REČ DVE SA BABICOM DRAGANOM BOROJEVIĆ
SVAKI DAN JE POSEBAN
Po narodnom verovanju predstoji nam uspešna godina: u porodilištu šabačke bolnice prva beba u 2016. dečak. Posao babice najlepši na svetu, ali da bi se savladao svakodnevni stres, neophodna je ogromna ljubav
Od 1. januara do zaključenja ovog broja u Šapcu je rođeno 40 beba. Kako upućeni tvrde, to je početak koji obećava, pogotovo ako se, po narodnom verovanju uzme u obzir činjenica da je prvorođeni mališan u Novoj 2016. dečak. Kada je reč o godišnjim prosecima, po rečima babice Dragane Borojević, oni su se u proteklom periodu ustalili. Za one koji vole da broje: rode u proseku godišnje 1. 350 puta navrate u naš grad. Nije zanemarljiv podatak, da je broj porođaja na godišnjem nivou smanjen, ali je zato povećan broj blizanačkih trudnoća. Žene se češće no ranije odlučuju na rađanje trećeg ili četvrtog deteta. Ono nad čime treba da se zamislimo: maloletničke trudnoće su sve učestalije.
- Sve više majki se odlučuje za rođenje trećeg deteta. To bi mogao biti neki pokazatelj da se svest naroda po ovom pitanju budi. Onda imamo sve veći broj mladih žena koje rano prekidaju školovanje i udaju se. Maloletnice sve češće rađaju. To sa stanovišta porodice kao osnovnog elementa društva donekle opravdano, dok iz drugog ugla nameće pitanje: kuda to idemo - kaže za “Glas Podrinja” Dragana Borojević.
Bebe plačom sa nama pričaju
Po rečima babice sa dvadesetdvogodišnjim iskustvom, kada novi član stigne u porodicu najbitnija je sloga roditelja i ljubav. Samo zadovoljna majka ima srećnu bebu. To, što njihovi najmlađi ukućani nekada bez vidljivog razloga plaču ne bi trebalo da ih buni. Kako Borojevićka kaže, bebe ne znaju da govore te tim suzama sa nama pričaju čak i kad im je sve potaman.
- U prvim danima po rođenju roditeljima preporučujem da što više maze svoje dete, jer nikada više neće biti toliko mali - sa osmehom kaže Dragana i dodaje.
- Pre dolaska tog malog bića u kuću, treba dosta toga pročitati, dosta naučiti. Na sreću sva literatura je danas mnogo dostupnija nego ranije. Postoje savetovališta za mlade, škola za buduće roditelje, brošure dostupne u svim čekaonicama. Ono za šta im ne treba pomoć sa strane je ljubav. Dosta pažnje. Samo kada je majka zadovoljna, i dete je srećno.
Prvih sati po porođaju majke su najupućenije na babice. Njihov zadatak je da ih ohrabre da istraju, da zadrže optimizam, ne pokleknu na prvim preprekama. Ti saveti su od velikog značaja kasnije.
- Tek po izlasku iz porodilišta za njih kreće prava “avantura”. Naš posao je da ih za to dobro pripremimo. Od samih početaka na zahteve deteta treba odgovoriti odmah. Pitanje je kako. Ono u čemu mnogi greše je što ih kad beba zaplače uhvati panika. Za tim nema potrebe. Plačom dete govori, privlači našu pažnju. Tako da je to nekada samo plač zadovoljnog deteta - objašnjava Borojevićka.
Zadovoljstvo, privilegija ali i stres
Prisustvovati dolasku novog života je svakako privilegija. Svaki dan je novi izazov. No, često je prisutan i stres. Spektar osećanja je prilično širok, ali uz pomoć dugogodišnjeg iskustva, dobrog obrazovanja i timskog rada nema nerešivih situacija.
- Svaki dan je poseban. Mnogo lepih stvari sam doživela. Mnogo ne tako pozitivnih emocija preživela. Zbog toga vam za obavaljenje ovog posla treba puno ljubavi. Samo njome ćete savladati stres. Ovo je jako odgovoran posao, i ubeđena sam da trenutna postavka babica u šabačkom porodilištu ima sve neophodne kvalitete da ga obavlja kako treba. Sa doktorima funkcionišemo kao tim, jer samo intenzivnom međusobnom saradnjom možemo da odolimo svim izazovima naših profesija – objašnjava Borojevićka i izaražava zadovoljstvo što se tokom poslednje decenije u Šapcu ponovo vodi račun o obrazovanju mladih naraštaja babica.
-Drago mi je što naša Srednja medicinske škola ponovo školuje babice. Veće su i mogućnosti za profesionalno usavršavanje i napredovanje. Nedavno je i Ministar prosvete priznao zvanje diplomiranih medicinskih sestara babica, a ja se na sve moguće načine trudim da ovaj poziv popularizujem a mlade koleginice motivišem da nastave sa školovanjem - kaže Dragana, koja ispred Udruženja zdravstvenih radnika Srbije vodi sekciju babica.
