VEČE SA MIODRAGOM MIŠOM DANIČIĆEM U GERONTOLOŠKOM KLUBU
ROMANTIČNO MUZIČKO PUTOVANjE
Prijatelji stari gde ste,/kad ćemo se opet naći/kažite mi šta vam znači/kad gitara noćas svira..., čulo se prošle srede, 4. novembra, u prostorijama Gerontološkog kluba. Posle dužeg vremena zaplovilo se na zvucima romantičnih tonova a sve zahvaljujući Miodragu Miši Daničiću, nekada arhitekti, danas penzioneru, kome su najveća ljubav bile i ostale gitara i pesma.
- Volim gitaru. Volim i ovu publiku. Vidi se da je željna ovakve vrste pesme koja je previše zapostavljena baš kao što smo i mi penzioneri zapostavljeni – kroz šalu, sa osmehom na usnama, izrekao je Miša jednu veliku istinu.
A sve je, kako to biva, počelo u detinjstvu, sa prvim dalmatinskim pesmama i mišlju „da su anđeli sišli sa neba“.
- Onda sam zavoleo italijanske pesme, one iz San Rema. Obožavam ruske od kojih mnogo znam, a isuviše su zapostavljene. Kada slušam sve programe krivo mi je što nema nijedne ruske. Ne znam zašto se toliko forsira taj engleski jezik, zbog čega se ne pevaju srpski šlageri. Svi svoju muziku poštuju više od nas. A naša zabavna muzika je umirujuća, nije razdražujuća. Lepo se spava posle tih pesama.
Ploveći na nežnim zvucima gitare praćenim toplim Mišinim glasom u prostoriji se nije čuo ni dah oduševljene publike koja se vratila u vremena svoje mladosti, prvih ljubavi, neizostavnih korzoa i večitog „Malog Pariza“.
- Publika uvek inspiriše. Zaželeli su se evergina, naših lepih šlagera i romansi. Da pevam sam u sobi, nije to ovakav osećaj. Žao mi je da sve te pesme koje znam, koje sam sakupljao godinama, ne delim sa drugima, ako se to njima sviđa. Ne mogu da shvatim te „Farme“, „Parove“ i čuda. Ovakve muzike nam treba više. Ona se sluša maltene i u svetu. Volim Net King Kola, Harija dela Fontesa, Dina Martina, Troškina, Alu Pugačevu. Apsolutno ne pravim razliku. Volim i operske arije. Muzika se ne deli na ovo ili ono već samo na dobru ili lošu – poručio je Miša do nekog novog druženja.
A druženja će biti, kako zbog reakcije publike, tako i predsednika Gerontološkog Kluba Ilije Tovarovića koji se zahvalio u ime svih prisutnih Miši što im je omogućio da uživaju u jednoipočasovnom programu, istovremeno pokazavši koliko im ova muzika nedostaje.
- Mi smo u Klubu u poslednje vreme više otišli u drugu vrstu muzike, narodnu. Mislim da se Miša malo plašio da li ćemo biti dovoljno pažljivi slušaoci ali se, ipak, uverio, koliko smo zahvalna i pažljiva publika. Hvala mu. Siguran sam da ćemo biti u prilici da ponovo uživamo zajedno sa njim – rekao je predsednik.
I baš kao u stihovima i ovoga puta „U Šapcu, gradu vesele noći“ slušale su se pesme u Mišinom izvođenju, tu gde se „pilo i budno snevalo...“.
- Volim gitaru. Volim i ovu publiku. Vidi se da je željna ovakve vrste pesme koja je previše zapostavljena baš kao što smo i mi penzioneri zapostavljeni – kroz šalu, sa osmehom na usnama, izrekao je Miša jednu veliku istinu.
A sve je, kako to biva, počelo u detinjstvu, sa prvim dalmatinskim pesmama i mišlju „da su anđeli sišli sa neba“.
- Onda sam zavoleo italijanske pesme, one iz San Rema. Obožavam ruske od kojih mnogo znam, a isuviše su zapostavljene. Kada slušam sve programe krivo mi je što nema nijedne ruske. Ne znam zašto se toliko forsira taj engleski jezik, zbog čega se ne pevaju srpski šlageri. Svi svoju muziku poštuju više od nas. A naša zabavna muzika je umirujuća, nije razdražujuća. Lepo se spava posle tih pesama.
Ploveći na nežnim zvucima gitare praćenim toplim Mišinim glasom u prostoriji se nije čuo ni dah oduševljene publike koja se vratila u vremena svoje mladosti, prvih ljubavi, neizostavnih korzoa i večitog „Malog Pariza“.
- Publika uvek inspiriše. Zaželeli su se evergina, naših lepih šlagera i romansi. Da pevam sam u sobi, nije to ovakav osećaj. Žao mi je da sve te pesme koje znam, koje sam sakupljao godinama, ne delim sa drugima, ako se to njima sviđa. Ne mogu da shvatim te „Farme“, „Parove“ i čuda. Ovakve muzike nam treba više. Ona se sluša maltene i u svetu. Volim Net King Kola, Harija dela Fontesa, Dina Martina, Troškina, Alu Pugačevu. Apsolutno ne pravim razliku. Volim i operske arije. Muzika se ne deli na ovo ili ono već samo na dobru ili lošu – poručio je Miša do nekog novog druženja.
A druženja će biti, kako zbog reakcije publike, tako i predsednika Gerontološkog Kluba Ilije Tovarovića koji se zahvalio u ime svih prisutnih Miši što im je omogućio da uživaju u jednoipočasovnom programu, istovremeno pokazavši koliko im ova muzika nedostaje.
- Mi smo u Klubu u poslednje vreme više otišli u drugu vrstu muzike, narodnu. Mislim da se Miša malo plašio da li ćemo biti dovoljno pažljivi slušaoci ali se, ipak, uverio, koliko smo zahvalna i pažljiva publika. Hvala mu. Siguran sam da ćemo biti u prilici da ponovo uživamo zajedno sa njim – rekao je predsednik.
I baš kao u stihovima i ovoga puta „U Šapcu, gradu vesele noći“ slušale su se pesme u Mišinom izvođenju, tu gde se „pilo i budno snevalo...“.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
