ŠUME NA METI KRADLjIVACA
STABLA “UMIRU” JAVNO
U Šumskom gazdinstvu Boranja tokom proteklog dela godine registrovali 235 vlasnika privatnih šuma, čija stabla su posekli u najvećem broju slučajeva njihovi rođaci ili komšije
Kompaktne šumske celine u Mačvi su iskrčene najviše između 1868, i 1880. godine. Tokom 20 veka takav negativan trend je nastavljen i mnogi šumski kompleksi su usitnjeni. Stabla su često puta nestajala javno, a bilo je i primera da je prilikom vraćanja zemlje seljacima u ataru Dublja za tri dana i noći pokrčena cela šuma.
Pre jednog veka na prostoru bare Zasavica postojalo je nekoliko većih kompleksa šuma. Čovek je tokom proteklih godina i na ovim prostorima svojim negativnim uticajem narušio prirodnu celinu.
I proteklih godina, naročito za vreme komasacije zemljišta u Mačvi i tokom sprovođenja Zakona o vraćanju oduzete zemlje seljacima, gotovo preko noći nestale su mnoge šume. Niko ih nije zaštitio pa je ta hajka nastavljena.
- Šumsko gazdinstvo Boranja brine o privatnim šumama na području 15 opština, bivšeg Podrinsko- Kolubarskog regiona. To je područje od oko 110.000 hektara šuma. Radimo planove, stručno tehničke poslove i brinemo se problemom bespravne seče stabala. U proteklom delu godine zahtevom radi zaštite od nezakonite seče stabala nam se obratilo 235 vlasnika privatnih šuma, a registrovali smo posečenih 7.239 metara kubnih drveta. To su najčešće uradili rođaci ili komšije oštećenih, a zahteve dobijamo u različitim periodima u godini i tu ne bih rekla da postoji neko pravilo. U prošloj godini takvih zahteva je bilo 394, a procenjeno 17.468 metara kubnih bespravno posečenog drveta. Naše mogućnosti da im pomognemo su male i ostaje mogućnost da odštetu traže putem inspekcijske službe i sudskih organa, kaže Slavica Petrović samostalni referent za privatne šume i zaštitu životne okoline u ovom šumskom gazdinstvu, koje je pre desetak godina uz pomoć nadležnog Ministarstva i želju građana podstaklo sadnju šuma na zemljištu, uglavnom šeste, sedme ili osme klase na stotinak hektara. Danas su te subvencionisane površine namenjene pošumljavanju uz pomoć nadležnog Ministarstva znatno manje. Samim tim smanjene su i mogućnosti zaštite životne okoline, na ovaj način.
Danas su mnoge šume prilično proređene. Pojavile su se i šumokradice. To prećutno konstatuju mnogi vlasnici šuma, koji neželjene goste često zastaju u krađi ogrevnog drveta. Nažalost, kažu oštećeni to im je i sve što mogu da učine. Istina nisu retke ni svađe, prepirke sa lošim ishodom. Policija i odgovarajuća inspekcija više smiču ramenima, predlažu veliku papirnatu proceduru, koja bi oštećene dosta koštala, a ishod bi često bio neizvestan. Tako su vlasnici šuma skoro prinuđeni da od svega “dižu ruke”, a nezadovoljstvo često verbalno iskazuju. To je ovih dana izražena pojava, “podgrejana” skorom zimom, krizom i visokom cenom ogreva. Uglja, tvrde odgovorni ima dovoljno, a to je uočljivo i na brojnim stovarištima u Šapcu i okolini. Mnogi su se ovim i snabdeli blagovremeno, najčešće preko svojih sindikalnih organizacija ali prava sezona tek predstoji.
Ogrevno drvo je i dalje na ceni, a istovremeno najjeftinije grejanje, te se mnogi i ovog puta opredeljuju za njega. Cena je oko 40 evra za kubik. Ponuda izuzetno dobra, a ni tražnja ne zaostaje.
Atari u pojedinim mačvanskim selima, koje je delila šuma, prosto su sastavljeni. Šume isečene. Tako je narušena i prirodna okolina, nestala staništa mnogih životinjskih vrsta, a u ovim šumama nekada su se skrivali i ljudi u potrazi za “zaklonom” od Turaka.
Pre jednog veka na prostoru bare Zasavica postojalo je nekoliko većih kompleksa šuma. Čovek je tokom proteklih godina i na ovim prostorima svojim negativnim uticajem narušio prirodnu celinu.
I proteklih godina, naročito za vreme komasacije zemljišta u Mačvi i tokom sprovođenja Zakona o vraćanju oduzete zemlje seljacima, gotovo preko noći nestale su mnoge šume. Niko ih nije zaštitio pa je ta hajka nastavljena.
- Šumsko gazdinstvo Boranja brine o privatnim šumama na području 15 opština, bivšeg Podrinsko- Kolubarskog regiona. To je područje od oko 110.000 hektara šuma. Radimo planove, stručno tehničke poslove i brinemo se problemom bespravne seče stabala. U proteklom delu godine zahtevom radi zaštite od nezakonite seče stabala nam se obratilo 235 vlasnika privatnih šuma, a registrovali smo posečenih 7.239 metara kubnih drveta. To su najčešće uradili rođaci ili komšije oštećenih, a zahteve dobijamo u različitim periodima u godini i tu ne bih rekla da postoji neko pravilo. U prošloj godini takvih zahteva je bilo 394, a procenjeno 17.468 metara kubnih bespravno posečenog drveta. Naše mogućnosti da im pomognemo su male i ostaje mogućnost da odštetu traže putem inspekcijske službe i sudskih organa, kaže Slavica Petrović samostalni referent za privatne šume i zaštitu životne okoline u ovom šumskom gazdinstvu, koje je pre desetak godina uz pomoć nadležnog Ministarstva i želju građana podstaklo sadnju šuma na zemljištu, uglavnom šeste, sedme ili osme klase na stotinak hektara. Danas su te subvencionisane površine namenjene pošumljavanju uz pomoć nadležnog Ministarstva znatno manje. Samim tim smanjene su i mogućnosti zaštite životne okoline, na ovaj način.
Danas su mnoge šume prilično proređene. Pojavile su se i šumokradice. To prećutno konstatuju mnogi vlasnici šuma, koji neželjene goste često zastaju u krađi ogrevnog drveta. Nažalost, kažu oštećeni to im je i sve što mogu da učine. Istina nisu retke ni svađe, prepirke sa lošim ishodom. Policija i odgovarajuća inspekcija više smiču ramenima, predlažu veliku papirnatu proceduru, koja bi oštećene dosta koštala, a ishod bi često bio neizvestan. Tako su vlasnici šuma skoro prinuđeni da od svega “dižu ruke”, a nezadovoljstvo često verbalno iskazuju. To je ovih dana izražena pojava, “podgrejana” skorom zimom, krizom i visokom cenom ogreva. Uglja, tvrde odgovorni ima dovoljno, a to je uočljivo i na brojnim stovarištima u Šapcu i okolini. Mnogi su se ovim i snabdeli blagovremeno, najčešće preko svojih sindikalnih organizacija ali prava sezona tek predstoji.
Ogrevno drvo je i dalje na ceni, a istovremeno najjeftinije grejanje, te se mnogi i ovog puta opredeljuju za njega. Cena je oko 40 evra za kubik. Ponuda izuzetno dobra, a ni tražnja ne zaostaje.
Atari u pojedinim mačvanskim selima, koje je delila šuma, prosto su sastavljeni. Šume isečene. Tako je narušena i prirodna okolina, nestala staništa mnogih životinjskih vrsta, a u ovim šumama nekada su se skrivali i ljudi u potrazi za “zaklonom” od Turaka.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
