Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar
Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem
Širom sveta, hiljadama ljudi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja su narušena ljudska prava. Oni ne samo da su diskriminisani, isključeni i marginalizovani, već su i predmet emocionalnog i fizičkog zlostavljanja kako u ustanovama koje se bave zaštitom mentalnog zdravlja tako i u lokalnoj zajednici.
Slogan ovogodišnje kampanje „Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti kako bi se omogućio dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava, sa obučenim profesionalnim kadrom, gde se uvažava pravo na informativni pristanak na lečenje, gde su korisnici uključeni u planiranje, organizaciju i praćenje službi mentalnog zdravlja, gde postoji javno zagovaranje kroz osnivanje udruženja korisnika i gde se ove vrednosti promovišu kroz organizovanje kampanja javnog informisanja.
Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna njegovih ili njenih sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos za svoju zajednicu.
Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.
Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju. Njihov uticaj proteže se na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice.
Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.
Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Zato zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.
Zavod za javno zdravlje Šabac
Slogan ovogodišnje kampanje „Dostojanstven život sa mentalnim poremećajem” ima za cilj podizanje svesti šire društvene javnosti kako bi se omogućio dostojanstven život osobama sa mentalnim poremećajem, život u društvu gde se poštuju ljudska prava, sa obučenim profesionalnim kadrom, gde se uvažava pravo na informativni pristanak na lečenje, gde su korisnici uključeni u planiranje, organizaciju i praćenje službi mentalnog zdravlja, gde postoji javno zagovaranje kroz osnivanje udruženja korisnika i gde se ove vrednosti promovišu kroz organizovanje kampanja javnog informisanja.
Mentalno zdravlje se može koncipirati kao stanje dobrobiti, gde svaka individua postaje svesna njegovih ili njenih sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresom u životu, u stanju je da radi produktivno, te je sposobna da ostvari lični doprinos za svoju zajednicu.
Procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, isključeni iz svojih porodica i socijalnog okruženja.
Smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja od ključnog su značaja za svaku zajednicu.
Mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje jedinke i uzrokuju ne samo emocionalnu patnju nego i smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju. Njihov uticaj proteže se na čitavu zajednicu i predstavlja ogroman ekonomski i socijalni teret. Mentalni poremećaji su često povezani sa dugotrajnim lečenjem, odsustvovanjem sa posla, nezaposlenošću i smanjenjem produktivnosti, što sve utiče na emocionalno i ekonomsko stanje članova porodice koji neguju obolele, kao i na povećanje troškova zajednice.
Da bi se smanjio teret mentalnih poremećaja neophodno je da se veća pažnja posveti prevenciji i unapređenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donošenja odluka i dodeljivanja sredstava.
Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i presudno je za sveobuhvatno blagostanje osoba, društava i država i predstavlja nacionalni kapital. Zato zaštita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i značajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zaštite, odnosno javnog zdravlja.
Zavod za javno zdravlje Šabac
Najnoviji broj
18. april 2024.
