JESENjE SLIKE
SVATOVI PRE ŽETELACA
Izbori “lebde u vazduhu”, a ratari muku muče da obezbede dizel gorivo za berbu kukuruza i setvu pšenice. Svadbena veselja ne izostaju
Letimičan pogled, ove jeseni, 2015. godine na šabačka i okolna polja, ukazuje da je dosta neuzoranih njiva, neubranog kukuruza i nezasejane pšenice. Ratari sa kojima smo razgovarali bespomoćno šire ruke. Neki pokušavaju da se kao i uvek sami snađu. Trenutno je to mnogo teško.
O razlozima
Prvo, radoznali posmatrač, razmišlja da su loše vremenske prilike ( dug kišni period ) odgodile ulazak teških mašina u njive, kako bi “pokupile”, ovogodišnji znatno manji rod “žutog zlata”, koji je dominantan na poljima. Ubrzo potom situacija se malo promenila. Kiša je prestala, a na jednom broju njiva ratari su se “razmileli”. Užurbano “skidaju”rod kukuruza, obrađuju njive i seju pšenicu ali takvih slučajeva je malo. Žetelačka pesma u jesen, odavno se ne čuje, a ove godine ni preterani “hor” traktora. Nisu česte ni prepune prikolice svežeg kukuruza sa kojih ispadaju žuti klipovi duž puta. Istina i poljski putevi nisu kao ranije, prepuni rupa, ustajale vode i blata ali ni prikolice ne “stenju”, pod velikim teretom. Naprotiv, često poluprazne tutnje mačvanskim, pošljunčenim poljskim putevima. Pojedini ratari su se preračunali.
- Za svaki slučaj na njivu sam doterao tri prikolice, da ako zatreba ne jurim kući po novu. Neće kombajnista da čeka na mojoj njivi. Obično žuri mada to ovoga puta nije slučaj. Komšije i drugi posmatrači, već su mi rekli da tri prikolice na ovoj velikoj njivi neće biti pune. Istina, i ja sam tako razmišljao, a evo i praktičnog odgovora. Prinos je upola manji u odnosu na prošlu godinu, kaže jedan brkajlija u šeširu, bespomoćno šireći ruke, uveren da je svemu “kumovala” ovogodišnja suša.
- Za moje potrebe će biti. Ipak, lepše je kad više rodi. Čovek je nekako srećniji, veseliji, mada računice tu nema. Znaju to svi. Nije nepoznato ni onima u državi ali badava. Dugotrajna suša nam je ove godine „ubrala“bar 30 odsto useva, dodaje on žureći kako kaže da što pre “oslobodi” i pripremi njivu za setvu pšenice.
Ovaj posao sporo odmiče. Tako se kao mora nameće i drugo razmišljanje. Sve glasniji je i razgovor, koji se može čuti ispred seoskih prodavnica i otkupnih stanica mleka da je kriza “zakucala” i na vrata ratara. Žale se. Njihovi proizvodi na čelu sa tovnim svinjama su sve jeftiniji, a s druge strane cena setvenog repro- materijala, paprena.
- Nema narod novca ni za benzin. Čekaju kao “ozeblo sunce” obećane državne subvencije za zemlju ali one nikako da stignu, a evo prošlo je skoro pola godine od letošnje isplate onim prvim, koji su uspeli da predaju uredno popunjene zahteve. Oni su i dobili onih šest hiljada dinara po hektaru i novac verovatno već potrošili, komentarišu oni okupljeni ispred seoskih prodavnica.
Zaista, čekanje se odužilo. Mnogi ratari nemaju novca ni za gorivo, a kukuruz još na njivi. Pšenica nezasejana.
Povrtari se trude da što pre pokupe plodove jeseni sa njiva, kako ih ne bi “ubrao” neki iznenadni, jači mraz, a hladnije vreme već preti.
Za svadbe se nađe
I jedni i drugi, rečju svi se nadaju bogatijoj narednoj jeseni, a u ovoj i ako “posnoj”, svadbe i politička “prepucavanja” ne izostaju. Aktivisti različitih partija, već su krenuli sa propagandom od kuće do kuće. Nose neke “poklončiće” u kesicama i slatkorečivo ubeđuju domaćine da baš njima treba da ukažu svoje poverenje.
Izbori se očekuju, a dugački redovi automobila, najrazličitijih marki, okićenih srpskom zastavom i cvećem, na čijem čelu su mladenci, preduhitrili su traktore i prikolice s početka ove priče i uz veliku buku koju proizvode sirene, sporije nego obično u dugoj koloni prolaze asfaltnim drumovima. Ko od znatiželjnih posmatrača nalakćenih najčešće na sopstvene ograde ima sreće, možda i vidi mladence. Oni stariji, kao sebi kroz bradu komentarišu da je u njihovo vreme bilo transparentnije i lepše.
- Mladenci su obavezno bili u sveže naglancanim fijakerima koje su najčešće vukli “nakinđureni” vranci i dorati. I ostale svate je bilo moguće lakše prepoznati u brojnim zaprežnim kolima, kaže jedna baka i s žaljenjem konstatuje da se vreme promenilo.
