Građanska inicijativa “Korak”
UREĐENjE BUVLjE PIJACE
Termin buvlja pijaca vodi poreklo od lokacije u predgrađu Pariza na kojoj su se krajem 19. veka okupljali trgovci polovnim stvarima. Francusko ime lokacije je doslovno značilo pijaca buva, što je u stvari bio šaljivi naziv koji potiče od popularnog verovanja da je roba sa takvih pijaca puna ovih dosadnih insekata.
Vremenom, ovakav način trgovine raširio se svuda po svetu. Danas naziv buvlja pijaca (eng. flea market) na svim kontinetima označava lokaciju namenjenu trgovini, na kojoj se prodaje jeftina ili polovna roba. Prodaja na buvljim pijacama varira od porodica koje prodaju nekoliko neželjenih stvari iz pokućstva, do komercijalnih pogona koji uključuju veliki izbor korišćene robe.
Na Zapadu buvlja pijaca odavno nije mesto gde se okupljaju isključivo najsiromašniji slojevi društva. U SAD postoji organizacija koja okuplja 1.100 buvljaka koji preko te vrste tržnica obavljaju promet od preko 30 milijardi dolara godišnje, a buvljake godišnje poseti više od 150 miliona korisnika. Amerikanci su odavno postali svesni da buvljaci doprinose državnom i lokalnom razvoju privrede i turizma.
Njujorški i pariski buvljaci su izuzetne turističke atrakcije. Svi veliki gradovi Evrope imaju svoje kultne tržnice polovnih i starih stvari. Čak i Beograd pokušava da prati svetske trendove i na internet- vodičima se već mogu pronaći predlozi za posetu buvljacima kao turističkim destinacijama.
Šabac je prema nepisanoj tradiciji trgovinu polovnim stvarima smestio uz stočnu pijacu na Kamičku, popularno nazvanu Bandera. Mnogim našim sugrađanima buvljak je jedini izvor prihoda, ili jedino mesto na kojem mogu da nabave stvari potrebne za život. O popularnom ”sajmu mode i tehnike” pisali su svi lokalni i vodeći prestonički mediji. Ono o čemu nisu pisali, je ružan i neljudski način na koji se smeštaju i prodavci i posetioci. Neuslovna i skučena lokacija tek od skora je posuta rizlom, bez infrastrukture, bez česme na kojoj možete oprati ruke i bezbedno popiti čašu vode, bez pristojnog toaleta. Mali prostor ne zadovoljava potrebe svih koji dolaze u Šabac. Oni koji ne uspeju da uđu u ograđeni prostor, trgovinu započinju na nedozvoljenim lokacijama što izaziva neprekidne sukobe sa komunalnim službama. Glavni pijačni dan petak je najposećeniji i tada je dozvoljeno postaviti tezge i između ulice i ograde stočne pijace, što smanjuje parking-prostor, saobraćaj se zagušuje, pešaci i biciklisti se izlažu riziku prilikom kretanja, a jedan od glavnih saobraćajnih pravaca, koja vodi ka budućoj radnoj zoni, je gotovo neupotrebljiv.
Kao i svaka pijaca i buvlja zadovoljava određene potrebe građana, a gradu donosi određene prihode od zakupa i taksi. Zbog toga bi bilo razumno da se povećaju kapaciteti koji donose prihode, ali bi bilo i pošteno da se stvore ljudski uslovi za boravak i rad na takvom prostoru. Zbog toga će Građanska inicijativa KORAK kod gradonačelnika Šapca pokrenuti inicijativu:
1) Da se za potrebe buvlje pijace odredi nova lokacija koja će prostorno zadovoljavati potrebe izlagača, ili da se postojeća proširi na račun prostora stočne pijace, čime bi se zaustavila prodaja robe na nedozvoljenim mestima;
2) Da se lokacija buvlje pijace uredi prema osnovnim standardima komunalne infrastrukture sa kanalizacionom i vodovodnom mrežom, koje bi omogućile izgradnju pristojnog javnog toaleta, česme sa vodom za piće i slivničke mreže za atmosferske padavine, a da se sam prostor buvlje pijace betonira ili asfaltira;
3) Da se unutar kruga stočne pijace uredi objedinjeni parking za potrebe buvlje, stočne i auto-pijace, kako se na ulici ne bi stvarale nepotrebne gužve.
Vremenom, ovakav način trgovine raširio se svuda po svetu. Danas naziv buvlja pijaca (eng. flea market) na svim kontinetima označava lokaciju namenjenu trgovini, na kojoj se prodaje jeftina ili polovna roba. Prodaja na buvljim pijacama varira od porodica koje prodaju nekoliko neželjenih stvari iz pokućstva, do komercijalnih pogona koji uključuju veliki izbor korišćene robe.
Na Zapadu buvlja pijaca odavno nije mesto gde se okupljaju isključivo najsiromašniji slojevi društva. U SAD postoji organizacija koja okuplja 1.100 buvljaka koji preko te vrste tržnica obavljaju promet od preko 30 milijardi dolara godišnje, a buvljake godišnje poseti više od 150 miliona korisnika. Amerikanci su odavno postali svesni da buvljaci doprinose državnom i lokalnom razvoju privrede i turizma.
Njujorški i pariski buvljaci su izuzetne turističke atrakcije. Svi veliki gradovi Evrope imaju svoje kultne tržnice polovnih i starih stvari. Čak i Beograd pokušava da prati svetske trendove i na internet- vodičima se već mogu pronaći predlozi za posetu buvljacima kao turističkim destinacijama.
Šabac je prema nepisanoj tradiciji trgovinu polovnim stvarima smestio uz stočnu pijacu na Kamičku, popularno nazvanu Bandera. Mnogim našim sugrađanima buvljak je jedini izvor prihoda, ili jedino mesto na kojem mogu da nabave stvari potrebne za život. O popularnom ”sajmu mode i tehnike” pisali su svi lokalni i vodeći prestonički mediji. Ono o čemu nisu pisali, je ružan i neljudski način na koji se smeštaju i prodavci i posetioci. Neuslovna i skučena lokacija tek od skora je posuta rizlom, bez infrastrukture, bez česme na kojoj možete oprati ruke i bezbedno popiti čašu vode, bez pristojnog toaleta. Mali prostor ne zadovoljava potrebe svih koji dolaze u Šabac. Oni koji ne uspeju da uđu u ograđeni prostor, trgovinu započinju na nedozvoljenim lokacijama što izaziva neprekidne sukobe sa komunalnim službama. Glavni pijačni dan petak je najposećeniji i tada je dozvoljeno postaviti tezge i između ulice i ograde stočne pijace, što smanjuje parking-prostor, saobraćaj se zagušuje, pešaci i biciklisti se izlažu riziku prilikom kretanja, a jedan od glavnih saobraćajnih pravaca, koja vodi ka budućoj radnoj zoni, je gotovo neupotrebljiv.
Kao i svaka pijaca i buvlja zadovoljava određene potrebe građana, a gradu donosi određene prihode od zakupa i taksi. Zbog toga bi bilo razumno da se povećaju kapaciteti koji donose prihode, ali bi bilo i pošteno da se stvore ljudski uslovi za boravak i rad na takvom prostoru. Zbog toga će Građanska inicijativa KORAK kod gradonačelnika Šapca pokrenuti inicijativu:
1) Da se za potrebe buvlje pijace odredi nova lokacija koja će prostorno zadovoljavati potrebe izlagača, ili da se postojeća proširi na račun prostora stočne pijace, čime bi se zaustavila prodaja robe na nedozvoljenim mestima;
2) Da se lokacija buvlje pijace uredi prema osnovnim standardima komunalne infrastrukture sa kanalizacionom i vodovodnom mrežom, koje bi omogućile izgradnju pristojnog javnog toaleta, česme sa vodom za piće i slivničke mreže za atmosferske padavine, a da se sam prostor buvlje pijace betonira ili asfaltira;
3) Da se unutar kruga stočne pijace uredi objedinjeni parking za potrebe buvlje, stočne i auto-pijace, kako se na ulici ne bi stvarale nepotrebne gužve.
Najnoviji broj
18. april 2024.