Ljubav, ah ta ljubav
- Mladi i zaljubljeni. Veza počela u trećoj godini srednje, ona ostala trudna na početku četvrte. Ljubav, ljubav, ah ta ljubav. Pred porođaj joj on okrene leđa. Ona, uplašena, poriče da je uopšte trudna. Od svojih je krila. U Šapcu stanovala. Sa najboljom drugaricom došla na porođaj. To veče je rodila prelepog dečaka od 3 kilograma i 600. Morali smo da obavestimo njene roditelje. Mladoženje i dalje nigde. Njeni su je u prvi mah odbacila. Devojka je danima plakala. Onda je došao njen deda. Junak cele priče. Uspostavio je kontakt sa njegovima, pa je i njegov deda prvi video praunuka. Mladoženje i dalje nigde. Svi su došli da vide dete. Rasplet je trajao desetak dana. Pojavio se i otac deteta. Razlog zašto je odugovlačio: strah. Celo odeljenje je došlo da vidi bebu. Sve se na kraju srećno završilo. Otišli su kući srećni i zadovoljni, za godinu dana se rodilo još jedno dete... I dalje su zajedno.
Sreća je pomoći drugima
-Pre par godina, pod hitno smo morali da uđemo u salu zbog carskog reza. Krenule su komplikacije. Dok su lekari završavali operaciju, u ruke su mi stavili bebu koje je bilo jako loše. Odreagovala sam u trenutku. Našla anesteziologa, pedijatra. Na sreću sve se dobro završilo. Kada se majka probudila, koleginice su joj rekle “zahvali ovoj lepoj babici što je i tvoje dete dobro”. Danima nakon toga sam uspostavila vezu sa tom ženom kao da se ceo život poznajemo. Ona je detetu ponavljala “Ovo je tvoja babica, baka”. Onda su otišli iz porodilišta. Šest meseci kasnije, neko je zvonio na vratima. Bila je to ta porodica. U znak zahvalnosti poklonili su mi privezak sa porukom “Mojoj baki od Mlađe”. I danas ga čuvam.
Mislila sam da tako treba
- Skoro smo imali malu trudnicu, preplašenu od prvog momenta kada je došla. Ni sa kim nije htela da razgovara. Ništa ne može, ništa ne čuje... Samo plače. Hoće da ide kući. Prihvatili smo je kao svoje dete. U momentu kada se porodila, osmeh joj je ozario lice. Onda nam je rekla: “Nisam ja morala onoliko da plačem i da se derem, ali sam mislila da to tako treba.” Sa njom smo prošli torturu...ali osmeh je učinio da sve zaboravimo.
RODE JAVLjAJU
Protekle sedmice, u šabačkom Porodilištu bilo je 28 porođaja i rođeno 29 mališana (jedna blizanačka trudnoća). Šabac je postao bogatiji za 12 devojčica i 17 dečaka.
- Sve više majki se odlučuje za rođenje trećeg deteta. To bi mogao biti neki pokazatelj da se svest naroda po ovom pitanju budi. Onda imamo sve veći broj mladih žena koje rano prekidaju školovanje i udaju se. Maloletnice sve češće rađaju. To sa stanovišta porodice kao osnovnog elementa društva donekle opravdano, dok iz drugog ugla nameće pitanje: kuda to idemo - kaže za “Glas Podrinja” Dragana Borojević.
Bebe plačom sa nama pričaju
Po rečima babice sa dvadesetdvogodišnjim iskustvom, kada novi član stigne u porodicu najbitnija je sloga roditelja i ljubav. Samo zadovoljna majka ima srećnu bebu. To, što njihovi najmlađi ukućani nekada bez vidljivog razloga plaču ne bi trebalo da ih buni. Kako Borojevićka kaže, bebe ne znaju da govore te tim suzama sa nama pričaju čak i kad im je sve potaman.
- U prvim danima po rođenju roditeljima preporučujem da što više maze svoje dete, jer nikada više neće biti toliko mali - sa osmehom kaže Dragana i dodaje.
- Pre dolaska tog malog bića u kuću, treba dosta toga pročitati, dosta naučiti. Na sreću sva literatura je danas mnogo dostupnija nego ranije. Postoje savetovališta za mlade, škola za buduće roditelje, brošure dostupne u svim čekaonicama. Ono za šta im ne treba pomoć sa strane je ljubav. Dosta pažnje. Samo kada je majka zadovoljna, i dete je srećno.
Prvih sati po porođaju majke su najupućenije na babice. Njihov zadatak je da ih ohrabre da istraju, da zadrže optimizam, ne pokleknu na prvim preprekama. Ti saveti su od velikog značaja kasnije.
