VOLIM DRAŽ UMETNOSTI

Šapčanka Dragana Drobac, diplomirani aranžer dekorater, u svet umetnosti zakoračila je još u detinjstvu. Vođena savetima prabake Katarine, uz sigurnu ruku i veliku želju da nauči sve ono što se zove ručni rad, stvarala je svoje prve pregače, perlice, kićanke od vunice. Danas, obrazovana žena, ćerka, samohrana majka, ima jednu jedinu želju – da svoje znanje podeli sa drugima.
- Oduvek sam volela da nešto izmišljam, tražim, pravim. Danas bih to nazvala kreativnom vizuelizacijom. Trenuci provedeni sa prabakom bili su mi veoma dragoceni jer su mi nudili mnogo više od običnog druženja. Kreativni rad veoma me ispunjava, smiruje, odguruje negativne misli, a privlači lepa osećanja – kaže Dragana.
Iako je život nije mazio izborila se za svoje mesto pod Suncem. Po završetku Više škole likovnih i primenjenih umetnosti, odsek aranžer dekorater, kao i kursa „Mala škola kreative“, postaje edukator za kreativne radionice za decu i odrasle. Ubrzo, 2008. godine, sledilo je osnivanje Umetničke radionice „Fashion day“ koju je finansirala iz sopstvenih sredstava.
- Kad sam dobila uverenje od Ministarstva prosvete krenuo je moj edukativni rad. Sećam se da sam još u školi imala zadatak da napišem biznis plan koji me je inspirisao da nastavim putem koji sam sebi zacrtala. Volim da i druge naučim svemu onome što nudi dekupaž tehnika, ali i ostale tehnike poput oslikavanja na staklu, oslikavanja na tekstilu, izrade nakita i perli, livenje u kalupima od gipsa, papir maše tehnika, čestitke, oslikavanje na keramici i porcelanu, gline. To su sve tehnike i veštine koje se uče. Treba samo malo da se mašta. Previše sam ambiciozna ali jako maštam. Stvaram svoje kreativne vizuelizacije. U pitanju je jedno stvaralačko vaspitanje u kome se stvaraju novi unikatni predmeti.
Boja je ta koja Draganu najviše inspiriše. Ona je, kako sama kaže, inspiracija za neki viši, lični nivo.
- Kada vidim boju prosto dobijem neko veće samopouzdanje. Ona je, na neki način, inspiracija i za duhovni napredak čoveka. Sve što uradim ispoljim iz svoje duše. Jako sam emotivno vezana za sve to tako da emocije prenosim na sve moje radove. Što god više umnožavam to bolje. Kako reče Otac Tadej: „Kakve su vam misli, takav nam je život“. A moj život sada ima mnogo više smisla.
Kubizam, realizam, simbolizam ispunjavaju svaku njenu umetničku poru koja vapi za simbolikom boja pronalazeći u njoj smisao sopstvenog postojanja.
- Veoma je bitno ne zatvarati se u tamne boje. Postoji toliki spektar različitih boja koje mogu da podstaknu na razmišljanje, a samim tim i na kreativnost. Čovek se lepše oseća kada je okružen „veselijim“ bojama koje daju posebnu energiju. Bitan je taj sadašnji trenutak. Trenutak kada nastaje jedno delo, predmet. Istovremeno, kroz rad, razvija se motorika ruku i mozga, a onda dolazi i inspiracija koja bez greške odabira boje i materijale. Jednostavno se igraš. Volim to.
Svoju igru potkrepljenu nepresušnom maštom prenosi i drugima na mnogobrojnim edukativnim radionicama. Za ovih sedam godina bilo ih je mnogo. Iste po pitanju tehnika, različite po onima koju su im prisustvovali.
