LjUDSKE VREDNOSTI PRATE SPORTSKI USPESI

Najbolja sportistkinja u izboru „Glasa Podrinja“ za prošlu godinu ponovo je bila atletičarka „AŠK-Tempo“ Jagoda Zečević. Kako ju je povreda omela da ponovi prošlogodišnji uspeh kada je bila prvakinja Balkana u juniorskoj konkurenciji, kaže da je bila iznenađena ovim priznanjem ali da joj je drago zbog toga i da joj znači kao dodatna motivacija.
-Pehar vidim kao dodatnu podršku što sam uspela da održim kontinuitet u svom radu. Prethodni put to je bilo donekle i očekivano jer sam osvajanjem zlata na prvenstvu Balkana ostvarila značajan pomak u karijeri. Prošle godine nisam imala toliko zapažene rezultate, kaže Jagoda.
Posle naprsnuća metatarzalne kosti na stopalu najbitnije joj je da se potpuno oporavi. Sezonom je relativno zadovoljna, ali ističe da ima mnogo veće ambicije. Svoj glavni cilj, normu za Evropsko prvenstvo, nije ostvarila, falila joj je jedna sekunda.
-Neću da žalim za tim. Prošlo je. Sada sam fokusirana na 2016. godinu. Mislim da mogu još mnogo da napredujem. Kada posmatram ovu i prošlu sezonu potpuno su različite. Uspela sam da se održim na nekom nivou. Bila sam na nivou ličnog rekorda, ali opet nisam uspela da postignem sve što sam želela. Psiha je veoma bitna i možda sam stvorila sebi pritisak pa nisam sve iznela na pravi način. Sada sam promenila i način posmatranja treninga i takmičenja. Verujem da će to ove godine dati rezultate. Dešavalo mi se da pred takmičenje na treninzima počnem da sumnjam u sebe što me je samo kočilo, navodi Jagoda.
Ipak, dve zlatne medalje na državnim prvenstvima za juniore, srebrna na seniorskom i medalje na kupovima u obe konkurencije pokazatelj su da je pehar otišao u prave ruke.
Jagodi je ove godine bila na prekretnici, da li prednost dati sportu ili obrazovanju. Završila je četvrtu godinu srednje medicinske škole „Dr Andra Jovanović“ i upisala DIF vanredno.
-Obrazovanje je veoma važno i nije isto studirati redovno i vanredno. Međutim, stičem iskustva u sportu koja neko ko redovno ide na predavanja neće moći da ima. Upisala sam DIF u Istočnom Sarajevu jer tamo postoji odeljenje za vanredne studente, a povezan je sa novosadskim pa ako budem želela moći ću da se prebacim.
Profesori u srednjoj školi su imali razumevanja za njene česte izostanke. Ipak, nisu joj popuštali kada je znanje u pitanju. Kaže da je iz škole ponela dobro znanje i da je odlična za sportiste. Njoj je posebno značajno što je fakultet koji je odabrala spoj sporta i medicine.
-Vreme je teško i uslovi za sportiste nisu savršeni, ali ja se u ovome pronalazim. Budući posao će mi biti profesor fizičkog vaspitanja i trener. Volim rad sa mladima i decom i to mi je druga ljubav pored sporta.
Sada ima znatno više vremena. Pored toga što ga koristi za učenje, jer je prvi ispitni rok već krajem ovog meseca, može više da se posveti i društvu, ali i čitanju knjiga i gledanju filmova.
-Mnogo čitam. Nemam omiljeni književni žanr, ali najviše mi se do sada svidela „Tvrđava“ Meše Selimović. Volim da slušam i muziku, i to uglavnom domaći rok i pop iz 80-ih. Ne izlazim često jer sport zahteva odricanje u nekom smislu, navodi Jagoda.
Sportski uzor joj je Novak Đoković, za kog ističe da je, pored toga što je vrhunski sportista, i kompletna ličnost.
-Pored sportskih uspeha pokazuje i lepu ljudsku stranu i humanost, a nama ostalim sportistima šta su prave vrednosti i vrline. Desi mi se da me prepoznaju u gradu, ali nikada mi nije bio cilj popularnost. Ipak, to stvara odgovornost. Vidim da se deca kod mene u klubu u nekoj meri ugledaju na mene i treba da im budem primer. Drago mi je da mogu da im ukažem koje su prave vrline i smatram da mi je misija da im prenesem svoje znanje. Čovek treba da kod drugih prepozna vrednosti i ono što je dobro preuzme, ali isto tako da prepozna i ono što ne valja i što treba da izbegne, kaže Jagoda.
Porodica i trener Borko Antonić su joj najveća podrška. Prvo je zbog brata počela da trenira odbojku, ali je pre šest godina shvatila da je više predodređena za individualne sportove. Na treninge iz Jelenče kada je lepo vreme dolazi biciklom. Dva treninga dnevno traju ukupno oko pet sati.
-To nije pet sati trčanja, nego i istezanje, vežbe joge, ali i fitnes vežbe. Joga mi je dosta pomogla kod koncentracije, ali tek sam početnik. Trudim se i da se hranim zdravo. Nekoliko godina sarađujem sa nutricionistima Danijelom i Žikom Cvejić koji mi prave jelovnik. Imala sam problema sa krvnom slikom, naročito na prelazcima sezone, što me je dosta ograničavalo. Sada jedem hranu bogatu gvožđem, a neophodni su i suplementi. Zdrave navike mi pomažu da pomerim svoje granice u sportu. Dešavalo mi se da mi je teško da odem na trening, ali prepreke su one strašne stvari koje čovek vidi kada spusti pogled sa cilja. Setim se divnih ljudi koji su oko mene, porodice, trenera i prijatelja, i sve mi bude lakše.
Staza bi dovela do procvata atletike
Jagodu je mnogo obradovala najava da će Šabac dobiti tartan atletsku stazu. Pored Gradskog stadiona, treniraju i na Starom gradu i Letnjikovcu, a tokom proleća i leta nekoliko puta nedeljno odlaze u Sremsku Mitrovicu.
- Staza bi bila fenomenalna stvar. Atletika ima dosta disciplina, a to ništa ne može da se razvija na ovakvom Gradskom stadionu. Kada odemo u Sremsku Mitrovicu vidimo ogromne grupe dece koja treniraju atletiku. To je bazični sport i oni se kasnije mogu usmeriti i na druge sportove, a dobar je i za opšte zdravlje. Staza bi dovela do procvata atletike u Šapcu, smatra Jagoda.