U BIBLIOTECI ŠABAČKOJ PREDSTAVLjENA NOVA KNjIGA GORDANE ĆIRJANIĆ
SEDAM ŽIVOTA PRINCEZE SMILjE
Knjiga „Sedam života princeze Smilje“ Gordane Ćirjanić, predstavljena je protekle srede u Biblioteci šabačkoj, bez kritičara, recenzenata i opštih mesta, na, čini se, najbolji mogući način – kroz razgovor koji je vodila direktorka Sonja Bokun Đinić.
- Za Smilju Mihailović (devojačko Konstantinović), čula sam dok sam živela u Španiji, šta više, često sam nailazila na njeno ime u štampi. Španski mediji su je predstavljali kao srpsku princezu, koja se kretala u visokim krugovima, a s obzirom da je nepoznata u Srbiji, mislila sam da se lažno predstavlja. Kad sam se vratila u Beograd, slučaj je hteo da upoznam jednog njenog rođaka, a ona je tad već tri godine počivala na groblju u Ibici. Saznala sam o njoj neobične podatke i razumela da je njen život bio dostojan avanturističkog romana. Čak kada bi neko jednostavnim, novinarskim jezikom ispisao fakte ovog neobičnog života, napravio bi zanimljiv roman, no, ja sam se trudila da građa ne nadvlada književnost, rekla je autorka.
Smilja Mihailović je rođena u Beogradu, u uglednoj profesorskoj porodici. Novinarka Politike, bila je skojevka u mladosti, drugovala sa Ivom Lolom Ribarom i Kočom Popovićem. Dok je vodila Kraljevsku kancelariju u izbeglištvu tokom pedesetih godina prošlog veka, imala je kontakte sa mnogim značajnim ličnostima epohe. U beogradskoj štampi, njeno ime se retko pojavljivalo, uglavnom pogrdno, u člancima posvećenim svrgnutom kralju Petru. Zbog kleveta koje je doživela, ona je zauvek odbacila Srbiju. Posle propalog braka, otišla je na Ibicu i tamo postala gospodarica mode i dobrog ukusa, sa „sklonošću da bez dlake na jeziku odobri ili diskvalifikuje, što je proisticalo iz njenog svojevrsno beogradskog mangupluka“. Bila je bliska prijateljica Ursule Andres i Romana Polanskog.
Zajednički imenitelj svih faza života ove neobične žene je sposobnost, ne samo da opstane, nego i da se ponovo uzdigne do samog vrha društvene piramide. Za mačku u Španiji kažu da ima sedam života, otuda i naslov knjige - „Sedam života princeze Smilje“.
Gordana Ćirjanić je objavila knjige pesama “Mesečeva trava” (1980), “Gospa od sedam grehova” (1983), “Pred vratima vodenijem” (1988) i “Gorka voda” (1994); knjige zapisa “Pisma iz Španije” (1995) i “Nova pisma iz Španije” (2002); knjige pripovedaka “Velaskezovom ulicom do kraja” (1996), “Večnost je, kažu, dugačka” (2005), “Kaprici i duže priče” (2009) i “Kad svane, razlaz” (2012); romane “Pretposlednje putovanje” (2000), “Kuća u Puertu” (2003), “Poljubac” (2007), “Ono što oduvek želiš“ (2010) i “Mreža” (2013). Njene prozne knjige imale su po nekoliko izdanja; dobitnica je najprestižnijih književnih nagrada. Prevela je sa španskog knjigu pesama Luisa Sernude “Stvarnost i želja” (1990), poetsku prozu od istog pisca “Utihnuli napev” (1995), pripovetke Huana Rulfa “Dolina u plamenu” (2006), esejističku kozeriju “Sveti dim” Huana Oktavija Prensa (2006), roman od istog pisca, “Gospodin Krek” (2007) i teorijsku studiju Hosea Antonija Marine “Teorija stvaralačke inteligencije” (2011). Sa engleskog je prevela eseje Oskara Vajlda “Propast laganja” (2000).
- Za Smilju Mihailović (devojačko Konstantinović), čula sam dok sam živela u Španiji, šta više, često sam nailazila na njeno ime u štampi. Španski mediji su je predstavljali kao srpsku princezu, koja se kretala u visokim krugovima, a s obzirom da je nepoznata u Srbiji, mislila sam da se lažno predstavlja. Kad sam se vratila u Beograd, slučaj je hteo da upoznam jednog njenog rođaka, a ona je tad već tri godine počivala na groblju u Ibici. Saznala sam o njoj neobične podatke i razumela da je njen život bio dostojan avanturističkog romana. Čak kada bi neko jednostavnim, novinarskim jezikom ispisao fakte ovog neobičnog života, napravio bi zanimljiv roman, no, ja sam se trudila da građa ne nadvlada književnost, rekla je autorka.
Smilja Mihailović je rođena u Beogradu, u uglednoj profesorskoj porodici. Novinarka Politike, bila je skojevka u mladosti, drugovala sa Ivom Lolom Ribarom i Kočom Popovićem. Dok je vodila Kraljevsku kancelariju u izbeglištvu tokom pedesetih godina prošlog veka, imala je kontakte sa mnogim značajnim ličnostima epohe. U beogradskoj štampi, njeno ime se retko pojavljivalo, uglavnom pogrdno, u člancima posvećenim svrgnutom kralju Petru. Zbog kleveta koje je doživela, ona je zauvek odbacila Srbiju. Posle propalog braka, otišla je na Ibicu i tamo postala gospodarica mode i dobrog ukusa, sa „sklonošću da bez dlake na jeziku odobri ili diskvalifikuje, što je proisticalo iz njenog svojevrsno beogradskog mangupluka“. Bila je bliska prijateljica Ursule Andres i Romana Polanskog.
Zajednički imenitelj svih faza života ove neobične žene je sposobnost, ne samo da opstane, nego i da se ponovo uzdigne do samog vrha društvene piramide. Za mačku u Španiji kažu da ima sedam života, otuda i naslov knjige - „Sedam života princeze Smilje“.
Gordana Ćirjanić je objavila knjige pesama “Mesečeva trava” (1980), “Gospa od sedam grehova” (1983), “Pred vratima vodenijem” (1988) i “Gorka voda” (1994); knjige zapisa “Pisma iz Španije” (1995) i “Nova pisma iz Španije” (2002); knjige pripovedaka “Velaskezovom ulicom do kraja” (1996), “Večnost je, kažu, dugačka” (2005), “Kaprici i duže priče” (2009) i “Kad svane, razlaz” (2012); romane “Pretposlednje putovanje” (2000), “Kuća u Puertu” (2003), “Poljubac” (2007), “Ono što oduvek želiš“ (2010) i “Mreža” (2013). Njene prozne knjige imale su po nekoliko izdanja; dobitnica je najprestižnijih književnih nagrada. Prevela je sa španskog knjigu pesama Luisa Sernude “Stvarnost i želja” (1990), poetsku prozu od istog pisca “Utihnuli napev” (1995), pripovetke Huana Rulfa “Dolina u plamenu” (2006), esejističku kozeriju “Sveti dim” Huana Oktavija Prensa (2006), roman od istog pisca, “Gospodin Krek” (2007) i teorijsku studiju Hosea Antonija Marine “Teorija stvaralačke inteligencije” (2011). Sa engleskog je prevela eseje Oskara Vajlda “Propast laganja” (2000).
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
