MININ DOŽIVLjAJ

Kuc - kuc.
Vrata se otvaraju.
Vreme je.
»Hajde diži se, iseći će nam sve badnjake.
Eto ih trče.
»Stižem za 5 minuta.
* * *
Nevoljno se izvlačim iz topline svog kreveta i na prstima skočim na tepih da bih izbegla hladnoću laminata. Navlačim na sebe svaki mogući sloj odeće, kako bih se utoplila.
Tup – tup...
Silazim niz stepenice.
S vrata me zapljusnuše mirisi i zvuci iz kuhinje.
Mama je od rane zore počela sa pripremama.
Kiss - Kiss
Navlačim čizme i izlećem napolje gde me zaslepi prekomerna količina beline. Oči mi zasuze.
Koračam na mestima sa najviše snega samo da bih osetila to propadanje i škripu pod nogama.
Konačno nabacim i taj badnjak na rame i krenem put kuće.
* * *
Skupljam se oko tate i zavlačim ruku oko njegovog vrata , a on se kao i uvek kada to učinim strese i izgovori svoju rečenicu : Kako je moguće da su ti ruke uvek toliko hladne?
A svetlosti nestade za tren. Ugasi se još jedan dan raspusta. Veče donese sa sobom smeh i toplinu porodične atmosfere ispunjene prazničnom čarolijom. Rasuta slama ispod jelke, po njoj nameštena pečenica, voće i skriveni slatkiši. Usledila je potraga.
* * *
Udisaj, oštrice u grlu. Izdisaj, mehur beline. Vreo vazduh što katkad pomiluje lice, zvuk pucketanja vatre i po koja petarda da unese nervozu. Slatkast ukus u ustima i razgovor s najmilijima.
Mir Božji, Hristos se rodi.