PRVA ŠAPČANKA U “LUJO DAVIČO”
ŠABAC ĆE BITI POZNAT PO BALETU
Časovi baleta pet puta nedeljno u prostorijama MZ “Žika Popović”. Ako ne uspe da dovede baletsku školu “Lujo Davičo” u Šabac, nastavnica baleta Gordana Ivanković spremaće decu za njihovu školu. Prva Šapčanka koja je upisala prestižnu školu jedanaestogodišnja Tara Cvetković. Nastavu će pohađati vanredno jer ne postoje uslovi da se sa majkom preseli u Beograd
Školica klasičnog i džez baleta „Arabeska“ nedavno se smestila u salu specijalno uređenu samo za njih, u Domu Mesne zajednice „Žika Popović“. Prostor je školici ustupio Savet MZ, a učiteljica baleta Gordana Ivanković i njen suprug uložili su sredstva i adaptirali je. Sa predsednikom Saveta MZ Jovanom Radišićem, su se lako dogovorili.
-Lepo smo se pronašli i sporazumeli. Salu smo iz početka uredili baš za naše potrebe. Svako od dece doneo je nešto svoje, dragu lutku ili biljku. Data nam je na puno korišćenje, kada god nam zatreba. Narednih godinu dana bićemo tu besplatno, a za dalje ćemo se dogovoriti, priča Gordana.
Školicu pohađaju dve grupe, mlađe i starije polaznice. Ovih mlađih je za sada nešto više, a mogu početi deca od četiri godine.
-Kada sam pre dve godine počela, starosna granica bila je sedam godina, međutim, pojavila se mala Lena koja je sa pet i po godina bila toliko istrajna da je na treninge dolazila iz sela i odlično se uklopila i sa decom od deset godina. Treninzi za male su koncipirani kroz igru, ali oni na kraju svakog časa nauče nešto novo iz osnova klasičnog i džez baleta. Nakon mesec ili dva imaju javni čas, da roditelji vide šta smo u međuvremenu uradili, kaže Gordana.
Starija grupa trenira tri puta nedeljno, ponedeljkom sredom i petkom, od 18:30, a mlađa utorkom i četvrtkom od 19 časova.
Najbitnije je da deca žele sama da igraju i da ne budu forsirana ni od koga. Gordana kaže da ukoliko dete neće da dođe na jedan trening, ne treba tražiti od njega da ide dalje.
-Ja sam jedva čekala treninge i kažnjavali su me tako što bi mi rekli da nema baleta ukoliko nemam petice. Koliko je individualna, balet je toliko i grupni i ako jedno dete tu nije svojom voljom, to će se odraziti i na drugu decu. Balet je pokazivanje emocija. Učim decu da pokriju nos i usne i u ogledalu u očima posmatraju svoje emocije. Ako nauče da igraju očima naučiće sve. To je pričanje priče kroz pokret.
Gordanina najveća želja je da baletsku školu „Lujo Davičo“ dovede u Šabac, jer za sada postoje dva isturena odeljenja u Srbiji, van Beograda. Za to je potrebna i podrška grada. Ipak, ako to ne uspe, spremaće decu da mogu da se školuju kod njih. Tu je već imala uspeha. Naime, jedanaestogodišnja Tara Cvetković, upisala je školu „Lujo Davičo“.
Tara je na republičkom takmičenju, prvom na kom je učestvovala, osvojila drugo mesto, o čemu smo već pisali. Sada je primljena na smer klasičnog baleta, na koji godišnje upisuju samo 12 dece. Dobila je brojne komplimente, a posebno su bili iznenađeni da dolazi iz Šapca, jer ranije nisu imali učenike iz ovog grada, niti znaju da se u Šapcu uopšte igra balet.
-Bile smo u Bosni, na odmoru, i planirale smo još da ostanemo kada je mama pozvala školu i saznala da je prijemni za nekoliko dana. Odmah sutradan smo se vratile u Šabac, jedan dan sam se odmorila, a naredni u Beograd. Na prijemnom su bile dve nastavnice koje su me odvele u salu i tu sam radila osnovne pozicije i pokrete klasičnog baleta. Posebnu pažnju su obraćale da li mi je prava kičma, kukovi ramena, a ocenjivali su i figure, priča Tara.
Kako su Taru ocenili kao vanserijski talentovanu insistirali su da bude njihov redovan učenik. Ipak, školu će morati da pohađa vanredno, jer Tarina majka Biljana ne može sa njom da se preseli u Beograd, gde pri tom ne bi imale ni stan ni ona posao.
-Volela bih da mogu sve ovde da ostavim jer znam koliko bi ona bila srećna, ali ne mogu. Pričali su mi o Tarinoj perspektivi, pominjali su čak i ministra kulture kao podršku. Bila sam presrećna i zatečena situacijom, ali morala sam da im objasnim da će Taru pripremati Goca za ispite i da će imati status vanrednog učenika.
