Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(1. oktobar 2015.)
ŠABAČKI PČELARI NA SAJMU U BEOGRADU

MED JE PROIZVOD ZA POČETNIKE

Tri šabačka udruženja pčelara prošle sedmice su, u organizaciji Direkcije za poljoprivredu posetili Međunarodni tašmajdanski sajam pčelarstva. Direktor Direkcije Vladimir Špegar naveo je da oni organizuju odlaske na sve sajmove koji pčelarima mogu da pomognu u radu i da nešto novo saznaju.
Milan Gligorić, predsednik Društva pčelara Šapca istakao je da im je pored Direkcije i lokalna samouprava uvek pomagala šta god im je trebalo. Naveo je da je ovaj sajam nejveća manifestacija koju pčelari u Srbiji imaju. Sajam se sastojao iz izložbenog i prodajnog dela sa pčelarskim proizvodima i opremom.
-Tu se sakupe ne samo pčelari iz cele Srbije nego i iz susednih republika. Vidimo se, razmenimo iskustva i uvek se vratimo zadovoljni. Konkretno, imali smo susret sa pčelarima iz Tuzle i dogovorili smo se da ćemo im organizovati posetu ovde, a oni nama uzvratnu tamo. Na sajmu uvek saznamo nešto novo što kasnije prenosima i pčelarima koji nisu mogli da odu tamo, rekao je Gligorić.
Branko Mijić, predsednik Društva pčelara Mačvanskog Prnjavora, smatra da je Sajam izuzetna prilika da se pčelari upoznaju sa najnovijim tehničkim dostignućima u pčelarstvu, u vidu opreme, nečina pčelarenja i novih proizvoda.
-Pored meda, propolisa polena, sve više se teži proizvodnji pčelinjeg otrova. Održana su i stručna predavanja o zaštiti pčelinjeg društva od varoje. To je jedan od vodećih problema u pčelarstvu, pored prskanja i uništavanja pčela otrovima. Mnogo košnica u Banatu je stradalo jer se suncokretovo seme zaprašuje pesticidom koji štiti biljku do vršaja. Pčela kada dođe na cvet suncokreta ugine. Takođe i zaprašivanje šećerne repe, kao i kanala protiv komaraca dovode do smrti pčela, objasnio je Mijić i naveo da će im sada biti omogućeno da elektronskim putem prijave trovanje pčela inspektorima.
Gligorić i Mijić ističu da se med smatra proizvodom za početnike iako najveći broj pčelara bazira svoju proizvodnju na njemu. Kažu da se sve više pčelara okreće proizvodnji mleča, polena, voska, ali i drugih manje poznatih produkata.
-Pčela pri ujedu luči jednu vrstu otrova koja je u malim dozama lekovita. Međutim, nakon ujeda pčela ugine. Da se to ne bi desilo postoji tehnika uzimanja pčelinjeg otrova, a da pčela pri tom preživi. To se radi pomoću staklene ploče i struje, pčela pokušava da ubode ploču, otrov se tu lepi i skida. On je jako skup, ali i delotvoran kod dosta bolesti. Kod nas je to još uvek u začetku i ne postoji ni otkupna stanica niti laboratorija za ispitivanje, priča Mijić.
Pored toga objasnili su i da je matični mleč izuzetno zdrav, a o tome govori činjenica da su pčele radilice i matice izležene iz istih jaja, ali da je razlika u tome čime se hrane. Dok radilica samo jedan dan jede mleč, matica se njim hrani devet dana. Radilica živi od 35 do 40 dana, a matica i do pet godina.
Čak je i vazduh iz košnica veoma zdrav, pa navode da u Sloveniji organizuju udisanje vazduha iz košnica, što je delotvorno u lečenju astme i bronhitisa. Gligorić navodi da je Josip Broz Tito među prvima primenjivao ovu metodu.

M.M.

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa