PREVENTIVNE MERE I ČUVANjE KUKURUZA U KLIPU I ZRNU
REDOVNA KONTROLA SKLADIŠTA
Poslednjih nekoliko godina klimatski uslovi koji se odlikuju neobično visokim temperaturama, periodima sa dugim sušama, kao i visokom količinom padavina u kratkom vremenskom roku, ne idu na ruku poljoprivrednim proizvođačima kada je u pitanju, između ostalog, i proizvodnja kukuruza. Zato se ona odvija pod specifičnim agroekološkim uslovima za svaki region. Jedna od osnovnih mera za suzbijanje truleži klipa je gajenje toleratnih hibrida prema patogenim gljivama, dok se u cilju suzbijanja većine biljnih bolesti moraju primeniti agrotehničke mere u koje spadaju kvalitetna obrada i đubrenje zemljišta, plodored, vreme setve, navodnjavanje i suzbijanje korova i insekata i drugo.
- Kako za male tako i za velike proizvođače mere tokom berbe se moraju ispoštovati do maksimuma. To podrazumeva podešavanje kombajna na uklanjanje klipova sa najvećim procentom infekcije i obezbeđivanje kapaciteta za sušenje kako bi se izbeglo bilo kakvo zadržavanje zrna. U najvećem broju slučajeva ranija setva znači i manju koncentraciju mikotoksina. Višak vlage u zrnima može dovesti do pojave kontinuiranog razvoja gljiva, ali isto tako u sušnim godinama ne treba ostavljati klip da se dugo suši na njivama zbog pucanja zrna. Takva oštećena su takođe mesta infekcije patogenim gljivama. Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu kako bi se zaustavio razvoj gljiva. Sušenje zrna do četrnaest odsto vlage treba obaviti u roku od dvadeset četiri do četrdeset osam časova posle berbe. Treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta jer dolazi do kondenzacije. Zato je potrebno ohladiti zrno od dva do pet stepeni celzijusa - ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza kod nas su male s obzirom da od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada malim proizvođačima. Stoga se on uglavnom suši prirodnim putem, a čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima.
- U takvim uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržavati više od dvadeset četiri odsto vlage, treba pažljivo pregledati. Odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom ( crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja bezbedan je samo ako je atmosferska vlaga od 55 do 75 odsto, a temperatura od 4 do 15 stepeni - navodi Gošić.
Kada je u pitanju čuvanje zrna mali proizvođači trebali bi da obezbede ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja zrna, a kasnije redovno kontrolisati njihovo stanje. Potrebno je obavezno odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg, ne skladištiti ga na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije, sprečiti mehaničke i povrede od insekata. Skladišni prostor mora imati nesmetani protok vazduha ili se svakodnevno provetravati, a takođe, održavati i odgovarajuću skladišnu temperaturu. Redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu. Odbaciti bolesne.
- Trulež klipa u zavisnosti od prouzrokovača može biti različite boje - zelene, bele, crne ili jarko crvene. Za sada ne postoje raspoloživi fungicidi koji se efikasno koriste za kontrolu razvoja gljiva na zrnu za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata pod različitim imenima na bazi organskih kiselina, a to su propionska i izobutirična kiselina ili mešavina ovih kiselina sa amonijum izobutiratom. One ne odstranjuju prethodno formirane mikotoksine u zrnu ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina.
Kod skladištenja kukuruza u klipu mora se povesti računa o temeljnom čišćenju čardaka i koševa, kao i eventualnom tretiranju protiv skladišnih insekata.
- I ovde je potrebno odbaciti sav kukuruz sa bolesnim i oštećenim zrnima na klipu. Najpre uneti kukuruz sa manje vlage, do 20 odsto, a u gornjim slojevima skladištiti vlažniji, do 25 odsto. Kukuruz sa većom vlagom, naročito preko 28 odsto pre skladištenja treba odložiti na neko suvo i promajno mesto, u tanjem sloju, dok vlaga ne dostigne 25 odsto ili manje ako je količina kukuruza veća. Skladišta treba da budu dobro aerisana - preporučuje Gošić.
