Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(10. децембар 2015.)
НОВА ОПРЕДЕЉЕЊА У ПОЉОПРИВРЕДИ МАЧВЕ

МАЛИНЕ ПРОШИРУЈУ ВИДИКЕ

Основано Удружење малинара за организованију производњу, лакши пласман и наплату све траженијег воћа, код нас и у свету. Саветовање у Врднику
Поред пшенице и кукуруза Мачвани су све познатији у производњи малина и купина. Природни услови су за то, како истичу овдашњи произвођачи као “Богом дани”, предан рад и упорност, свеприсутни, а ни тренутна потражња код нас и на светском тржишту, пласман и наплата, нису за занемаривање. Малину и купину у овом крају тренутно највише гаје у Богатићу и Дубљу. Идеја је да се производња прошири и на друга села у општини Богатић.
С друге стране много тога је определило овдашње воћаре, а пре свега малинаре и произвођаче купина да ступе у новоформирано Удружење, чији ће основни задатак бити заштита сопствених интереса, борба за виши квалитет, јефтинију производњу, лакши пласман и наплату производа.
Удружење малинара Мачве основано је прошле недеље при Агенцији за локални економски развој општине Богатић. Председник Агенције Душан Велимировић, поздрављајући идеју каже да је поред осталог циљ лакши приступ и коришћење средстава из ИПА програма за наредне четири године која износе око 175 милиона евра. Осим тога ново Удружење трудиће се да решава текуће проблеме, као што је амбалажа, заштита, квалитет све са жељом да малина постане једног дана заштитни знак овог краја.
Миленко Нешић из Богатића, један од најбољих произвођача малине каже да иза свега стоји упоран рад и доста улагања.
Небојша Радовановић истиче да је идеја стара две деценије.
- Производњу треба проширити уз бољу организованост, примену научних савета и коначно већу и заслужену зараду. Уложено се брзо враћа, а итекако исплатива може бити производња и на мањим површинама, наглашава Радовановић.
Све у свему овако удружени произвођачи очекују да ће лакше остваривати и примењивати државне подстрехе, набавку неопходних средстава за производњу, научна достигнућа, већи квалитет и хемијску исправност воћа уз интензивнији извоз и наплату.
С тим у вези је и научно саветовање, са темом унапређења воћарске производње, које је у Врднику организовала тамишка хладњача, уз значајно присуство мачванских произвођача. Они са овдашњим откупљивачем веома добро сарађују. Поред осталих предавачи су били истакнути стручњаци у производњи малина, проф. дроктор Горица Цвијановић са факултета за биофарму у Бачкој Тополи и доктор Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку.
Циљ скупа је био едукација произвођача о сортименту, претежно малине, неопходним условима за подизање нових засада, нези постојећих и проблемима проузрокованим болестима и штеточинама на малини. Поред тога, учесници скупа имали су прилике да сазнају нешто више о одржавању воћњака-малињака, примени неопходних препарата, ђубрењу стајњаком, фолијарној прихрани уз остале третмане.
- Кумулативна примена предложених мера има за резултат добар квалитет плодова малине, њихову чврстину уз одсуство остатака примене пестицида. Тако се чува ниво плодности земљишта, што је у складу са Глобалгапом, односно системом који прописује Европска Унија, каже докторка Цвијановић.
Произвођачима су предочене нове уредбе о контроли српске малине и мере које они треба да предузму, како не би доживели судбину да нам Европске Унија забрани извоз. Од 370 милиона евра, колико Србија добије у извозу воћа, половина тих средстава се оствари од извоза малине. Благо речено произвођачи су упознати са обавезом поштовања и примене Закона и науке, како би задржали и унапредили рејтинг у извозу.
С друге стране се чуло да је регион Мачве веома значајан у поменутом извозном подухвату. Наиме заједно са Ариљским чини 95 одсто укупне производње малине у Србији. Стога, нагласила је докторка Цвијановић произвођачи морају ради сопственог прихода и укупног рејтинга у производњи укључити микробиолошке препарате, чијом применом се задовољавају строги стандарди међународног тржишта. У Немачкој која је иначе велики увозник српске малине, 70 одсто становништва имају развијену свест о коришћењу здравствено безбедне хране. С друге стране ИПА програм Европске Уније ће подржати све импуте у пољопривредној производњи којима се смањује или занемарује употреба хемијских материјала.


Љ. Ђ.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa