, krši Ustavom RS zagarantovano pravo na rad. Sa druge strane oni koji su ovu registraciju dobili, dobili su je, praktično doživotno i nasledno. Sav taj haos grad ne želi da vidi i time direktno učestvuje u ovom neustavnom i nemoralnom poslu. A može to da prekine. I to odmah. I to tako što će dozvoliti Šapčanima ustavom Srbije garantovano pravo na rad obavljajući prostu registraciju zainteresovanih i pustiti da tržište, na zadovoljstvo nas korisnika, uradi svoje, ili ta mesta periodično, ako ih limitira, davati na javnom nadmetanju. I na jedan i na drugi način mi bismo dobili jeftiniji, pouzdaniji i sigurniji taksi prevoz, a grad bi povećao i broj zaposlenih. Ako je to gradskim vlastima u interesu. Ako nije, red bi bio da nama, građanima Šapca, to i kažu. O poštovanju ustava i naših, istim, garantovanih prava da i ne govorimo.