PROSO
HRANA BUDUĆNOSTI
Značaj ove izuzetno hranljive biljke, kako u ishrani ljudi tako i životinja, davno se uvideli stanovnici Azije, gde se i danas gaji, naročito u Indiji i Kini. Dosta je prisutna i u Africi, a najveće površine, blizu milion hektara, zauzimaju predele Rusije. U Ukrajini gaji se na preko dvesta hiljada hektara, a na daleko manjim površinama u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj
Danas je malo poljoprivrednika koji znaju nešto više o prosu, termofilnoj zrnasto-skrobnoj biljci koja uspeva u toplijim krajevima. Zbog kratke vegetacije gaji se i u kontinentalnim krajevima na većim nadmorskim visinama. Kako kaže dipl. inž. ratarstva Gordana Rehak iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac, u odnosu na pšenicu i ječam bolje podnosi sušu, pa treba očekivati da je se i stručnjaci i poljoprivrednici sete, razmatrajući mogućnosti prilagođavanja proizvodnje žitarica u uslovima globalnog zagrevanja.
- Proso se može sejati kao glavni i kao podstrni usev. Najbolji predusevi su korenaste biljke i leguminoze. Korenov sistem ove žitarice je sposoban da upija vodu i kada je mali sadržaj vlage u zemljištu. Od svih žitarica uspeva na najsiromašnijem zemljištu. Dužina vegetacije kreće se od šezdeset do sto deset dana, a ako se seje kao postrni usev, period vegetacije može biti kraći za petnaest do dvadeset dana. To je biljka koja ne voli zasenu ni oblake, tako da u krajevima sa velikim brojem oblačnih dana daje niže prinose. Kada je o zemljištu reč potreban je oprez jer ne podnosi kisele oranice - upozorava Rehakova.
Agrotehnika je prilično jednostavna. Dovoljan je dobro pripremljen setveni sloj, a optimalni rokovi setve su kraj aprila i početak maja. Za setvu se koristi dvadeset do dvadeset pet kilograma semena po hektaru, a razmak u redu treba da bude dvanaest i po do petnaest, a među redovima davdeset do trideset centimetara. Dubina setve iznosi dva do tri centimetra, pri čemu temperatura zemljišta treba da iznosi između osam i deset stepeni. Seme prosa ne voli blato u vreme klijanja.
- Ukoliko se seje kao postrni usev treba nastojati da površine budu zasejane do kraja juna. Ovu žitaricu karakteriše niska klijavost, prema nekim autorima samo pedeset dva odsto. Bokorenje je kasno i sporo, tako da usev često ima problema sa korovima, pa zahteva čistu parcelu bez korovskih biljaka. Proso se žanje dvofazno. Stručnjaci preporučuju da se to čini kada je srednji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti.
Bogata fosforom, magnezijumom, gvožđem i silicijumom, ova izuzetno zdrava biljka odgovara i anemičnim osobama. Spada u red veoma retkih biljnih vrsta koje imaju silicijumovu kiselinu u rastvorljivom obliku tako da je organizam lakše koristi.
- Proso je jedino žito koje izaziva alkalnu reakciju u želucu, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa varenjem. Pogodan je za lica koja pate od crevnih bolesti. Minerali koje sadrži, dobri su za nervni sistem, a preporučuje se i osobama koje boluju od artritisa. S obzirom da ima u proseku 11,6 odsto proteina, 3,9 odsto masti, 3,1 odsto minerala i 5,2 odsto vlakana te esencijalne aminokiseline i vitamine, ovu biljku nikako ne bi trebalo potcenjivati. Pored ljudi, veoma je dobra stočna hrana, a posebno je pogodna za ishranu živine i odgajivače ribe. Zelena masa i slama ove žitarice su visokohranljive - ističe Rehakova.
- Proso se može sejati kao glavni i kao podstrni usev. Najbolji predusevi su korenaste biljke i leguminoze. Korenov sistem ove žitarice je sposoban da upija vodu i kada je mali sadržaj vlage u zemljištu. Od svih žitarica uspeva na najsiromašnijem zemljištu. Dužina vegetacije kreće se od šezdeset do sto deset dana, a ako se seje kao postrni usev, period vegetacije može biti kraći za petnaest do dvadeset dana. To je biljka koja ne voli zasenu ni oblake, tako da u krajevima sa velikim brojem oblačnih dana daje niže prinose. Kada je o zemljištu reč potreban je oprez jer ne podnosi kisele oranice - upozorava Rehakova.
Agrotehnika je prilično jednostavna. Dovoljan je dobro pripremljen setveni sloj, a optimalni rokovi setve su kraj aprila i početak maja. Za setvu se koristi dvadeset do dvadeset pet kilograma semena po hektaru, a razmak u redu treba da bude dvanaest i po do petnaest, a među redovima davdeset do trideset centimetara. Dubina setve iznosi dva do tri centimetra, pri čemu temperatura zemljišta treba da iznosi između osam i deset stepeni. Seme prosa ne voli blato u vreme klijanja.
- Ukoliko se seje kao postrni usev treba nastojati da površine budu zasejane do kraja juna. Ovu žitaricu karakteriše niska klijavost, prema nekim autorima samo pedeset dva odsto. Bokorenje je kasno i sporo, tako da usev često ima problema sa korovima, pa zahteva čistu parcelu bez korovskih biljaka. Proso se žanje dvofazno. Stručnjaci preporučuju da se to čini kada je srednji deo metlice u fazi druge polovine voštane zrelosti.
Bogata fosforom, magnezijumom, gvožđem i silicijumom, ova izuzetno zdrava biljka odgovara i anemičnim osobama. Spada u red veoma retkih biljnih vrsta koje imaju silicijumovu kiselinu u rastvorljivom obliku tako da je organizam lakše koristi.
- Proso je jedino žito koje izaziva alkalnu reakciju u želucu, pa se preporučuje osobama koje imaju problema sa varenjem. Pogodan je za lica koja pate od crevnih bolesti. Minerali koje sadrži, dobri su za nervni sistem, a preporučuje se i osobama koje boluju od artritisa. S obzirom da ima u proseku 11,6 odsto proteina, 3,9 odsto masti, 3,1 odsto minerala i 5,2 odsto vlakana te esencijalne aminokiseline i vitamine, ovu biljku nikako ne bi trebalo potcenjivati. Pored ljudi, veoma je dobra stočna hrana, a posebno je pogodna za ishranu živine i odgajivače ribe. Zelena masa i slama ove žitarice su visokohranljive - ističe Rehakova.
O. G.
Najnoviji broj
18. april 2024.
