ZELENI BOGATIĆA NA FORUMU U SKUPŠTINI SRBIJE
Ozelenjavanje gradova – put ka lokalnom razvoju
Ozelenjavanje gradova – put ka lokalnom razvoju” je naziv prvog od tri panela u okviru zelenog foruma pod nazivom “Izazovi i zelene prilike u procesu pridruživanja EU” koji su 20. novembra organizovali Zeleni Srbije u saradnji sa poslaničkom grupom Zeleni/EFA Evropskog parlamenta.
Zeleni Bogatića smatraju da zelena radna mesta omogućavaju dostojan rad koji za uzvrat garantuje odgovarajuću socijalnu zaštitu, dovoljna primanja, i zdrave radne uslove. U takvom je okruženju moguće je poštovanje radničkih prava i učešće pojedinaca u odlukama koje utiču na njihov život. Zelena radna mesta nisu utopijski san!
Napredak prema većoj održivosti učinjen je u mnogim delovima Evrope, čime su stvorena i radna mesta. O tome kako se koncept “ozelenjavanja gradova” sprovodi u praksi na primerima iz svog okruženja ispričali su na panelu Robert Godina i Džil Evans.
Robert Godina je priču ilustrovao sa nekoliko primera iz Evrope, počevši od lokalnih projekata i vodeći se uzrečicom “Misli globalno, deluj lokalno”.
U Mađarskoj su uz pomoć termalnih izvora sproveli grejanje u celom gradu, u regiji koja je veoma siromašna. Rezultat: mesečni račun za grejanje niži je za 78 odsto. Deo novca koji stanovništvo sada uštedi, ide na poboljšanje socijalnog standarda. Austrijanci imaju puno primera šta su sve uradili s biomasom, na Baltiku su sve javne zgrade izolovane, stakla su dvoslojna. Iako sve to deluje malo, kada to uradi ceo grad ili cela regija, posle nekog vremena vide se velike uštede, a rezultat se primeti i u kvalitetu vazduha, rekao je Godina.
Kada govorimo o zelenim radnim mestima, istovremeno govorimo i o zdravlju naroda, kvalitetu života i svi ti projekti usmereni su na budućnost. Mi u Mačvi imamo drugačiju percepciju kada je reč o ozelenjavanju i zelenim zaštitnim pojasevima koja je sasvim drugačija u odnosu na teritoriju cele zemlje. Kada se govori o uprosečivanju vrednosti i traženju srednjih vrednosti, potrebno je uzeti ih s rezervom. Na primer, u Srbiji je oko 33% pod šumama i pod vetrozaštitnim pojasevima, što je trećina zemlje i mnogi bi rekli da to i nije toliko loše. Međutim, kad uzmemo u obzir našu opštinu Bogatić, situacija je dosta ispod proseka, a vetrozaštitnih pojaseva gotova i da nema! Mišljenje je Zelenih u opštini Bogatić.
Zeleni Bogatića smatraju da zelena radna mesta omogućavaju dostojan rad koji za uzvrat garantuje odgovarajuću socijalnu zaštitu, dovoljna primanja, i zdrave radne uslove. U takvom je okruženju moguće je poštovanje radničkih prava i učešće pojedinaca u odlukama koje utiču na njihov život. Zelena radna mesta nisu utopijski san!
Napredak prema većoj održivosti učinjen je u mnogim delovima Evrope, čime su stvorena i radna mesta. O tome kako se koncept “ozelenjavanja gradova” sprovodi u praksi na primerima iz svog okruženja ispričali su na panelu Robert Godina i Džil Evans.
Robert Godina je priču ilustrovao sa nekoliko primera iz Evrope, počevši od lokalnih projekata i vodeći se uzrečicom “Misli globalno, deluj lokalno”.
U Mađarskoj su uz pomoć termalnih izvora sproveli grejanje u celom gradu, u regiji koja je veoma siromašna. Rezultat: mesečni račun za grejanje niži je za 78 odsto. Deo novca koji stanovništvo sada uštedi, ide na poboljšanje socijalnog standarda. Austrijanci imaju puno primera šta su sve uradili s biomasom, na Baltiku su sve javne zgrade izolovane, stakla su dvoslojna. Iako sve to deluje malo, kada to uradi ceo grad ili cela regija, posle nekog vremena vide se velike uštede, a rezultat se primeti i u kvalitetu vazduha, rekao je Godina.
Kada govorimo o zelenim radnim mestima, istovremeno govorimo i o zdravlju naroda, kvalitetu života i svi ti projekti usmereni su na budućnost. Mi u Mačvi imamo drugačiju percepciju kada je reč o ozelenjavanju i zelenim zaštitnim pojasevima koja je sasvim drugačija u odnosu na teritoriju cele zemlje. Kada se govori o uprosečivanju vrednosti i traženju srednjih vrednosti, potrebno je uzeti ih s rezervom. Na primer, u Srbiji je oko 33% pod šumama i pod vetrozaštitnim pojasevima, što je trećina zemlje i mnogi bi rekli da to i nije toliko loše. Međutim, kad uzmemo u obzir našu opštinu Bogatić, situacija je dosta ispod proseka, a vetrozaštitnih pojaseva gotova i da nema! Mišljenje je Zelenih u opštini Bogatić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
