RADE D. VELISAVLjEVIĆ

Otišao je čovek raskošne duše i istovetnog poimanja rada. Još od učenja zanata pa Metaloplastike, do godina do penzije u JP “Glas Podrinja” i JP RTV Šabac. Primerno se odnosio prema kolektivu i bio omiljen na svakom koraku. Sebi svojstvenim darom za humor i bezpogovoran u radu bio je uzor mnogima, poput potpisnika ovih redova koji će ga pamtiti zauvek.
Morali bi istini za volju mnogi da ga pamte, jer takav raskoš u liku i delu redak je koliko i čovak, u izvornom poimanju te reči. Bio je naš Rade, Rake, Tečara, Rođa, Komša, uvek spreman da se našali na svoj način i ponese svako breme odgovornosti koje opet rad podrazumeva. U njegovom slučaju i više od toga.
Ostavio je supruzi Anki, sinu Draganu, snahi Anđelki i unucima Veljku i Nebojši bogato nasleđe u poštovanju koje je zavredeo na svakom koraku. Dugo će ga pamtiti generacije koje je dočekivao i ispraćao iz naše kuće i na tome mu bezmerno hvala. Zavredeo puno ali skromnošću to izbegao jer takav je bio naš Rade.
Od rodnih Lojanica do Šapca izgradio je put kojim generacije naslednika mogu ići podignutog čela. Kolektiv je pak ostao bez radnika koji se retko rađa za uzor generacijama.
Zaljubljenik u Savu, u ribolovu je nalazio trenutke odmora i uz svoje dve ruke, dva oka Veljka i Nebojšu koje je voleo samo dedi svojstvenom ljubavlju. Bio je tu i stoni tenis i tako redom. Pobrojati ljude koje je voleo teško bi bilo ali ispratili su ga dostojanstveno i sa ponosom što su ovozemaljske dane delili sa njim.
Za sve učinjeno i tren svaki večna mu slava i hvala.