PRIVILEGIJA JE RADITI ONO ŠTO VOLITE

Mali broj ljudi u današnje vreme ima privilegiju da se bavi poslom koji voli, a da ne spominjemo za koji se školovao dugi niz godina. Jedna od tih retkih je i Šapčanka Mirjana Gavrilović, po obrazovanju hemijski tehničar, a po opredeljenju, od skora, i vlasnica Zanatske radionice za proizvodnju sapuna ,,TalIJa DM”.
- Ideja da započnem ovaj posao javila se spontano još 2012. godine u vreme kada su moje tri ćerke počele da koriste sapune za negu mladalačke kože. U moru proizvoda ponuđenih na tržištu isprobale su gotovo sve. Međutim, nisu bile zadovoljne rezultatima. Neki od sapuna su se brzo topili, dok su neki opet posle kratke upotrebe počinjali da mirišu neprijatno. S obzirom da sam po struci hemičar tek ja nisam bila zadovoljna odnosom cene i kvaliteta, a posebno kvalitetom. To me navelo da se zainteresujem i obnovim svoje znanje o procesu proizvodnje sapuna. I tako je sve krenulo - kaže Mirjana.
Iskustvo sticano tokom dvadeset dve godine rada u laboratoriji Hemijske industrije „Zorka“ na poslovima analitičke hemije, potkrepljeno i dobrim teorijskim znanjem ponetim iz Srednje hemijske škole, bilo joj je više nego dovoljno da se upusti u ovu avanturu zvanu privatno preduzetništvo.
- Kada se jednom upustite u magični svet proizvodnje ideje naviru jedna za drugom. Međutim, da bi se ideja realizovala čovek pre svega treba da bude kreativan. Dok radim na nekoj određenoj vrsti sapuna unapred imam smišljene oblike i boje, kao i kombinacije više boja u jednom sapunu. Međutim, neke ideje se javljaju i prosto naviru same od sebe u toku rada.
Od ideje do pokretanja sopstvenog posla put nije bio nimalo lak. Prve korake u mirišljavi svet sapuna napravila je u svojoj kuhinji eksperimentišući kako sa dostupnim receptima tako i sa znanjem koje je potvrdilo da se bez njega ne može.
- Za dobijanje prvih sapuna sam koristila i neke recepte sa interneta. Mislila sam da će tako biti lakše. Ono što sam dobila na taj način, naravno, nije zadovoljilo moje kriterijume. Svaki proizvod treba isprobati, a da bi ovaj sapun bio upotrebljiv treba sačekati 4 do 6 nedelja da sazri. To je dugotrajan proces. Mora se biti strpljiv da bi se sve ispoštovalo. Tek tada može da se testira. U početku sam po tim receptima dobijala meke sapune koji su se brzo topili i trošili. Naravno da nisu ni mirisali kako sam ja zamislila. I sve to otkrijete šest nedelja posle izlivanja sapuna u kalupe, pa onda promena recepture i čekate od novih šest nedelja na rezultat. Trebalo mi je tačno dve godine eksperimentisanja dok nisam dobila proizvod koji u potpunosti ispunjava moja očekivanja. Tek tada sam mogla sebi da dozvolim da se pojavim u javnosti.
Prvi sledeći korak bio je prijavljivanje na konkurs za dodelu subvencije za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje.
- Ove godine akcenat je stavljen na žensko preduzetništvo, pa su žene, kojih je više nezaposlenih u odnosu na muškarce, dobijale dodatne bodove. Pokretanje sopstvenog posla nikada nije bilo lako. Ženama je još teže. Da bi se upustila u pokretanje sopstvenog posla žena mora imati početni kapital za ulaganje, što najčešće nije slučaj. Situaciju dodatno otežava i činjenica da žene nemaju imovinu koja se vodi na njihovo ime pa tako ne mogu da dobiju kredit ili pozajmicu koju bi iskoristile kao početni kapital za ulaganje u posao.
Od kada je sticajem okolnosti ostala bez posla koji je volela vodila ju je jedna misao i to da je „u životu velika privilegija i sreća raditi posao koji volite i voleti posao koji radite“.
- Tada je čovek u potpunosti profesionalno ispunjen i zadovoljan i tada daje svoj maksimum. Kroz pokretanje sopstvenog posla stvorila sam sebi tu sreću i privilegiju. Samim tim sačuvaću i otrgnuti od zaborava veoma lep i inspirativan stari zanat.
Sa prirodnim ručno rađenim toaletnim sapunima za lice, ruke i telo i šumećim uljanim kupkama različitih mirisnih nota, kao i aromatičnom morskom solju u vrlo zanimljivim pakovanjima, Mirjana se pojavila prvi put na Bazaru „Starih i umetničkih zanata“ pre skoro dve godine.
- Već sa prvim izlaskom u javnost stekla sam redovne kupce koji mi se vraćaju svaki put kada izlažem. To znači da su stekli poverenje u moje proizvode i to mi je najveća nagrada za rad i trud. Neki od mojih kupaca na tim bazarima su bili i iz inostranstva, dok su neki opet hteli da svojim prijateljima i rođacima van naše zemlje odnesu zanimljiv i autentičan poklon. Tako su moji sapuni završili u gotovo svim zemljama iz naše bivše Jugoslavije, kao i u Austriji, Nemačkoj, Norveškoj, Engleskoj, a van Evrope otišli su za Ameriku i u Dubai. Ima me svuda po malo.
Od nedavno u paleti njenih proizvoda našao se i jedan nov sapun koji su joj kupci dosta tražili.
- U pitanju je sapun sa aktivnim ugljem i etarskim uljem lavande. Idealna kombinacija za čišćenje kože. Tako sam ispunila obećanje dato mojim kupcima i napravila sapun po njihovoj želji. Trudim se da moji proizvodi budu reprezentativni i da kupci dobiju ono što očekuju i za šta su na kraju dali svoj novac. Samo zadovoljan kupac će se vratiti ponovo. A moji kupci se vraćaju.
Talija, kako i sam naziv radionice kaže, ili upornost, volja i želja da do savršenstva dovede svaki svoj proizvod, Mirjanu guraju dalje putem koji je sebi zacrtala. Iako svesna da neće biti nimalo lako probiti se na tržište na kome su prisutni proizvođači iz drugih mesta ne odustaje. Pored starih kupaca redovno se javljaju i novi.
- Većina njih me kontaktira po preporuci nekog zadovoljnog kupca što je meni i najbolja reklama, a i potvrda kvaliteta mojih proizvoda.
Kreativnost, način prezentacije kako putem sajmova i bazara, tako i na društvenim mrežama, svet su u kome Mirjana namerava da ostane još dugo. To potvrđuje i višestruka simbolika njene radionice u kome se nalaze početna slova imena članova porodice, ćerki Tamare, Ivane i Jovane, supruga Dušana i njeno.
- U svakom poslu treba imati i malo sreće, a ja imam svoju taliju koja mi donosi sreću. Talija je jedna od devet grčkih muza - zaštitnica zabave i pesme. Atribut joj je bršljanov venac, pa otuda iznad reči talija imam i list bršljana.
Mirjana Gavrilović rođena je 27. juna 1965. godine u Šapcu. Po završetku Srednje hemijske škole 1984. radila je u jednoj tašnerskoj radionici. Studirala je na Hemijsko-tehnološkom fakultetu, a na Poljoprivrednom ratarstvo. Od 1987. do 2009. godine radila u laboratoriji ,,Obojene metalurgije” HI „Zorka“. Bavila se atletikom i streljaštvom. Udata, majka tri ćerke, hobista, kreativac, član Udruženja građana ,,Kiša”.
Ja sam od onih koji se nikada ne predaju bez obzira na teškoće kojima su izloženi. Uvek sam bila optimista u svakom pogledu i uvek se trudim da budem maksimalno pozitivna. Zato ne čekam da se dobre i lepe stvari dogode same od sebe već se uvek trudim da ih ja stvorim.
Započeti privatan posao je zaista avantura i nikada ne znate u kom pravcu će se sve razvijati. Treba imati viziju i hrabro se upustiti u tu avanturu. Naravno da neće ići sve lako. Ima tu i uspona i padova, ali upornost i želja da se uspe uvek su dobitna kombinacija. Sledite svoje snove i oni će se ostvariti.