Kao redovan učenik Tara bi imala obezbeđeno besplatno školovanje, ali i ništa drugo u Beogradu. Kaže da bi volela da ide tamo redovno na nastavu, ali da joj je lepo i ovde u novoj sali i sa njenom nastavnicom.
Gordana ističe da će dati sve što je u njenoj moći da je adekvatno pripremi. Kaže da bi bilo lepo kada bi se našao neko ko bi mogao da Tari ostvari ovu želju, ali ipak smatra da nema potrebe za preseljenjem u Beograd.
-Oni mogu da joj pruže mnogo, da bude prvi solista Narodnog pozorišta. Ipak, talenat joj ništa ne može umanjiti.
Veliki problem je što vanredno školovanje u školi „Lujo Davičo“ mnogo košta. Moraće da ide na konsultacije nekoliko dana pre ispita, pa će tako pored puta, morati da plati i smeštaj za te dane. Konsultacije se takođe plaćaju, kao i ispiti, a zahtevaju i posebnu opremu.
Tara je nedavno na Čivijaškom karnevalu otvorila Dečji karneval. Na bini je prvi put zaigrala u špic patikama. Pred šabačkom publikom se osećala veoma lepo, a koliko je predana igri govori i njena rečenica da kada igra otvorenih očiju oseća se isto kao i sa zatvorenim.
Predsednik Saveta MZ “Žika Popović” Jovan Radišić veoma je zadovoljan i ponosan što ovako talentovana deca treniraju u njihovim prostorijama. Ističe da će pomagati mladima kada god budu u mogućnosti.
-Sport i kultura su nešto na čemu treba da se zasniva razvoj najmlađih u Šapcu. Dužnost svih koji imaju bilo kakvih uslova je da ih u tome podrže, smatra Radišić.
Tek što je primljena u baletsku školu “Lujo Davičo”, još uvek pod velikim utiskom, Tara i Biljana su krenule u šetnju Knez Mihajlovom ulicom i da se počaste sladoledom. Naišle su na devojčicu koja je svirala violinu, dok ju je majka iz pozadine pratila na električnom klaviru. Svirale su muziku na koju Tara igra.
-Tara mi je rekla da bi želela da pleše, pitala je devojčicinu majku da li može, a ona joj je odgovorila da one i sviraju da bi se uz njihovu muziku igralo. Tara je obula svoje špic patike i zaigrala u pozadini. Devojčica koja je svirala sve vreme ju je bodrila da istupi ispred. Veliki broj prolaznika stajao je da ih posmatra. Među njima bile su i izbeglice iz Sirije. Tara je odigrala tri numere, zahvalila se i krenula. Devojčica je dotrčala za njom i donela joj 300 dinara, za sladoled. Bio je to Tarin prvi honorar i tako je proslavila upis, priča Biljana i otkriva da je devojčica desetogodišnja Jovana, prvak Evrope u violini kao solista. Svira na ulici da bi imala sredstva za odlaske na takmičenja, jer niko ne finansira njen talenat.
-Lepo smo se pronašli i sporazumeli. Salu smo iz početka uredili baš za naše potrebe. Svako od dece doneo je nešto svoje, dragu lutku ili biljku. Data nam je na puno korišćenje, kada god nam zatreba. Narednih godinu dana bićemo tu besplatno, a za dalje ćemo se dogovoriti, priča Gordana.
Školicu pohađaju dve grupe, mlađe i starije polaznice. Ovih mlađih je za sada nešto više, a mogu početi deca od četiri godine.
-Kada sam pre dve godine počela, starosna granica bila je sedam godina, međutim, pojavila se mala Lena koja je sa pet i po godina bila toliko istrajna da je na treninge dolazila iz sela i odlično se uklopila i sa decom od deset godina. Treninzi za male su koncipirani kroz igru, ali oni na kraju svakog časa nauče nešto novo iz osnova klasičnog i džez baleta. Nakon mesec ili dva imaju javni čas, da roditelji vide šta smo u međuvremenu uradili, kaže Gordana.
Starija grupa trenira tri puta nedeljno, ponedeljkom sredom i petkom, od 18:30, a mlađa utorkom i četvrtkom od 19 časova.
Najbitnije je da deca žele sama da igraju i da ne budu forsirana ni od koga. Gordana kaže da ukoliko dete neće da dođe na jedan trening, ne treba tražiti od njega da ide dalje.
-Ja sam jedva čekala treninge i kažnjavali su me tako što bi mi rekli da nema baleta ukoliko nemam petice. Koliko je individualna, balet je toliko i grupni i ako jedno dete tu nije svojom voljom, to će se odraziti i na drugu decu. Balet je pokazivanje emocija. Učim decu da pokriju nos i usne i u ogledalu u očima posmatraju svoje emocije. Ako nauče da igraju očima naučiće sve. To je pričanje priče kroz pokret.
