ZADUŽBINSKO DRUŠTVO „PRVI SRPSKI USTANAK“ MIŠAR I ŠABAČKO POZORIŠTE URUČILI NAGRADU ZBIRCI „MIŠARSKE ELEGIJE“ KRSTIVOJA ILIĆA
REČ I ZAVEŠTANjE
„Još gavrani ispod neba ćute, snovi pali na jelove grane; kaži, Bože, do spasenja pute: kako Srbi slobodu da brane!/ Kako ruka da stigne do mača, do sekire koja oštri kolje; mrtav Lazar Srbijom korača, potresa se na nebu prestolje!“
Kaži Bože do spasenja pute
I bi reč. Pesnička reč koja se razlila prošle srede, poslednje večeri septembra, u Šabačkom pozorištu. Reč o pesmama i njenom autoru, šabačkom Orfeju i „novom uzletu epskog stiha“. I upravo taj uzlet u zbirci pesama „Mišarske elegije“ Krstivoja Ilića s pravom je zaslužio novoustanovljenu književnu nagradu „Reč i zaveštanje“ koju su dodelili Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar i Šabačko pozorište.
- Mi u Šapcu pokušavamo da najpre Šapčanima, a onda celom svetu pokažemo da moramo najpre da poštujemo ono što imamo. Ako mi to ne poštujemo neće nas ni drugi poštovati. Ta ideja je posebno zastupljena u Zadužbinskom društvu „Prvi srpski ustanak“ sa Mišara. I Šabačko pozorište pokušava da na sve moguće načine afirmiše kulturno i umetničko stvaralaštvo u Šapcu. Kada dođu trenuci za ono što je najbolje, što potiče odavde, to su trenuci kada smo mi najsrećniji. Zbog toga su Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ i Šabačko pozorište odlučili da zauvek sačuvaju uspomenu na jednu knjigu i to „Mišarske elegije“ pesnika Krstivoja Ilića. Mislim da se po prvi put, bar po mom skromnom dugogodišnjem iskustvu, dodeljuje nagrada jednoj knjizi koja je doživela i peto, numerisano, izdanje – istakao je Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta.
Odbor najistaknutijih umetnika koji su sačinjavali prof. dr Milivoje Pavlović, književnik i profesor Univerziteta, prof. dr Svetislav Božić, kompozitor, prof. dr Slavica Jovanović, prof. Dragiša Marsenić, akademski slikar, prof. mr Branko Đurković, dirigent, Budimir Gajić, kompozitor, Zoran Karajić i Petar Lazić, dramski umetnici, ovu odluku doneo je šestog septembra u Šapcu.
- Lepo je biti u kraju u kome je rodoljubivo osećanje oduvek bilo lirski veoma plodotvorno. U gradu u kome su se rodili ili se školovali pesnici snažne otadžbinske ideje. U gradu u kome je Isidora Sekulić bila profesor slobode, a Stanislav Vinaver đak. U gradu u kome se pojavio prvi amrel i u kome se prvi put čuo klavir. A još lepše je videti da ovaj grad u svojoj centralnoj kulturnoj ustanovi proslavlja svog živog Orfeja suprotno našoj neveseloj tradiciji u kojoj priznanja dođu uglavnom posthumno. I daje, da kažem, neku vrstu simboličnog lovorovog venca svom velikom poeti Krstivoju Iliću, najvećem elegičaru među savremenim srpskim pesnicima. Čoveku koji je među retkima ostvario visoke domete u oba važna pesnička polja, kao pesnik za decu i kao pesnik za odrasle i osetljive. Dugo poznajem Krstivoja Ilića. Mogu da kažem da smo prijatelji. Pripala mi je možda nezaslužena privilegija da mu čestitam na tim visokim dometima. Naravno i da čestitam Vama, Šapčanima, koji ga pratite, volite i podržavate, i da prenesem želje kulturnih radnika Beograda i Srbije za dobro zdravlje Krstivoja Ilića, da mu ne ponestane energije za još neku pesmu koja bi neposredno izvirala iz odanosti svome rodu i narodu, iz emocije koja je kod njega konstantna – rekao je prof. dr Milivoje Pavlović prilikom uručenja nagrade najvećem živom srpskom elegičaru.
