ISPRAVITI GREŠKE PROŠLOSTI

Polovinom devetnaestog veka nemački geograf i putopisac Feliks Kanic je zapisao: „Šabac je bogata varoš na granici dvaju carstva koja se i imenom „Malog Pariza“ mogla nazvati. To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača podjednako sa Beogradom, štaviše u mnogo čemu i prednjači. Ovo doba u kulturnom pogledu se zove i „zlatno doba Jevrema Obrenovića“, prvog upravitelja grada koji je, kao jedini pismen među braćom Obrenovićima, u Šabac doneo navike, shvatanja i obaveze jednog, u tom periodu, modernog evropskog duha.
Za, podsetimo se, 15 godina boravka, Jevrem Obrenović pretvorio je orjentalnu kasabu u mali moderan evropski gradić. Grade se kuće po ugledu na stilove dominantne u ondašnjoj Evropi. Urbanističko rešenje, po kome se glavne ulice seku pod pravim uglom, a sve ostale se moraju formirati po ugledu na njih, uz jasna pravila gradnje kuća duž ulica, postaju osnove za planiranu i organizovanu izgradnju Šapca. Za Jevremove uprave grade se putevi, donose uredbe o komunalnoj delatnosti, osniva se gradska bolnica, apoteka, magistrat, kasarna. Ličnim primerom uči Šapčane evropskim manirima, odevanju, življenju, kulturnim navikama. Godine 1824. završena je gradnja Jevremovog konaka, skladne spratne građevine, među lepšim u Srbiji. Zdanje je bilo mesto okupljanja srpske intelektualne i umetničke elite, kojima je Jevrem bio i mecena. Jevrem i njegov konak su imali prvi u Srbiji: gvozdeni krevet, savremeni nameštaj i pribor za jelo, prva prozorska stakla i prvi klavir. Bila je u okviru konaka i znamenita Jevremova biblioteka (sa delima Lafontena, Kupera, Skota, Šilera, i drugih) jedna od bogatijih u Srbiji, pa nije čudno da je i prvo Čitalište u Srbiji bilo u Šapcu. A u dvorištu konaka, kao simbol statusa i moći, stajao je prvi srpski fijaker.
Šta danas imamo od Jevremovih prvina? Ništa, sve se zagubilo ili nestalo usled nemara. Odmah po smeni dinastija zaboravljen je Jevremov konak i, kao već sasvim urušena zgrada, srušen je početkom pedesetih godina DžDž veka, a na njegovom mestu je podignuta zgrada Skupštine opštine. Potomstvo je tek 2000. godine glavnoj gradskoj ulici vratilo ime svog znamenitog gradonačelnika, a jedna osnovna škola je ime preinačila u Jevremovu čast.
Kada je u Šapcu sređena pešačka zona, i strogi centar grada dobio titulu najlepšeg u Srbiji, ovo priznanje se direktno doživelo kao nastavak Jevremovih težnji, pokušaj da se Šapcu povrati ugled prve varoši ili se toj tituli bar po detaljima približi. Sasvim je logično i što su ondašnje vlasti planirale da na sređenom Cvetnom trgu podignu spomenik svom zaslužnom tvoritelju.
Konkurs za spomenik je raspisan 2008. godine, komisija je donela odluke o nagradama (dve druge, jedna treća, jedna pohvalna). Od ukupnog budžeta za nagrade koji je iznosio milion i trista hiljada dinara, jedan deo je zaista isplaćen, ostalom novcu se „izgubio trag“, a spomenik nikada nije podignut. Ideja o spomeniku je neopravdano živela kao dnevna vest, kao dnevna vest je i zaboravljena.
Dok vreme teče i zavejava javašluk, približila nam se značajna godišnjica, dvestota od Jevremovog dolaska u grad. Sadašnje gradske vlasti sređuju Trg i prostor oko Doma vojske. Pravi je trenutak da se greške isprave, da se na Trgu, ispred Doma vojske postavi spomenik Jevremu Obrenoviću. Na raspolaganju su joj nekolika nagrađena rešenja, neka se za jedno i odluči.
GI KORAK apeluje na gradonačelnika i Grad da sada, odmah, izvade iz arhive neku od nagrađenih maketa Jevremovog spomenika i ideju o spomeniku pretvore u stvarnost.