ENERGIJA KOJA ISCELjUJE

U najranijem detinjstvu, kažu, osećamo, ili jednostavno znamo za šta smo predodređeni. Šta je to čime u ovom životu treba da se bavimo kako bi ispunili svrhu stvog postojanja. A onda, vremenom, podlegnemo iskušenjima spoljašnjeg sveta. Realnost nas „usisa“ u vrtlog, a početna iskra svetlosti u nama biva zaboravljena. No, u nekim slučajevima, kada okolnosti spoljašnjeg sveta postanu nemilosrdne, potražimo, a ako smo dovoljno uporni, pronađemo spas unutar sebe i prepoznamo iskonsku lepotu svoga bića.
To je, ovog jula, uspelo Jeleni Čačić iz Lipolista. Ona je, kako navodi, celog života osećala potrebu da bude uz bolesne i pomaže im, ali je tek ovog leta, na putu samorazvoja otkrila da ima visok nivo bioenergije čijom kontrolom može da leči. Iako, na samom početku pomalo uplašena novootkrivenim sposobnostima, broj ljudi kojima je uspela da ublaži bol svakim danom je sve veći a njena isceljujuća energija sve jača.
Krevet od oblaka
-Oduvek sam znala da nisam kao drugi. Kada su ljudi oko mene bili bolesni osećala sam da mogu da im pomognem, ali nisam znala kako. Sada znam. Svi smo satkani od energije, a ta energija, kod onih koji znaju da je kontrolišu, ima isceliteljsku moć - počinje priču Jelena, i priseća se dana kada je shvatila da ima dar.
-Znala sam da mogu da vidim ono što drugi ne mogu: auru oko ljudi, premeštanje i pokretanje energije, Sunce koje se preliva u sve dugine boje, ali da imam jaku bioenergiju shvatila sam tek ovog leta. Kada sam završila sa meditiranjem, imala sam neki čudan osećaj lakoće i neverovatnog mira sa samom sobom. Telo mi je izgledalo gotovo prozirno, a snopovi energije koji su se reflektovali u staklo, vraćali su se u mene. Neverovatan osećaj. Svakog narednog dana imala sam u rukama osećaj kao da nosim nešto prijatno toplo što kruži. Noću, koliko god da je dan bio fizički iscrpljujući, imala sam utisak da spavam na oblaku. Duboko u sebi sam bila uverena da sa tim mogu da lečim, iako nisam znala šta je u pitanju - kaže Jelena.
Prva provera novih sposobnosti je imala kada joj se razboleo muž Dobrosav. Nakon što mu je dijagnostikovana upala pluća, doktori su ga sa terapijom vratili kući. Tada je Dobrosav testirao Jelenu, tražeći od nje da pokaže isto mesto koje je doktorica pokazala stetoskopom.
-Bilo je to lako. Odmah sam našla „hladnoću“ na leđima i pokazala upravo tu tačku, objašnjava Jelena.
Presudni faktori: znanje, vera i ljubav
Nakon Dobrosava, broj „pacijenata“ se umnožavao, ali i Jelenino znanje je raslo.
- Na početku sam mislila da kada imate jaku bioenergiju morate da znate i neki zvanični metod za lečenje. Čula sam za knjigu „Ruke koje leče“ i pokušala da je nađem. Kada sam rekla prodavcu knjiga šta tražim, on mi je kazao da je njegov brat bioenergetičar i da će me spojiti sa njim. Taj brat je bi niko drugi do Milić Lazović, čovek čije sam snimke stalno na internetu gledala. Slučajnosti, stvarno ne postoje. Kada smo se čuli on mi je rekao bitnu rečenicu, i to da mi Bog ne bi dao dar bez načina kako da ga koristim. Odnosno da imam čist izvor energije sa kojim radim kako treba. Posle toga sam razvila svoj metod, drugačiji od svih drugih, i zasada je jako uspešan- tvrdi Jelena, a o njegovoj delotvornosti svedoče i brojni „pacijenti“ čije se zdravstveno stanje zahvaljujući Jeleninim „čarobnim rukama“ znato poboljšalo.
- Da bi lečenje bilo uspešno, više od znanja presudna je ljubav. Osobu koju lečim moram na izvestan način da volim, da joj želim dobro. Sa druge strane, bilo bi poželjno da ta osoba veruje meni, veruje u energiju- objašnjava Jelena i kaže da je podjednako uspešna i u lečenju na daljinu, preko fotografije.
- Energiju drugih možete osetiti i preko fotografije. Zbog toga je moguće i tako pomoći ljudima. Sve što treba je da oni u tom trenutku znaju da ja to radim. Kada se skoncentrišem na bolno mesto koje je na fotografiji, srce mi se snažno uzlupa i moja energija na neki način putuje ka toj osobi. To je možda još jedan od dokaza da je ovde reč o lečenju preko ljubavi – iskreno će Jelena.
Dobro se dobrim vraća
Jelenin životni put nije bio nimalo lak. Od sudbine neželjenog deteta, preko borbe za egzistenciju i izlečenje jedne od tri ćerke, pratila ju je neverovatna volja i snaga, ali i pomoć humanih i dobrih ljudi. Otkriće nedavnog dara, shvata kao jedinstvenu priliku da se dobrim za svu dobrotu oduži.
- Majka me nije želela. Posle porođaja je krenula da me baci u Drinu. Međutim, malo pre reke sreo ju je komšija i zaustavio. Odneo me kod očeve majke, i onda je počela borba za moj život. Svi su pomagali da se odgajim. Od rođaka do komšija. Posle je život krenuo svojim tokom. Udala sam se, rodila tri devojčice, Katarinu, Zorku i Tamaru. Zorka se razbolela, a bili smo u jako teškoj materijalnoj situaciji. Tada su nam pomogli mnogi, Humano srce nam je izgradilo kuću. Sticanjem mogućnosti da isceljujem, dobila sam priliku da se svima odužim za dobrotu koju su mi pružili, jer iskreno verujem da se samo dobro dobrim vraća.
Iz početka sam eksperimentisala na sebi, da vidim da li “radi”. Onda sam počela da pomažem ljudima u komšiluku. Međutim, iako delotvoran, rad sa bioenergijom u našem narodu budi neku sumnju. Neki su uvereni da se to kosi sa njihovim religioznim opredeljenjem, boje se mišljenja drugih. Ali, kada se sve te predrasude prevaziđu, i kada se osmele da probaju, shvate da im pomažem i da im je osetno bolje. Tada sam najsrećnija. Kako da ne budem kada činim da i drugi budu srećni, kaže Jelena.