Kao što je poznato, knjiga „Mišarske elegije“ u svom tematskom krugu ima Boj na Mišaru, istorijski podvig za vraćanje davno izgubljene slobode i stvaranje moderne srpske države. Zahvaljujući njoj nastala je i drama „Mišarska bitka“ koja je imala istu misiju. Zato i ne čudi što je pored ove nagrade Krstivoje Ilić primio i lično priznanje u vidu Zahvalnice za izuzetan doprinos srpskoj književnoj zajednici od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
- Ono što je Krstivoje Ilić uradio, ono što je ispisao to pripada istoriji i poeziji za večita vremena. Tako da prisustvujemo stvarno jednom velikom delu. Imao sam čast da njegove tekstove koristim kao reditelj u mnogim svečanim prilikama. Upravni odbor jednoglasno je doneo odluku da se oda veliko priznanje i čast Krstivoju za sve što je učinio za kulturu i stvaralaštvo Republike Srbije – poručio je Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Na Svečanoj akademiji pesniku ljubavne, rodoljubive, elegične poezije i poezije za decu, pevali su u čast Muški hor „Neven“, Hor 66 devojaka, Šabačko pevačko društvo i Dečji hor „ViVa“ sa dirigentom Brankom Đurkovićem, a uz klavirsku pratnju Milene Đurković Pantelić. Stihove iz zbirke „Mišarske elegije“ govorili su prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Nebojša Kundačina, glumci Šabačkog pozorišta Petar Lazić, Borivoje Božanić, Siniša Maksimović, Vladimir Milojević i Omladinskog pozorišta „Vožd“ Mišar Dušan Simić i Vanja Pavlović, dok je Dobrilo Aranitović vratio sve u prohujale dane pevanjem uz gusle.
Susret sa stihovima „Mišarskih elegija“ doživeo sam u Šabačkom pozorištu. Svečana promocija, scenski prikaz knjige. Tu su glumci i to najveći majstori govorenja poezije na čelu sa Petrom Lazićem. I muzička pratnja uz najmoderniji instrument. Ali i gusle. Sve to daje neverovatan sjaj i raskoš klasičnom epskom stihu ispisanom modernim pesničkim jezikom. Kao da poezija samu sebe doterava. A ja zamišljam kako bi sve to zvučalo u horskom izvođenju sa kompozicijama Budimira Gajića, sa 66 devojaka uz moje dirigovanje, što se ubrzo i dogodilo. Nisam sklon hvalospevima. Dugo i teško odmeravam svaku svoju reč ali su „Mišarske elegije“ zaista svedočanstvo jedne velike poezije.
Branko Đurković, dirigent
Bez posebne žudnje za novom pesničkom slavom, priznajem da je cela svečanost u Šabačkom pozorištu, nesumnjivo najznačajnijom ustanovom kulture u gradu, dosegla granice apsolutnog prožimanja fizičkog i metafizičkog sveta! Sve je toliko bilo slično besmrtnom činu samog Stvoritelja. Posebno, kada je proslavljeni maestro Branko Đurković, sa svojim horom, i u ulozi soliste, otpevao moje već himnične stihove „Kaži Bože do spasenja pute“ i „Moj poponče“, za koje je, kao i za celu knjigu, muziku napisao ugledni kompozitor Budimir Gajić. Taj maestrov glas, koji kao da je dolazio iz nekog drugog, nebeskog prostranstva, oživeo je u svima nama atmosferu antičkog pozorišta! Zahvaljujem svim saradnicima i učesnicima u programu na vrhunskoj prezentaciji vrhunske umetnosti.
Krstivoje Ilić
Kaži Bože do spasenja pute
I bi reč. Pesnička reč koja se razlila prošle srede, poslednje večeri septembra, u Šabačkom pozorištu. Reč o pesmama i njenom autoru, šabačkom Orfeju i „novom uzletu epskog stiha“. I upravo taj uzlet u zbirci pesama „Mišarske elegije“ Krstivoja Ilića s pravom je zaslužio novoustanovljenu književnu nagradu „Reč i zaveštanje“ koju su dodelili Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ Mišar i Šabačko pozorište.
- Mi u Šapcu pokušavamo da najpre Šapčanima, a onda celom svetu pokažemo da moramo najpre da poštujemo ono što imamo. Ako mi to ne poštujemo neće nas ni drugi poštovati. Ta ideja je posebno zastupljena u Zadužbinskom društvu „Prvi srpski ustanak“ sa Mišara. I Šabačko pozorište pokušava da na sve moguće načine afirmiše kulturno i umetničko stvaralaštvo u Šapcu. Kada dođu trenuci za ono što je najbolje, što potiče odavde, to su trenuci kada smo mi najsrećniji. Zbog toga su Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ i Šabačko pozorište odlučili da zauvek sačuvaju uspomenu na jednu knjigu i to „Mišarske elegije“ pesnika Krstivoja Ilića. Mislim da se po prvi put, bar po mom skromnom dugogodišnjem iskustvu, dodeljuje nagrada jednoj knjizi koja je doživela i peto, numerisano, izdanje – istakao je Zoran Karajić, direktor Šabačkog pozorišta.
Odbor najistaknutijih umetnika koji su sačinjavali prof. dr Milivoje Pavlović, književnik i profesor Univerziteta, prof. dr Svetislav Božić, kompozitor, prof. dr Slavica Jovanović, prof. Dragiša Marsenić, akademski slikar, prof. mr Branko Đurković, dirigent, Budimir Gajić, kompozitor, Zoran Karajić i Petar Lazić, dramski umetnici, ovu odluku doneo je šestog septembra u Šapcu.