- Tek po izlasku iz porodilišta za njih kreće prava “avantura”. Naš posao je da ih za to dobro pripremimo. Od samih početaka na zahteve deteta treba odgovoriti odmah. Pitanje je kako. Ono u čemu mnogi greše je što ih kad beba zaplače uhvati panika. Za tim nema potrebe. Plačom dete govori, privlači našu pažnju. Tako da je to nekada samo plač zadovoljnog deteta - objašnjava Borojevićka.
Zadovoljstvo, privilegija ali i stres
Prisustvovati dolasku novog života je svakako privilegija. Svaki dan je novi izazov. No, često je prisutan i stres. Spektar osećanja je prilično širok, ali uz pomoć dugogodišnjeg iskustva, dobrog obrazovanja i timskog rada nema nerešivih situacija.
- Svaki dan je poseban. Mnogo lepih stvari sam doživela. Mnogo ne tako pozitivnih emocija preživela. Zbog toga vam za obavaljenje ovog posla treba puno ljubavi. Samo njome ćete savladati stres. Ovo je jako odgovoran posao, i ubeđena sam da trenutna postavka babica u šabačkom porodilištu ima sve neophodne kvalitete da ga obavlja kako treba. Sa doktorima funkcionišemo kao tim, jer samo intenzivnom međusobnom saradnjom možemo da odolimo svim izazovima naših profesija – objašnjava Borojevićka i izaražava zadovoljstvo što se tokom poslednje decenije u Šapcu ponovo vodi račun o obrazovanju mladih naraštaja babica.
-Drago mi je što naša Srednja medicinske škola ponovo školuje babice. Veće su i mogućnosti za profesionalno usavršavanje i napredovanje. Nedavno je i Ministar prosvete priznao zvanje diplomiranih medicinskih sestara babica, a ja se na sve moguće načine trudim da ovaj poziv popularizujem a mlade koleginice motivišem da nastave sa školovanjem - kaže Dragana, koja ispred Udruženja zdravstvenih radnika Srbije vodi sekciju babica.
Ljubav, ah ta ljubav
- Mladi i zaljubljeni. Veza počela u trećoj godini srednje, ona ostala trudna na početku četvrte. Ljubav, ljubav, ah ta ljubav. Pred porođaj joj on okrene leđa. Ona, uplašena, poriče da je uopšte trudna. Od svojih je krila. U Šapcu stanovala. Sa najboljom drugaricom došla na porođaj. To veče je rodila prelepog dečaka od 3 kilograma i 600. Morali smo da obavestimo njene roditelje. Mladoženje i dalje nigde. Njeni su je u prvi mah odbacila. Devojka je danima plakala. Onda je došao njen deda. Junak cele priče. Uspostavio je kontakt sa njegovima, pa je i njegov deda prvi video praunuka. Mladoženje i dalje nigde. Svi su došli da vide dete. Rasplet je trajao desetak dana. Pojavio se i otac deteta. Razlog zašto je odugovlačio: strah. Celo odeljenje je došlo da vidi bebu. Sve se na kraju srećno završilo. Otišli su kući srećni i zadovoljni, za godinu dana se rodilo još jedno dete... I dalje su zajedno.
Sreća je pomoći drugima
-Pre par godina, pod hitno smo morali da uđemo u salu zbog carskog reza. Krenule su komplikacije. Dok su lekari završavali operaciju, u ruke su mi stavili bebu koje je bilo jako loše. Odreagovala sam u trenutku. Našla anesteziologa, pedijatra. Na sreću sve se dobro završilo. Kada se majka probudila, koleginice su joj rekle “zahvali ovoj lepoj babici što je i tvoje dete dobro”. Danima nakon toga sam uspostavila vezu sa tom ženom kao da se ceo život poznajemo. Ona je detetu ponavljala “Ovo je tvoja babica, baka”. Onda su otišli iz porodilišta. Šest meseci kasnije, neko je zvonio na vratima. Bila je to ta porodica. U znak zahvalnosti poklonili su mi privezak sa porukom “Mojoj baki od Mlađe”. I danas ga čuvam.
Mislila sam da tako treba
- Skoro smo imali malu trudnicu, preplašenu od prvog momenta kada je došla. Ni sa kim nije htela da razgovara. Ništa ne može, ništa ne čuje... Samo plače. Hoće da ide kući. Prihvatili smo je kao svoje dete. U momentu kada se porodila, osmeh joj je ozario lice. Onda nam je rekla: “Nisam ja morala onoliko da plačem i da se derem, ali sam mislila da to tako treba.” Sa njom smo prošli torturu...ali osmeh je učinio da sve zaboravimo.
RODE JAVLjAJU
Protekle sedmice, u šabačkom Porodilištu bilo je 28 porođaja i rođeno 29 mališana (jedna blizanačka trudnoća). Šabac je postao bogatiji za 12 devojčica i 17 dečaka.
T.Trifković
Najnoviji broj
18. april 2024.