Gordanina najveća želja je da baletsku školu „Lujo Davičo“ dovede u Šabac, jer za sada postoje dva isturena odeljenja u Srbiji, van Beograda. Za to je potrebna i podrška grada. Ipak, ako to ne uspe, spremaće decu da mogu da se školuju kod njih. Tu je već imala uspeha. Naime, jedanaestogodišnja Tara Cvetković, upisala je školu „Lujo Davičo“.
Tara je na republičkom takmičenju, prvom na kom je učestvovala, osvojila drugo mesto, o čemu smo već pisali. Sada je primljena na smer klasičnog baleta, na koji godišnje upisuju samo 12 dece. Dobila je brojne komplimente, a posebno su bili iznenađeni da dolazi iz Šapca, jer ranije nisu imali učenike iz ovog grada, niti znaju da se u Šapcu uopšte igra balet.
-Bile smo u Bosni, na odmoru, i planirale smo još da ostanemo kada je mama pozvala školu i saznala da je prijemni za nekoliko dana. Odmah sutradan smo se vratile u Šabac, jedan dan sam se odmorila, a naredni u Beograd. Na prijemnom su bile dve nastavnice koje su me odvele u salu i tu sam radila osnovne pozicije i pokrete klasičnog baleta. Posebnu pažnju su obraćale da li mi je prava kičma, kukovi ramena, a ocenjivali su i figure, priča Tara.
Kako su Taru ocenili kao vanserijski talentovanu insistirali su da bude njihov redovan učenik. Ipak, školu će morati da pohađa vanredno, jer Tarina majka Biljana ne može sa njom da se preseli u Beograd, gde pri tom ne bi imale ni stan ni ona posao.
-Volela bih da mogu sve ovde da ostavim jer znam koliko bi ona bila srećna, ali ne mogu. Pričali su mi o Tarinoj perspektivi, pominjali su čak i ministra kulture kao podršku. Bila sam presrećna i zatečena situacijom, ali morala sam da im objasnim da će Taru pripremati Goca za ispite i da će imati status vanrednog učenika.
Kao redovan učenik Tara bi imala obezbeđeno besplatno školovanje, ali i ništa drugo u Beogradu. Kaže da bi volela da ide tamo redovno na nastavu, ali da joj je lepo i ovde u novoj sali i sa njenom nastavnicom.
Gordana ističe da će dati sve što je u njenoj moći da je adekvatno pripremi. Kaže da bi bilo lepo kada bi se našao neko ko bi mogao da Tari ostvari ovu želju, ali ipak smatra da nema potrebe za preseljenjem u Beograd.
-Oni mogu da joj pruže mnogo, da bude prvi solista Narodnog pozorišta. Ipak, talenat joj ništa ne može umanjiti.
Veliki problem je što vanredno školovanje u školi „Lujo Davičo“ mnogo košta. Moraće da ide na konsultacije nekoliko dana pre ispita, pa će tako pored puta, morati da plati i smeštaj za te dane. Konsultacije se takođe plaćaju, kao i ispiti, a zahtevaju i posebnu opremu.
Tara je nedavno na Čivijaškom karnevalu otvorila Dečji karneval. Na bini je prvi put zaigrala u špic patikama. Pred šabačkom publikom se osećala veoma lepo, a koliko je predana igri govori i njena rečenica da kada igra otvorenih očiju oseća se isto kao i sa zatvorenim.
Predsednik Saveta MZ “Žika Popović” Jovan Radišić veoma je zadovoljan i ponosan što ovako talentovana deca treniraju u njihovim prostorijama. Ističe da će pomagati mladima kada god budu u mogućnosti.
-Sport i kultura su nešto na čemu treba da se zasniva razvoj najmlađih u Šapcu. Dužnost svih koji imaju bilo kakvih uslova je da ih u tome podrže, smatra Radišić.
Tek što je primljena u baletsku školu “Lujo Davičo”, još uvek pod velikim utiskom, Tara i Biljana su krenule u šetnju Knez Mihajlovom ulicom i da se počaste sladoledom. Naišle su na devojčicu koja je svirala violinu, dok ju je majka iz pozadine pratila na električnom klaviru. Svirale su muziku na koju Tara igra.
-Tara mi je rekla da bi želela da pleše, pitala je devojčicinu majku da li može, a ona joj je odgovorila da one i sviraju da bi se uz njihovu muziku igralo. Tara je obula svoje špic patike i zaigrala u pozadini. Devojčica koja je svirala sve vreme ju je bodrila da istupi ispred. Veliki broj prolaznika stajao je da ih posmatra. Među njima bile su i izbeglice iz Sirije. Tara je odigrala tri numere, zahvalila se i krenula. Devojčica je dotrčala za njom i donela joj 300 dinara, za sladoled. Bio je to Tarin prvi honorar i tako je proslavila upis, priča Biljana i otkriva da je devojčica desetogodišnja Jovana, prvak Evrope u violini kao solista. Svira na ulici da bi imala sredstva za odlaske na takmičenja, jer niko ne finansira njen talenat.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