Letimičan pogled, ove jeseni, 2015. godine na šabačka i okolna polja, ukazuje da je dosta neuzoranih njiva, neubranog kukuruza i nezasejane pšenice. Ratari sa kojima smo razgovarali bespomoćno šire ruke. Neki pokušavaju da se kao i uvek sami snađu. Trenutno je to mnogo teško.
O razlozima
Prvo, radoznali posmatrač, razmišlja da su loše vremenske prilike ( dug kišni period ) odgodile ulazak teških mašina u njive, kako bi “pokupile”, ovogodišnji znatno manji rod “žutog zlata”, koji je dominantan na poljima. Ubrzo potom situacija se malo promenila. Kiša je prestala, a na jednom broju njiva ratari su se “razmileli”. Užurbano “skidaju”rod kukuruza, obrađuju njive i seju pšenicu ali takvih slučajeva je malo. Žetelačka pesma u jesen, odavno se ne čuje, a ove godine ni preterani “hor” traktora. Nisu česte ni prepune prikolice svežeg kukuruza sa kojih ispadaju žuti klipovi duž puta. Istina i poljski putevi nisu kao ranije, prepuni rupa, ustajale vode i blata ali ni prikolice ne “stenju”, pod velikim teretom. Naprotiv, često poluprazne tutnje mačvanskim, pošljunčenim poljskim putevima. Pojedini ratari su se preračunali.
- Za svaki slučaj na njivu sam doterao tri prikolice, da ako zatreba ne jurim kući po novu. Neće kombajnista da čeka na mojoj njivi. Obično žuri mada to ovoga puta nije slučaj. Komšije i drugi posmatrači, već su mi rekli da tri prikolice na ovoj velikoj njivi neće biti pune. Istina, i ja sam tako razmišljao, a evo i praktičnog odgovora. Prinos je upola manji u odnosu na prošlu godinu, kaže jedan brkajlija u šeširu, bespomoćno šireći ruke, uveren da je svemu “kumovala” ovogodišnja suša.
- Za moje potrebe će biti. Ipak, lepše je kad više rodi. Čovek je nekako srećniji, veseliji, mada računice tu nema. Znaju to svi. Nije nepoznato ni onima u državi ali badava. Dugotrajna suša nam je ove godine „ubrala“bar 30 odsto useva, dodaje on žureći kako kaže da što pre “oslobodi” i pripremi njivu za setvu pšenice.
Ovaj posao sporo odmiče. Tako se kao mora nameće i drugo razmišljanje. Sve glasniji je i razgovor, koji se može čuti ispred seoskih prodavnica i otkupnih stanica mleka da je kriza “zakucala” i na vrata ratara. Žale se. Njihovi proizvodi na čelu sa tovnim svinjama su sve jeftiniji, a s druge strane cena setvenog repro- materijala, paprena.
- Nema narod novca ni za benzin. Čekaju kao “ozeblo sunce” obećane državne subvencije za zemlju ali one nikako da stignu, a evo prošlo je skoro pola godine od letošnje isplate onim prvim, koji su uspeli da predaju uredno popunjene zahteve. Oni su i dobili onih šest hiljada dinara po hektaru i novac verovatno već potrošili, komentarišu oni okupljeni ispred seoskih prodavnica.
Zaista, čekanje se odužilo. Mnogi ratari nemaju novca ni za gorivo, a kukuruz još na njivi. Pšenica nezasejana.
Povrtari se trude da što pre pokupe plodove jeseni sa njiva, kako ih ne bi “ubrao” neki iznenadni, jači mraz, a hladnije vreme već preti.
Za svadbe se nađe
I jedni i drugi, rečju svi se nadaju bogatijoj narednoj jeseni, a u ovoj i ako “posnoj”, svadbe i politička “prepucavanja” ne izostaju. Aktivisti različitih partija, već su krenuli sa propagandom od kuće do kuće. Nose neke “poklončiće” u kesicama i slatkorečivo ubeđuju domaćine da baš njima treba da ukažu svoje poverenje.
Izbori se očekuju, a dugački redovi automobila, najrazličitijih marki, okićenih srpskom zastavom i cvećem, na čijem čelu su mladenci, preduhitrili su traktore i prikolice s početka ove priče i uz veliku buku koju proizvode sirene, sporije nego obično u dugoj koloni prolaze asfaltnim drumovima. Ko od znatiželjnih posmatrača nalakćenih najčešće na sopstvene ograde ima sreće, možda i vidi mladence. Oni stariji, kao sebi kroz bradu komentarišu da je u njihovo vreme bilo transparentnije i lepše.
- Mladenci su obavezno bili u sveže naglancanim fijakerima koje su najčešće vukli “nakinđureni” vranci i dorati. I ostale svate je bilo moguće lakše prepoznati u brojnim zaprežnim kolima, kaže jedna baka i s žaljenjem konstatuje da se vreme promenilo.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
