SRBIJU OČEKUJE VEOMA INTENZIVAN RAZVOJ

2015. godine opština Koceljeva je bila veliko gradilište. Da li će se sličan trend nastaviti i u ovoj godini?
- Svedoci smo da je 2015. godina možda najuspešnija u koceljevačkoj istoriji po broju investicija i vrednosti tih investicija. Imajući u vidu da je opštinsko rukovodstvo znalo to da sprovede u delo, da smo imali dobru relaciju sa Vladom Republike Srbije, sa nadležnim ministarstvima, sa republičkim javnim preduzećima, sa donatorima i investitorima rezultat je tu. Urađeno je mnogo asfalta od ulica u Koceljevi, preko trotoara i seoskih puteva do mostova. Značajne su investicije u elektro-snabdevanju i sada već imamo ispod deset odsto teritorije opštine koja ima slabiji elektro napon. Nisko naponska mreža će se i dalje raditi ali ono glavno snabdevanje iz pravca Šapca će nakon izrade trafoa u Vladimircima biti daleko kvalitetnije i stabilnije. Prošle godine urađena je u oblasti vodosnabdevanja istražna bušotina u Svileuvi koja je obećavajuća i nadamo se da ćemo do polovine sledeće godine uspeti da je pretvorimo u bunar i da ga pridodamo postojećem vodosistemu. Završen je prečistač fekalne kanalizacije u Donjem Crniljevu i na proleće će početi priključenje potrošača. U prvoj polovini godine biće završena i velika investicija, izgradnja transfer stanice na deponiji u Koceljevi. Tu su ulaganja i u kanalizacionu mrežu, infrastrukturno opremanje industrijske zone, čišćenje rečnih korita...
U 2016. biće nastavljeno asvaltiranje ulica u Koceljevi i to onih delova koji praktično nisu u zoni gradskog građevinskog zemljišta tamo gde je rešena kanalizacija, a tamo gde to nije slučaj ćemo najpre rešavati to pitanje. Asfaltiraće se i deo trotoara. Nastaviće se radovi i u seoskom delu. Investicije se nastavljaju i u elektro i u vodo snabdevanju.
Pre četiri godine ste na izbore izašli kao lider Grupe građana. Nakon toga dugo ste razmišljali o ponudi SNS da se priključite ovoj stranci. Da li ste zadovoljni zbog donete odluke?
- Ispostavilo se da je to dobitna kombinacija koja se valorizovala kroz ono što se radilo i uradilo, što se podigao standard, što imamo postojeće investitore koji proširuju svoju proizvodnju ali i investitora koji podižu nove proizvodne pogone i otvaraju nova radna mesta. Priznanja smo dobili i kroz dolazak premijera koji je četiri puta bio u ovoj opštini, dolazak predsednika države dva puta, pa ministara koji su dolazili više puta. Opština Koceljeva je postala prepoznatljiva na državnom nivou u smislu dobrog funkcionisanja jedne lokalne samouprave.
Na prethodnim izborima ste sa listom Grupe građana dobili apsolutnu većinu u lokalnom parlamentu. Da li očekujete da možete da ponovite ovaj rezultat na predstojećim izborima, ovoga puta sa listom SNS?
- Ja očekujem još bolji rezultat. Ako je kod nekoga i bilo dileme ranije za neke stvari da li su bile dobre ili ne, sada je jasno da je SNS ili Grupa građana koju sam ja vodio do 2013. bila dobitna kombinacija za opštinu Koceljeva jer se svake godine pravio ozbiljan iskorak u razvoju ove opštine od privrede, poljoprivrede, preko javnog sektora, javnih službi. Mi smo, podsetiću, u junu mesecu prošle godine imali najviši prosek plate u Mačvanskom okrugu i bili smo među prvih 25 odsto opština u Srbiji. To ne dolazi samo jer ova opština nema poput nekih drugih startne potencijale kao što su velike reke, čvor železnice, čvorovi velikih putnih pravaca, rudna bogatstva, elektrane...ništa od toga nemamo ali imamo da nam je razvoj opštine ispred mnogih drugih koji imaju takvo nešto. Vidi se rad lokalnog rukovodstva
Da li smatrate da bi trebalo promeniti izborni zakon i u kom segmentu?
- Lično sam uvek više voleo da se vrši izbor odbornika i narodnih poslanika neposredno, da se bira čovek. On može da bude kandidovan ispred određene političke opcije ali ta ličnost ne treba da bude sa spiska redni broj, već da stoji imenom i prezimenom i da on svojim imenom i prezimenom povuče određeni broj glasova. Takođe mislim da i predsednici gradova i opština treba da se biraju direktno na izborima, jer narod posebno na lokalu, prepoznaje kvalitetne ljude.
Šta Srbiju očekuje u 2016. godini?
- Srbiju očekuje intenzivni razvoj. Mi treba da se iz uspavanog dela malo pokrenemo, da se umijemo hladnom vodom, jer mora se puno toga raditi. Jer teško može da se ne uspe ako se radi sa voljom punim kapacitetom. Najbitnije je ono što ostaje iza vas kao rezultat. Već je prepoznatljivo da nas u narednom periodu očekuje intenzivan privredni, ekonomski razvoj i na državnom nivou ulaganje u veliku infrastrukturu bez koje praktično nema ozbiljnijeg razvoja. Idemo u dobrom smeru, idemo ka evropskom putu. Dobra je saradnja sa Rusijom, dobra komunikacija sa Kinom kao i sa drugim zemljama koje nisu deo EU. Ako uspemo na političkom nivou to da održimo to će biti najbolje za sve nas.
Čega ćemo morati da se odreknemo?
Loših navika.
Zahvaljujući manifestacijama koje mogu biti zanimljive i van granica naše zemlje, Koceljeva je bila veoma prisutna u medijima. Najznačajnija među njima je svakako Festival zimnice. Da li će se nastaviti u tom pravcu?
- Mi do pre 7-8 godina nismo imali nijednu sličnu manifestaciju koja bi bila prepoznatljiva i van granica opštine. Za sedam godina smo uspeli da napravimo jednu veoma dobru manifestaciju. Mislim na festival zimnice. Prepoznatljiva je kao dobra manifestacija. Kada su granice naše zemlje u pitanju mi polako postajemo prestonica zimnice. Pored toga i moto skup koji je sada već tradicionalan doprinosi promociji opštine, okuplja ljude. Značajne su i lovačke manifestacije koje okupljaju brojne lovce.
Festival zimnice je manifestacija koja je proizašla iz poljoprivrede. Šta je to što se može uraditi kako bi se poljoprivredna proizvodnja pospešila?
- Poljoprivredu doživljavam na jedan specifičan način. I sam sam rođen i odrastao na selu, živeo sam svojevremeno u uslovima seoskog ambijenta. U Skupštini Republike Srbije sam i član Odbora za poljoprivredu. Poljoprivreda zavisi od sistema države prvenstveno, od toga koje će se mere povući u smislu razvoja poljoprivrede. Što se tiče lokalne samouprave mislim da mi treba da obezbedimo infrastrukturne uslove da nam seosko područje ima ono što je neophodno za razvoj i za življenje na tim prostorima. Danas ukoliko nemate mogućnost savremene komunikacije nemate ni razvoj. Mi ćemo postaviti na teritoriji naše opštine optičke kablove dok će Telekom postaviti bazne stanice kako bi i seosko područje imalo savremenu komunikaciju. Domaćinstva u kojima ima mladosti imaće i perspektivu. Staračka domaćinstva takođe moraju imati šansu da žive od poljoprivrede. Podsećam da je donet i Zakon o zadrugama gde su najinteresantnije poljoprivredne zadruge.
Velike nedaće poljoprivrednicima zadaju elementarne nepogode. Koceljevačka opština je iz budžeta u prethodnoj godini izdvojila značajna sredstva za nadoknadu dela štete od grada. Vi ste insistirali na jedinstvenom sistemu zaštite od grada. Da li ste zadovoljni zakonskim rešenjem?
- Vlada je i na moju inicijativu prihvatila da uradi novi zakon koji je došao u Skupštinu i čini mi se da je urađen bolje nego što sam očekivao. Smatram da smo dobili jako kvalitetan zakon o protivgradnoj zaštiti. Protivgradna zaštita se u potpunosti vratila u Hidrometeorološki zavod koji je do sada bio samo deo protivgradne zaštite.
Da li će se u ovoj godini izgraditi još neki proizvodni pogon u Koceljevi?
- Mi uvek radimo na tu temu. Važno je i da nam se postojeća privreda razvija. Mi imamo na našem području drugog izvoznika smrznutog voća iz Srbije. Imamo novih investitora čije će investicije, započete u prošloj, biti realizovane u ovoj godini. Takođe uvek imamo i potencijalne investitore. Veoma je lepo ponovo videti industrijsku zonu ujutru ili u popodnevnim satima kada vidite jednu masu radnika koji odlaze na svoj posao ili se vraćaju. To odavno nismo videli u Koceljevi.
Početkom godine počelo je elektronsko izdavanje građevinskih dozvola u svim gradovima i opštinama u Srbiji. Ova lokalna samouprava nema viška radnika. Da li je moguće sa postojećim ljudskim resursom sprovoditi kvalitetnu modernizaciju opštinske uprave?
- Velika je stvar da smo bili racionalni u zapošljavanju u javnom sektoru, pogotovo u administrativnom delu. Mi sada imamo 30 odsto manje ljudi nego što je to država propisala. Imamo prostora za nova zapošljavanja ali ako se odlučimo za to biće to selektivna zapošljavanja gde će posao dobijati oni kadrovi koji nam zaista nedostaju. Mi za sada imamo potencijal da ispratimo modernizaciju ali kvalitetnim i obrazovanima ljudima, pogotovo ako su sa ovih prostora i ako imaju želju da rade, mislim da treba dati šansu.