PREDSTAVLjENA NOVA KNjIGA DRAGE KOVAČEVIĆA
ČOVEK PIŠE POSLE RATA
Potresno. Iskreno. Ispovedno. Ovima rečima bismo, u najkraćem, opisali veče provedeno sa Dragom Kovačevićem, koji je, proteklog četvrtka, predstavio svoju poslednju knjigu „Kundak Bože Kaurina“ u Kulturnom centru. O zbirci priča govorili su, osim autora, Petar Popović i Slaven Bilčan. Glumica Rejčel Ćosović je čitala odabrane delove iz knjige.
- Posle svake priče ostajemo u čudu, istakao je Popović i dodao da Kovačević piše o onome što se zaista zbilo u poslednjem ratu, bez imalo mržnje, sa velikom dozom plemenitosti, iako se priče završavaju tragično.
Od 80 priča, koje je objavio na svom blogu, odabrao je dvanaest za knjigu, zato što nije želeo „da knjiga bude preglomazna, svedočila bi preglomaznu ambiciju“.
- Danas se ljudi ne pretržu baš od čitanja, a blogove prate – neke od mojih priča je pre objavljivanja pročitalo oko 20.000 čitalaca. Knjiga ima svoju važnost, bez obzira na moderne tehnologije i načine izražavanja, koje sam ja koristio najviše u terapijskom smislu, kad mi je bilo teško. Danas ljudi manje čitaju knjige, više vremena provode pred računarom, a knjiga je, ipak, biser, kaže autor koji je aktivan na društvenim mrežama - Možete imati sto vagona kamenja, ali je od njega dragocenije jedno zrno zlata.
Reči Slavena Bilčana, da je „knjiga je surova, a da ju je lagano pisao jednostavan čovek“, zapravo su i lajt motiv čitave večeri. Govorilo se o teškim, preživljenim, surovim događajima na potpuno jednostavan način, naizgled ležerno. Setili smo se pesme „Čovek peva posle rata“ Dušana Vasiljeva.
„Kundak Bože Kaurina“ je peta knjiga Drage Kovačevića, ratnog gradonačelnika Knina, koja je izašla u avgustu, u tiražu od 1.000 primeraka.
“Nisu ove priče dokument o prostoru i vremenu, nego su čitko i promišljeno, proživljeno predstavljanje osobenog sistema vrednosti, načina govora, jedinstvenih likova i istorijskog iskustva Krajine. Deluju upravo kao što su priče Isaka Baševisa Singera ili Vilijema Sarojana otvorile uvid u svet Jevreja i Jermena. Nije to prozor, jer taj postupak otvara određeni svet za pogled iznutra, ne turistički ili politički, spolja. Takve priče ne završavaju se kad priča bude ispričana, nego njihov smisao sazreva, deluje dugo nakon čitanja, čak i kad radnju zaboravimo”.
(Izvod iz predgovora reditelja Lazara Stojanovića)
- Posle svake priče ostajemo u čudu, istakao je Popović i dodao da Kovačević piše o onome što se zaista zbilo u poslednjem ratu, bez imalo mržnje, sa velikom dozom plemenitosti, iako se priče završavaju tragično.
Od 80 priča, koje je objavio na svom blogu, odabrao je dvanaest za knjigu, zato što nije želeo „da knjiga bude preglomazna, svedočila bi preglomaznu ambiciju“.
- Danas se ljudi ne pretržu baš od čitanja, a blogove prate – neke od mojih priča je pre objavljivanja pročitalo oko 20.000 čitalaca. Knjiga ima svoju važnost, bez obzira na moderne tehnologije i načine izražavanja, koje sam ja koristio najviše u terapijskom smislu, kad mi je bilo teško. Danas ljudi manje čitaju knjige, više vremena provode pred računarom, a knjiga je, ipak, biser, kaže autor koji je aktivan na društvenim mrežama - Možete imati sto vagona kamenja, ali je od njega dragocenije jedno zrno zlata.
Reči Slavena Bilčana, da je „knjiga je surova, a da ju je lagano pisao jednostavan čovek“, zapravo su i lajt motiv čitave večeri. Govorilo se o teškim, preživljenim, surovim događajima na potpuno jednostavan način, naizgled ležerno. Setili smo se pesme „Čovek peva posle rata“ Dušana Vasiljeva.
„Kundak Bože Kaurina“ je peta knjiga Drage Kovačevića, ratnog gradonačelnika Knina, koja je izašla u avgustu, u tiražu od 1.000 primeraka.
“Nisu ove priče dokument o prostoru i vremenu, nego su čitko i promišljeno, proživljeno predstavljanje osobenog sistema vrednosti, načina govora, jedinstvenih likova i istorijskog iskustva Krajine. Deluju upravo kao što su priče Isaka Baševisa Singera ili Vilijema Sarojana otvorile uvid u svet Jevreja i Jermena. Nije to prozor, jer taj postupak otvara određeni svet za pogled iznutra, ne turistički ili politički, spolja. Takve priče ne završavaju se kad priča bude ispričana, nego njihov smisao sazreva, deluje dugo nakon čitanja, čak i kad radnju zaboravimo”.
(Izvod iz predgovora reditelja Lazara Stojanovića)
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
