ZMAJEV DNEVNIK - ILI SLIKA EPOHE

Živimo u vremenu hiperinflacije pisanih reči, u kome je mnogo više knjiga nego čitalaca. Od velikih izdavača, koji nude srpskim čitaocima najveći broj naslova koji se mogu naći u bilo kojoj svetskoj knjižari, do samostalnih izdanja kojima autori pokušavaju da iza sebe ostave nekakav trag u vremenu – tek pisanje i objavljivanje knjiga na ovom prostoru postaje neobično snažna pojava kojoj je obrnuto proporcionalna zastrašujuće rastuća neobrazovanost i polupismenost generacija. Popularne „zvezde“ rijalitija objavljuju bestselere koji su mnogo traženiji od Andrićevih ili Pekićevih dela. Koga briga za Pekićevo „Zlatno runo“ ili za „Stražilovo“ Miloša Crnjanskog, traže se memoari bivših mafijaša ili porno-zvezda!
I kad se u takvoj opštoj klimi i uz takve vrednosne aršine pojavi knjiga kakvu su ovih dana podarili čitaocima priređivač Branko Stanić i izdavač Marija Murić, to je, samo po sebi, događaj koji treba zabeležiti i na taj način pomoći čitaocima da iz džungle objavljenih sadržaja izvuku ovo dragoceno štivo koje nikoga (ali zaista nikoga) ne može ostaviti ravnodušnim. Takva je knjiga „Dnevnik jednog zmaja“.
Reč je o posthumno priređenom rukopisu, dnevničkim beleškama Aleksandra Miloševića Šumerovića, Šapčanima poznatog po imenu Aca Zmaj. Na samom početku treba čitaocima skrenuti pažnju na činjenicu da je to tek prva u nizu knjiga koja obuhvata samo jedan kratak vremenski period, jer je dnevnička građa ovog autora koju je on ostavio da se priređuje i objavljuje posle njegove smrti, toliko bogata i sveobuhvatna da će teško biti smeštena i u desetak ovako obimnih knjiga. Zbog toga je odluka priređivača i izdavača da se uhvate u koštac sa ovako velikim poduhvatom sama po sebi vredna pažnje i, usuđujemo se reći, zaslužuje svaku pohvalu, jer su oni ovim svojim poduhvatom pomogli novim generacijama da, čitajući rukopis Ace Zmaja, pred svojim očima imaju rekonstruisanu epohu koja je toliko tumačena i objašnjavana, da se slika o tom vremenu pretvorila u banalnost i nedopustivo mešetarenje i u različite zloupotrebe.
U knjizi koju preporučujemo čitaocima toga nema. Nema iz prostog razloga što je njen autor učesnik i svedok, koji bez ikakvih pretenzija da da sud o tom vremenu, da se navijački odnosi prema ljudima, pokretima i događajima, potpuno neutralno i detinje iskreno beleži i zapisuje događaje i opisuje ljude u tim događajima tačno onako kako ih je on video, bez ikakve primese ili naknadnog doterivanja. Reč je o dnevničkim zapisima Ace Zmaja koje je on, iz dana, u dan vodio tokom celog života. U ovoj, prvoj po redu knjizi, obuhvaćeni su autorova sećanja na porodične korene i poreklo, a drugi, za čitaoca impresivniji deo obuhvata događaje koje je pisac proživeo tokom 1941. i 1942. godine. Mladić, više golobradi dečak nego zreo i odrastao čovek, imao je mudrosti i snage da svakodnevno beleži u nekoliko rečenica sa kim je bio, šta mu se desilo, šta je morao da radi i sve drugo što predstavlja svakodnevni život ljudi u jednom smutnom vremenu, kakvo je bilo vreme okupacije i ustanka u Srbiji tokom 1941. i 1942. godine. Razume se njegove dnevničke beleške iz ovog perioda obuhvataju samo događaje i ljude koji su vezani za Šabac i okolinu, ali je i to više nego dovoljno da dok čitamo ovaj zanimljivi rukopis ispred sebe kao na filmskoj traci vidimo celu epohu. Vidimo raspoloženje naroda 27. marta 1941. godine, vidimo okupaciju i bahatost nemačkih okupatora, vidimo reke izbeglica, nezadovoljstvo naroda i ustanak. Vidimo kaznenu ekspediciju, strah, glad, kolaboracionizam i zločine koje smo sami sebi činili, e da bi se dodvorili okupatoru. Vidimo etnografsku sliku Šapca i njegove okoline tog vremena. Zmaj do detalja i veoma plastično opisuje i šta se jelo i kako se oblačilo, kako su se kuće zidale i nameštaj pravio, kako su se momci i devojke povezivali, kakve su slave i sahrane. Opisuje ustanike i četnike i partizane. Opisuje i junake i one koji su se „ostrvili“. Bistrim detinjim očima vidi sve a Vukovom snagom, zrelošću istinskog empiričara zapisuje sve.
Tako, posle više od sedam decenija od događaja kad su Nemci u okupiranom, Šapcu vodili na streljanje hiljade šabačkih nevinih žrtava, mi u knjizi Ace Zmaja vidimo mladog lepog Ciganina, lepo obučenog sa belom maramom preko ramena, kako lep i uspravan ide u koloni, poluosmehnut i vidimo ga, par dana kasnije, kako pretučen ide na streljanje, a ona bela marama sva krvava visi preko njegovog ramena, kao opomena da je pre samo par dana bila bela i čista kao i Ciganinova nedosanjana mladost.
Da ništa drugo nije podario čitaocima osim ove slike u kojoj mladog Ciganina Nemci vode na streljanje, Aca Zmaj bi se uvrstio u vrhunske majstore pisane reči. A opis koji smo izdvojili u ovom prikazu samo je jedan u nizu sličnih i još efektnijih. Zbog toga njegova knjiga zaslužuje da se svesrdno preporuči čitaocima. Uvereni smo da će se njen sadržaj dugo pamtiti i prepričavati i na taj način da će otvarati put novim knjigama koje će biti objavljene po Zmajevoj rukopisnoj zaostavštini.