Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(24. децембар 2015.)
Прослава 178 година Школства у РаЂевини

ДАН ШКОЛЕ

Свечаном приредбом у Основној школи „Боривоје Ж. Милојевић“ у Крупњу и издвојеним одељењима школе у селима Рађевине ученици и наставници су са гостима прославили дан школе 22. децембар. Школа носи име по Боривоју Ж. Милојевићу познатом и у свету признатом географу, антропогеографу, регионалном географу, професору универзитета, почасном доктору универзитета у Греноблу и Прагу, члану Српске академије наука и уметности (САНУ) од 1993. године. Основну школу у Крупњу учио је од 1892. до 1896. године. Програму прославе у матичној школи у Крупњу присуствовали су представници Географског факултета у Београду и за ову прилику поручили ученицима да следе пут славног географа Боривоја Ж. Милојевића.
Ево како о Боривоју Ж. Милојевићу говори Стеван Станковић професор Географског факултета Универзитета у Београду: „Поред дана школе у Крупњу данас славимо и 130 година од рођења нашег професора Боривоја Ж. Милојевића, наследника Јована Цвијића 1927. године у Српском географском друштву и на Географском факултету. Боривоје је дуго водио Српско географско друштво, оставио нам прегршт великих знања и ја као председник Српског географског друштва што изузетно поштујемо. Професора Милојевића упознао сам на кратко. Као студент треће године био сам председник клуба „Јован Цвијић“ и једном смо га у дубокој старости довели да нам говори о Цвијићу. Иако стар, сећао се свих детаља из живота са Јованом Цвијићем код кога је студирао да би у другој години постао његов асистент где је касније и докторирао. Цвијић га је предложио за дописног и редовног члана САНУ. Професор Милојевић нам је оставио око 250 научних радова од којих је 67 штампаних на страним језицима. Са Цвијићем је пропутовао готово читаво Балканско полуострво, али морам рећи да су то биле тешке године. Боривоје Ж. Милојевић је један од оних који је прошао голготу Албаније, изгубио контакт са Цвијићем који га проналази телеграмом и поручује му да је прошло десет година од времена када је требао да докторира. Препоручује му да иде у Швајцарску и да тамо пријави докторат. На велику срећу свих рат се завршио, Боривоје се враћа у Београд код Јована Цвијића и 1920. године брани докторску дисертацију и наравно, још пуно пута ће се вратити Јадру који је му је био велика инспирација. Први његов рад о пореклу становништва штампан је у серији насеља и пореклу становништва. Тада је Бора имао само двадесетак година када је одштампао рад у САНУ где се чува и дан данас, више пута је прештампаван и садржи 184 стране. Такав Боривоје Милојевић је оставио дубоке трагове у регионалној географији, толико пре што је путовао у Африку, Северну и Јужну Америку, истраживао околину Солуна и пео се у норвешке фјордове. Познавао је Европу, знао је географију из свих њених аспеката. Уз то је био изванредан предавач којим се Географски завод и данас дичи. Преминуо је 22. октобра 1967. године у Београду. По сопственој жељи, академик Боривоје Ж. Милојевић сахрањен је на градском гробљу у Крупњу.
Од директора Основне школе „Боривоје Ж. Милојевић“ Драгана Благојевића сазнајемо да је: „Прва школа у Крупњу основана 1837. године и да је једна од ретких школа са овако дугом традицијом. Што се планова за 2016. годину тиче, већ смо приложили неколико пројеката канцеларији за обнову, убрзано радимо да до краја године предамо још неколико битних пројеката тако да очекујемо да ћемо из капиталног буџета добити значајна средства јер смо једна од већих школа у Републици Србији.“
Душан Жугић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa