BOŽIĆNA PRIČA
LjUBAV UVEK POBEĐUJE
U Posavotamnavi žive brojna predanja. Pred praznike uz vruću rakiju i pečen krompir krenu dedovi o danima koji se ponoviti neće. Vele negde 1920. i neke vraćao se vojnik kući. Razdragan nije ni primetio da ga noć hvata, tek nije se imalo kud. Put ga vodio kroz šume i preko nekoliko mostova.
U neko doba, bilo je to vreme kada je cerić u šumi pucao od studeni a snegovi bili i preko metar, pojavi se vuk ispred mlađanog delije. Dugo su se gledali dok se ne odvaži momak da krene a vuk ispred njega. I tako sve do prvog mosta. Tu zasta vuk a i momak. Ispod mosta silni zvuci slutili su sve sem dobroga. Tek vuk se pojavi. I tako redom do pred zoru. Neko reče preko sedam mostova.
U rasvitak stigoše do bogate kuće i u znak zahvalnosti momak otvori tor sa ovcama i najbolju dvisku ponudi vuku. Kada se razdanilo srećna majka primeti da joj čedo spava i pomoli se Bogu a otac pohita u tor da oplače svoju dvisku.
Vele, bogatom blaga nikad dosta. Korio ga momak što tako gleda na onoga ko mu je život spasao ali avaj. Bogati domaćin je spremao sačekušu vuku. Opet u one studeni o kojima se ispredaju priče sa kolena na koleno.
Iza grma ugleda ga i prelčamača grunu. Vuk uteče a u lokvi krvi osta momak koji je bledih očiju jedva davao znake života. U selu se velika tuga prepričavala od starina do dece. Babo Živojin, tako su zvali najuglednijeg dođe do nesrećnog oca i reče mu da nade ima ako bude sledio primer svog sina. U tami noći majka je otvorila tor i opet je najbolja ovca bila plen a volšebno mladić je ozdravio. Ispredale su se i priče da su se vuk i mladić sretali i da je tako i svoju suđenu uz ovce sreo. Tek na godišnjicu njihovog susreta dobio je sina i nadenuo mu ime Vuk.
Domaćin je istoga dana ispustio dušu. Plač i muk su se smenjivali u danu iz priče. Tek osta predanje da ni kroz vekove vuk dlaku ne menja. Novije tumačenje ide do obrisa da bogatome nikad blaga dosta i da za tuđu muku ne mari ali i da ljubav uvek pobeđuje.
Ona ka Gospodu zavek.
Mir Božji, Hristos se rodi.
U neko doba, bilo je to vreme kada je cerić u šumi pucao od studeni a snegovi bili i preko metar, pojavi se vuk ispred mlađanog delije. Dugo su se gledali dok se ne odvaži momak da krene a vuk ispred njega. I tako sve do prvog mosta. Tu zasta vuk a i momak. Ispod mosta silni zvuci slutili su sve sem dobroga. Tek vuk se pojavi. I tako redom do pred zoru. Neko reče preko sedam mostova.
U rasvitak stigoše do bogate kuće i u znak zahvalnosti momak otvori tor sa ovcama i najbolju dvisku ponudi vuku. Kada se razdanilo srećna majka primeti da joj čedo spava i pomoli se Bogu a otac pohita u tor da oplače svoju dvisku.
Vele, bogatom blaga nikad dosta. Korio ga momak što tako gleda na onoga ko mu je život spasao ali avaj. Bogati domaćin je spremao sačekušu vuku. Opet u one studeni o kojima se ispredaju priče sa kolena na koleno.
Iza grma ugleda ga i prelčamača grunu. Vuk uteče a u lokvi krvi osta momak koji je bledih očiju jedva davao znake života. U selu se velika tuga prepričavala od starina do dece. Babo Živojin, tako su zvali najuglednijeg dođe do nesrećnog oca i reče mu da nade ima ako bude sledio primer svog sina. U tami noći majka je otvorila tor i opet je najbolja ovca bila plen a volšebno mladić je ozdravio. Ispredale su se i priče da su se vuk i mladić sretali i da je tako i svoju suđenu uz ovce sreo. Tek na godišnjicu njihovog susreta dobio je sina i nadenuo mu ime Vuk.
Domaćin je istoga dana ispustio dušu. Plač i muk su se smenjivali u danu iz priče. Tek osta predanje da ni kroz vekove vuk dlaku ne menja. Novije tumačenje ide do obrisa da bogatome nikad blaga dosta i da za tuđu muku ne mari ali i da ljubav uvek pobeđuje.
Ona ka Gospodu zavek.
Mir Božji, Hristos se rodi.
S. Kosanić
Najnoviji broj
11. april 2024.