Poslednjih par godina, tokom svakodnevnog praćenja pojave i razvoja štetnih organizama, registrovano je značajno povećanje brojnosti kukuruznog plamenca kao i povećanjo prisustvo spora fakultativnih vrsta gljiva u vazduhu.
- Kako za male tako i za velike proizvođače mere tokom berbe se moraju ispoštovati do maksimuma. To podrazumeva podešavanje kombajna na uklanjanje klipova sa najvećim procentom infekcije i obezbeđivanje kapaciteta za sušenje kako bi se izbeglo bilo kakvo zadržavanje zrna. U najvećem broju slučajeva ranija setva znači i manju koncentraciju mikotoksina. Višak vlage u zrnima može dovesti do pojave kontinuiranog razvoja gljiva, ali isto tako u sušnim godinama ne treba ostavljati klip da se dugo suši na njivama zbog pucanja zrna. Takva oštećena su takođe mesta infekcije patogenim gljivama. Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu kako bi se zaustavio razvoj gljiva. Sušenje zrna do četrnaest odsto vlage treba obaviti u roku od dvadeset četiri do četrdeset osam časova posle berbe. Treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta jer dolazi do kondenzacije. Zato je potrebno ohladiti zrno od dva do pet stepeni celzijusa - ističe dipl. inž. zaštite bilja Slobodan Gošić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.
Mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza kod nas su male s obzirom da od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada malim proizvođačima. Stoga se on uglavnom suši prirodnim putem, a čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima.
- U takvim uslovima zrno, koje ne bi smelo sadržavati više od dvadeset četiri odsto vlage, treba pažljivo pregledati. Odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom ( crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički oštećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja bezbedan je samo ako je atmosferska vlaga od 55 do 75 odsto, a temperatura od 4 do 15 stepeni - navodi Gošić.
Kada je u pitanju čuvanje zrna mali proizvođači trebali bi da obezbede ispravno higijensko stanje skladišta pre unošenja zrna, a kasnije redovno kontrolisati njihovo stanje. Potrebno je obavezno odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg, ne skladištiti ga na betonu da ne bi došlo do pojave kondenzacije, sprečiti mehaničke i povrede od insekata. Skladišni prostor mora imati nesmetani protok vazduha ili se svakodnevno provetravati, a takođe, održavati i odgovarajuću skladišnu temperaturu. Redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu. Odbaciti bolesne.
- Trulež klipa u zavisnosti od prouzrokovača može biti različite boje - zelene, bele, crne ili jarko crvene. Za sada ne postoje raspoloživi fungicidi koji se efikasno koriste za kontrolu razvoja gljiva na zrnu za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata pod različitim imenima na bazi organskih kiselina, a to su propionska i izobutirična kiselina ili mešavina ovih kiselina sa amonijum izobutiratom. One ne odstranjuju prethodno formirane mikotoksine u zrnu ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina.
Kod skladištenja kukuruza u klipu mora se povesti računa o temeljnom čišćenju čardaka i koševa, kao i eventualnom tretiranju protiv skladišnih insekata.
- I ovde je potrebno odbaciti sav kukuruz sa bolesnim i oštećenim zrnima na klipu. Najpre uneti kukuruz sa manje vlage, do 20 odsto, a u gornjim slojevima skladištiti vlažniji, do 25 odsto. Kukuruz sa većom vlagom, naročito preko 28 odsto pre skladištenja treba odložiti na neko suvo i promajno mesto, u tanjem sloju, dok vlaga ne dostigne 25 odsto ili manje ako je količina kukuruza veća. Skladišta treba da budu dobro aerisana - preporučuje Gošić.
Poslednjih par godina, tokom svakodnevnog praćenja pojave i razvoja štetnih organizama, registrovano je značajno povećanje brojnosti kukuruznog plamenca kao i povećanjo prisustvo spora fakultativnih vrsta gljiva u vazduhu.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
11. april 2024.