- Lepo je biti u kraju u kome je rodoljubivo osećanje oduvek bilo lirski veoma plodotvorno. U gradu u kome su se rodili ili se školovali pesnici snažne otadžbinske ideje. U gradu u kome je Isidora Sekulić bila profesor slobode, a Stanislav Vinaver đak. U gradu u kome se pojavio prvi amrel i u kome se prvi put čuo klavir. A još lepše je videti da ovaj grad u svojoj centralnoj kulturnoj ustanovi proslavlja svog živog Orfeja suprotno našoj neveseloj tradiciji u kojoj priznanja dođu uglavnom posthumno. I daje, da kažem, neku vrstu simboličnog lovorovog venca svom velikom poeti Krstivoju Iliću, najvećem elegičaru među savremenim srpskim pesnicima. Čoveku koji je među retkima ostvario visoke domete u oba važna pesnička polja, kao pesnik za decu i kao pesnik za odrasle i osetljive. Dugo poznajem Krstivoja Ilića. Mogu da kažem da smo prijatelji. Pripala mi je možda nezaslužena privilegija da mu čestitam na tim visokim dometima. Naravno i da čestitam Vama, Šapčanima, koji ga pratite, volite i podržavate, i da prenesem želje kulturnih radnika Beograda i Srbije za dobro zdravlje Krstivoja Ilića, da mu ne ponestane energije za još neku pesmu koja bi neposredno izvirala iz odanosti svome rodu i narodu, iz emocije koja je kod njega konstantna – rekao je prof. dr Milivoje Pavlović prilikom uručenja nagrade najvećem živom srpskom elegičaru.
Kao što je poznato, knjiga „Mišarske elegije“ u svom tematskom krugu ima Boj na Mišaru, istorijski podvig za vraćanje davno izgubljene slobode i stvaranje moderne srpske države. Zahvaljujući njoj nastala je i drama „Mišarska bitka“ koja je imala istu misiju. Zato i ne čudi što je pored ove nagrade Krstivoje Ilić primio i lično priznanje u vidu Zahvalnice za izuzetan doprinos srpskoj književnoj zajednici od strane Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
- Ono što je Krstivoje Ilić uradio, ono što je ispisao to pripada istoriji i poeziji za večita vremena. Tako da prisustvujemo stvarno jednom velikom delu. Imao sam čast da njegove tekstove koristim kao reditelj u mnogim svečanim prilikama. Upravni odbor jednoglasno je doneo odluku da se oda veliko priznanje i čast Krstivoju za sve što je učinio za kulturu i stvaralaštvo Republike Srbije – poručio je Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Na Svečanoj akademiji pesniku ljubavne, rodoljubive, elegične poezije i poezije za decu, pevali su u čast Muški hor „Neven“, Hor 66 devojaka, Šabačko pevačko društvo i Dečji hor „ViVa“ sa dirigentom Brankom Đurkovićem, a uz klavirsku pratnju Milene Đurković Pantelić. Stihove iz zbirke „Mišarske elegije“ govorili su prvak Narodnog pozorišta u Beogradu Nebojša Kundačina, glumci Šabačkog pozorišta Petar Lazić, Borivoje Božanić, Siniša Maksimović, Vladimir Milojević i Omladinskog pozorišta „Vožd“ Mišar Dušan Simić i Vanja Pavlović, dok je Dobrilo Aranitović vratio sve u prohujale dane pevanjem uz gusle.
Susret sa stihovima „Mišarskih elegija“ doživeo sam u Šabačkom pozorištu. Svečana promocija, scenski prikaz knjige. Tu su glumci i to najveći majstori govorenja poezije na čelu sa Petrom Lazićem. I muzička pratnja uz najmoderniji instrument. Ali i gusle. Sve to daje neverovatan sjaj i raskoš klasičnom epskom stihu ispisanom modernim pesničkim jezikom. Kao da poezija samu sebe doterava. A ja zamišljam kako bi sve to zvučalo u horskom izvođenju sa kompozicijama Budimira Gajića, sa 66 devojaka uz moje dirigovanje, što se ubrzo i dogodilo. Nisam sklon hvalospevima. Dugo i teško odmeravam svaku svoju reč ali su „Mišarske elegije“ zaista svedočanstvo jedne velike poezije.
Branko Đurković, dirigent
Bez posebne žudnje za novom pesničkom slavom, priznajem da je cela svečanost u Šabačkom pozorištu, nesumnjivo najznačajnijom ustanovom kulture u gradu, dosegla granice apsolutnog prožimanja fizičkog i metafizičkog sveta! Sve je toliko bilo slično besmrtnom činu samog Stvoritelja. Posebno, kada je proslavljeni maestro Branko Đurković, sa svojim horom, i u ulozi soliste, otpevao moje već himnične stihove „Kaži Bože do spasenja pute“ i „Moj poponče“, za koje je, kao i za celu knjigu, muziku napisao ugledni kompozitor Budimir Gajić. Taj maestrov glas, koji kao da je dolazio iz nekog drugog, nebeskog prostranstva, oživeo je u svima nama atmosferu antičkog pozorišta! Zahvaljujem svim saradnicima i učesnicima u programu na vrhunskoj prezentaciji vrhunske umetnosti.
Krstivoje Ilić
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
