Berza

  • aero 890 ▼ -0,67%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.501 ▲ 0,02%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(24. decembar 2015.)
UREDNICA DOPISNIŠTVA RTS U ŠAPCU, TANjA DIMITRIĆ MIJAILOVIĆ

DVADESET ČETIRI ČASA U PRIPRAVNOSTI

Nagrade dođu samo kao neka vrsta lične satisfakcije, potvrda da si odradio nešto dobro. Biti novinar dopisnik nacionalnog medija u lokalu znači živeti a ne obavljati svoju profesiju. Najveće umeće je od komplikovane stvari napraviti jednostavnu rečenicu
Koliko je šabački ogranak RTS uspešan u obavljanju svoje delatnosti svedoči činjenica da ne prođe ni jedna godina a da dopisništvo ne osvoji neku od značajnih „esnafskih“ priznanja. Poslednje u nizu je međunarodna Godišnja medijska nagrada za toleranciju za prilog novinarke Tanje Dimitrić Mijailović pod nazivom „Šabački đaci iz Kine“. Ono što ovu priču čini dodatno osobenom je podatak da je u moru negativnosti, ipak, reč o primeru dobre prakse poštovanja različitosti.
-Da nismo toliko loši koliko drugi pričaju o nama svedoči primer đaka Kineza iz OŠ„Janko Veselinović“ u Šapcu. Njih dvoje, koji su ove godine došli u sedmi razred nisu znali ni reči srpskog, ali uz pomoć svojih šabačkih drugara odlično napreduju. Naime, sedmaci iz „Jankove“ škole ne samo da su uspeli da prevaziđu početne različitosti, u čemu im je olakšavajuća okolnost činjenica da već od prvog razreda u svojim klupama imaju đaka Kineza, već se iskreno trude da novim drugarima sa drugog kontinenta, druge rase i kulture što više olakšaju život u Šapcu i pomognu da što brže savladaju jezik – ističe autorka priloga Tanja Dimitrić Mijailović.
Urednica Dopisništva RTS u Šapcu, Tanja Dimitrić Mijailović, u proteklih četvrt veka, koliko je u novinarstvu, iza sebe ima veliki broj nagrada, „dane i dane“ objavljenog materijala, ali kada pogleda u nazad, kaže da se ni jedno priznanje posebno ne izdvaja od ostalih, kao što ni jednoj priči ne bi dala epitet „specijalno draga“, jer je svaka od njih obeležila neki deo televizijske karijere.
- Ono što prvo treba naglasiti kada su nagrade za televizijske priloge u pitanju je činjenica da je to priznanje za celu ekipu. Televizija nije jedan čovek, već timski rad. Odnosno, ono što zvanično dođe kao priznanje pojedincu, realno se odnosi na celu dopisničku ekipu kojoj taj pojedinac pripada – objašnjava Dimitrić Mijailović, i dodaje.
- Danas, za novinare, nagrada dođe samo kao neka vrsta lične satisfakcije. Samo potvrda da si nešto odradio dobro, bez materijalnih „podsticaja“ kao u nekim drugim profesijama. Ni jednu ne mogu posebno da izdvojim, uvek su dolazile i obeležile neki period koji je meni zbog nečega lično bio poseban. Isto je i sa objavljenim pričama. Ni za jednu ne mogu da kažem da mi je specijalno draga, jer je svaka bila pečat nekog dela moje karijere.
Kada je o karijeri reč, ključ uspešnosti po rečima urednice Dopisništva RTS u Šapcu leži pre svega u posvećenosti poslu. Nedvosmislenoj predanosti koja od vas traži da budete dvadeset četiri časa u pripravnosti.
- Kada si dopisnik za neki nacionalni medij, u ovom slučaju za RTS, ti ne možeš samo da „budeš„ novinar, već moraš da živiš novinarski način života. U prevodu, moraš biti 24 časa „online“. Pri tome, moraš odlično poznavati lokalne prilike i sve segmente života. Od raspodele budžeta do familijarnih odnosa, jer tek kad uđeš u svaku poru onoga što čini jednu zajednicu ili pojavu, možeš dobiti kompletnu informaciju i iz nje izvući najvažnije. Tu leži najveće umeće našeg posla: od komplikovane stvari napraviti jednostavnu rečenicu. Tačnu, nedvosmislenu, svakom razumljivu. I pri svemu tome ne smeš imati ni malo „putera na glavi“, jer ćeš u svakom drugom slučaju imati „zateznu notu“ tipa da li nešto da objaviš ili ne- objašnjava Dimitrić Mijailović.
Kao nekog ko je u našem „zanatu“ obeležio prethodnu godinu, za kraj smo pitali koleginicu sa nacionalnih medija po čemu će joj 2015. ostati prepoznatljiva na državnom, a po čemu na lokalnom nivou?
- Migrantska kriza na evropskom nivou. No u vezi sa njom, ne mogu da se ne zapitam zašto neko nije obratio takvu pažnju i kada su ljudi sa ratno ugroženih područja bežali u Srbiju. Tada nikog nije interesovalo koje je to ratno područje i zašto Srbi beže. Sa kakvim se problemima suočavamo. Sada kada imamo sirijsku izbegličku krizu svi su se naprasito setili da postoje ratno ugrožena područja i ljudi koji odatle beže. Iskreno mi je žao tih ljudi, ali po meni je pitanje izbeglica u Srbiji mnogo važnije nego izbeglice iz Sirije kojima se daje toliki značaj.
Što se tiče lokala, najlepša vest je da je tokom 2015. godine rođeno više beba nego prethodne. Kada šetamo gradom ono što vidimo su sređenije ulice, novi trg, bazen, a ono što ne vidimo to su naši prazni novčanici. Pa se nadam da će nam neke naredne godine postati prepoznatljive po boljem životnom standardu – zaključuje Tanja Dimitrić Mijailović.
Danas, za novinare, nagrada dođe samo kao neka vrsta lične satisfakcije. Samo potvrda da si nešto odradio dobro, bez materijalnih „podsticaja“ kao u nekim drugim profesijama.
Ono što prvo treba naglasiti kada su nagrade za televizijske priloge u pitanju je činjenica da je to priznanje za celu ekipu. Televizija nije jedan čovek, već timski rad.
Migrantska kriza na evropskom nivou. No u vezi sa njom, ne mogu da se ne zapitam zašto neko nije obratio takvu pažnju i kada su ljudi sa ratno ugroženih područja bežali u Srbiju.
U meĐuvremenu joŠ jedna nagrada
Do zaključenja ovog broja, dopisništvo RTS u Šapcu je dobilo još jedno priznanje. Reč je o tradicionalnom “Pres vitezu” za prilog Tanje Dimitrić Mijailović “Život na granici”.
T.Trifković

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa