PUNO POSLA A PRAZNI NOVČANICI

Iako političari prilikom svake kampanje potenciraju ulaganja u poljoprivredu, jer je po svim procenama reč o najvećoj državnoj razvojnoj šansi, iako je nedavno Republički zavod za statistiku izašao sa podatkom da je poljoprivredna proizvodnja od 2007. godine do 2014. u konstantnom porastu (u proseku 2,4 odsto na godišnjem nivou), stanje na terenu, gledano kroz prizmu običnih, malih proizvođača u Srbiji najmnogobrojnijih, ni malo nije optimistično.
Voćari, povrtari, odgajivači stoke ovog kraja se slažu da su ulaganja velika a zarada mala, repromaterijal skuplji nego prethodnih godina, prinosi pogođeni sušom loši a oni koji bi mogli da pomognu jači na rečima no na delima.
Prosek proseka
- Repromaterijal je bio skuplji nego lani, dok su prinosi podbacili. Prosečni prinosi pšenice bili su od 4 do 5 tona po hektaru, a otkupna cena oko 16 dinara. Sa kukuruzom je stanje bilo katastrofalno, negde oko 2 a u najboljem slučaju oko 5 tona po hektru. Na nekim mestima se čak nije isplatilo ni brati. Kada je voće u pitanju, malina je totalno podbacila. Prošle godine poplava je u Lipolistu uništila dosta zasada, tako da su prinosi po jedinici površine bili dosta lošiji u odnosu na ranije. To je uticalo na ponudu, pa je cena bila relativno dobra, od 200 do 240 dinara po kilogramu, ali s obzirom na uslove nije bilo neke zarade. Za razliku od do sada navedenog, proizvođači kupine su solidno prošli. Rod je bio solidan, a takva i cena: od 80-90 dinara po kilogramu došla je do 120-130 dinara. I kada je reč o šljivi, neke sorte su rodile manje nego lane, ali je cena bila od 30 do 35 dinara po kilogramu- sumira stanje Slobodan Topalović iz Lipolista i zaključuje.
-Ako uzmemo u obzir umanjenje prinosa i uvećanje cena došli bi do rezultata prosečno, prosečne godine za poljoprivrednike.
Ne možeš čekati da ti padne sa neba
-Realno, od stočarstva može da se živi, ali je ova godina bila puna gubitaka. Bavim se zatvorenim tipom proizvodnje: imam muzne krave, telad mušku tovim, žensku ostavljam za priplod. Nekad koje žensko tele prodam, a muško dokupim. Ali je problem, kada bikovi stignu za prodaju nema ko da ih kupi, dok smo mleko nekoliko meseci ove godine prosipali. Sada ga predajemo Zlatiborskoj mlekari za 24, 85 dinara po litru. Cena je mala, ali bolje i to redovno da uzimamo nego da bacamo - kaže Miloš Tadić iz Krivaje, i dodaje.
-Borba je velika. U principu presipaš iz šupljeg u prazno, ali raditi se mora. Mora se od nečeg živeti. Iako ne vidim perspektivu ne mogu sedeti i čekati da mi nešto padne sa neba.
Ne vratiš ni uloženo
- Mi se bavimo pre svega povrtarstvom. Kakva je bila godina najbolje govori podatak da nismo vratili uloženo, a ide nova setva. Radiš od jutra do sutra, a samo se zadužuješ. Gajbica paradajza je bila od 150 do 200 dinara. A koliko rada i ulaganja treba da taj isti paradajz stigne za berbu to samo oni koji se bave ovim znaju. Samo za semena nam sada treba oko 2.000 evra, a gde je posle najlon i sve ostalo. I posle svega toga, dođe ti otkupljivač na kapiju i kaže cenu koja njemu odgovara. A kako da ne prodaš kada će ako stoji da propadne - kaže Grozdana Stojićević iz Gornje Vranjske.
Nema sigurnosti
Na pitanje šta bi kreatori poljoprivredne strategije mogli da urade kako bi olakšali bitku na tržištu proizvođačima, naši sagovornici odgovaraju.
- Subvencije bi trebalo da se povise, i da ih dobijaju i mali i veliki. Trebalo bi više podsticati organsku proizvodnju, jer Srbija ima odlične uslove za njen razvoj, a takav vid proizvodnje hrane, po nekim kalkulacijama nije puno skuplji od običnog - kaže Topalović, dok Tadić vidi rešenje velikog broja problema u zagarantovanoj otkupnoj ceni i plasmanu proizvoda.
-Nema sigurnosti. Dosta seljaka bi se složilo da im ne trebaju subvencije za proizvodnju ako im država garantuje cenu tokom cele godine i otkup. Šta meni vredi subvencija od 10.000 dinara po grlu, ako je otkupna cena 1.85 centi. Pogotovo, ako kao sad imam tov a nemam kome da prodam. Svim treba, ali niko ne kupuje.
-Da država malo manje uvozi, a te iste proizvode kupuje od domaćih proizvođača, svima bi nam bilo bolje- kaže Stojićevićka, ali i u duhu predstojećih praznika završava.
-Samo da je nama sreće i zdravlja, sve ćemo već nekako preživeti.