- Volim svima da pokažem. Drago mi je kada ljudi osete to samopouzdanje, nadolaženje pozitivnih misli što, kod pojedinih, dovodi i do izlaska iz raznih psihičkih problema, kriza. Ovaj kreativni rad veoma je važan i za one koji boluju od raznih bolesti. Dovoljno je da se zainteresuju za ove tehnike, razmišljaju o onome što će napraviti, i zaboraviće na ono što ih muči. Tu sam da pomognem, uputim, posavetujem. To je, možemo reći, neka vrsta tehnike prečišćavanja duha i tela, svojevrsna relaksacija i meditacija.
Spojivši duhovno i materijalno, u želji da pomogne drugima, pomogla je i sebi otkrivši svet u kome je važno raditi, kako zbog egzistencije, tako i pokloniti jer se dar uvek vraća uzdarjem.
- Kada vidim šta sam napravila poželim to i da poklonim. To je mojih ruku delo pa će valjda nekoga inspirisati da krene mojim stopama. Kada radim sa decom pustim ih da se poigravaju sa bojama. Dovoljno im je dati četkicu i boje pa da svoju maštu pretoče u nešto još lepše. Godine nisu prepreka da se krene u ovako nešto samo je potrebno malo volje i mnogo mašte.
A mašte Dragani ne ponestaje. Ideje pronalazi u sebi i svojoj okolini. Optimista po prirodi, ljubitelj knjiga, čitanja, u večitoj je potrazi za nečim novim.
- Volim draž umetnosti. Nekako sam sebe transformisala u sve to. Ispunjavaju me i kreativne knjige i časopisi. Volim književnost. Možda ću jednog dana napisati i knjigu. Nikad se ne zna. Zato bi moja poruka svima bila da se igraju, da budu kreativni. Umetnost je izuzetna inspiracija za samopouzdanje, lični i duhovni napredak. Razvijati veštine, kombinovati, tražiti, tragati po materijalu, časopisima. Dovoljno je krenuti, makar to bilo seckanje i lepljenje sličica na papir, neki modni detalj urađen za sebe i slično. Kasnije, sve dođe samo od sebe.
Krajem septembra na humanitarnoj izložbi u Kulturnoj ustanovi „Palilula“ priliku da vide njene slike u dekupaž tehnici na pirinčanom papiru imali su i Beograđani.
- Slike su neka vrsta simbolike. Uradila sam i neke nove ramove za njih. Izložba je bila veoma posećena što mi je drago jer smo je radili za decu bez roditeljskog staranja. Volela bih da jednu takvu priredimo i u našem gradu. Inače, nikada nisam imala samostalnu izložbu. Želja mi je da je priredim i to ovde u Galeriji „Kruga 10“.
Za sve ono što je do sada postigla podršku joj daju roditelji i trinaestogodišnja ćerka Anđela koja već sada, uz maminu pomoć, stvara svoja prva mala remek-dela.
- Deca upijaju sve ono što im se pokaže, ali nekako vole sami da rade. To ih inspiriše. Na tim radionicama im samo malo sugerišem gde, šta, kako. Važan je i rad roditelja sa decom. U današnjem vremenu treba ih malo odvući od televizora i interneta. Zajedničko druženje uz kreativan rad može da bude motivacija za sve - poručuje Dragana.
Kreativan rad je jedna vrsta igre. Igre u životu. Ako sam se igrala u detinjstvu, nastavila sam da se igram u sadašnjosti.
U stvaranju je veoma bitna inspiracija. Tražiš sebe i nalaziš sebe. Kada nađeš sebe ti si ispunjen, a duh i telo zdravo.
Dragana Drobac, rodom iz Petlovače, rođena je 15. 6. 1977. godine u Šapcu. Po završetku Više škole likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, dobija zvanje diplomiranog aranžera dekoratera 2001. godine. Opredelivši se za edukaciju pohađa kurs „Mala škola kreative“ postavši edukator za kreativne radionice za decu i odrasle. Po osnivanju Kreativne radionice „Fashion day“ 2008. godine učestvovala je na velikom broju radionica od kojih su joj najdraže Vaskršnja u ULSŠ, prva, i u Kulturnom centru. Član je ULSŠ, Udruženja „Krug 10“ i Udruženja građana „Kreativna industrija“ Šabac - „KIŠA“.