SVETI ALIMPIJE STOLPNIK
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 9. decembra (26. novembra po julijansk.om kalendaru) prepodobnog Alimpija Stolpnika. Kao krsna slava pojavljuje se najčešće u Bosni i to u vlaseničkom, srebreničkom, gradiškom i dubičkom protoprezviteratu
Sveti Alimpije Stolpnik je rođen u Adrijanopolju, gradu Paflagonijskom, i od malena predan Bogu na službu. Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati.
Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše, a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.
Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški, a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.
Sveti Alimpije Stolpnik je rođen u Adrijanopolju, gradu Paflagonijskom, i od malena predan Bogu na službu. Kao đakon služaše u crkvi pri episkopu Teodoru u tome gradu. No željan usamljeničkog života, molitve i bogomislija, Alimpije se udalji na neko jelinsko groblje van grada, od koga ljudi begahu kao od strašilišta zbog čestih demonskih priviđenja. Tu on pobode krst, i sazida hram u čast sv. Efimije, koja mu se beše javila na snu. Pokraj hrama podiže stolp visok, pope se na nj i provede na njemu u postu i molitvi punih 53 godine. Ni podsmeh ljudi ni zloba demona ne mogahu ga odatle udaljiti niti u nameri njegovoj pokolebati.
Naročito od demona pretrpe ovaj svetitelj bezbrojne bede. Ne samo da ga demoni raznim priviđenjima ustrašavahu nego ga i kamenjem udarahu, i ne davahu mu mira ni danju ni noću kroz dugo vreme. No Alimpije mužestveni ograđivaše sebe od demonske sile krsnim znamenjem i imenom Isusovim. Najzad ga pobeđeni demoni ostaviše i pobegoše, a ljudi počeše poštovati i dolaziti mu radi molitve, utehe, pouke i iscelenja.
Okolo njegovog stolpa podigoše se dva manastira, s jedne strane muški, a s druge ženski. U ženskom manastiru življahu i mater njegova i sestra. Sv. Alimpije rukovođaše monahe i monahinje sa svoga stolpa primerom i rečima i sijaše svima kao sunce sa nebesa ukazujući put ka spasenju. Toliku blagodat imaše ovaj ugodnik Božji, da ga često obasjavaše nebeska svetlost, i nad njim se uzdizaše do nebesa stub od te svetlosti. Beše Alimpije divan i moćan čudotvorac kako za života tako i po smrti. Preživevši 100 godina upokoji se 640. god. u vreme cara Iraklija. Od njegovih sv. moštiju sačuvana je glava u Kotlomuškom manastiru u Sv. Gori.
Najnoviji broj
18. april 2024.
