GLAS U GLASU:
POLjOPRIVREDNIK POZNATI ČIPKAR
Za 50 godina života opremio svojim radovima oko trideset udavača. Njegove umetničke čipke, vezovi i ćilimi ukrašavaju mnoge sobe u selu
Milojko Kovačević iz Mrđenovca živi i radi kao i svaki drugi poljoprivrednik u svom selu, svakodnevno obavaljajući radove u polju. Ali, u slobodno vreme, a naročito zimi, on se prihvata pomalo neobičnog posla: čipka čipke, veze, tka ćilime, plete džempere i sličnih poslova, a svojom veštinom, nadmašio je sve devojke i žene u svom selu, jer je u tom poslu postao pravi umetnik.
Ovim neobičnim poslom počeo je da se bavi, kada je imao 13 godina. Još kao dečak je pokazao veliku naklonost i ljubav za ovu vrstu domaće radinosti. Taj posao, postepeno je toliko zavoleo, da ga kasnije nikada nije ostavljao. On se u toj veštini iz godine u godinu sve vipe usavršavao, tako da je ubrzo postao po tome poznat u Mrđenovcu i ostalim selima u okolini.
Milojko sada ima pedeset godina i svoj omiljeni posao ne ostavlja i njime se bavi kad god ima slobodnog vremena. Kad ga neko za to upita, on kaže:
- Vid me još dobro služi, a na ovaj posao toliko sam se navikao i zavoleo ga, da ne mogu da ga ostavim. Zimi u selu nema drugo šta da se radi, i da bih izbegao dosadu, ja se prihvatim pletenja i čipkanja da bi mi vreme brže prošlo.
I danas mnoge žene, a naročito one koje imaju devojke za udaju, dolaze kod Milojka da bi ga zamolile da im isplete neku ukrasnu čipku, otka ćilim i slično. Milojko se uopšte ne seća koliko je do sada ispleo čipaka, džempera, čarapa i drugih sličnih radova, jer o tome nije vodio zabeleške, ali sigurno zna, da je do sada svojim umetničkim čipkama, vezovima i ćilimima opremio oko 30 udavača.
Za svoje usluge on naplaćuje vrlo malo, jer se ovim poslom bavi više iz razonode. Uz to, Milojko često posećuje prela i sedeljke u selu koje se priređuju u toku zime po kućama i tamo poučava mlade devojke i žene ovoj vrsti veštine.
Pored toga, Milojko je prilično dobar poljoprivrednik. Redovno kooperira sa zadrugom i na svojim njivama postiže dobre prinose.
Ovim neobičnim poslom počeo je da se bavi, kada je imao 13 godina. Još kao dečak je pokazao veliku naklonost i ljubav za ovu vrstu domaće radinosti. Taj posao, postepeno je toliko zavoleo, da ga kasnije nikada nije ostavljao. On se u toj veštini iz godine u godinu sve vipe usavršavao, tako da je ubrzo postao po tome poznat u Mrđenovcu i ostalim selima u okolini.
Milojko sada ima pedeset godina i svoj omiljeni posao ne ostavlja i njime se bavi kad god ima slobodnog vremena. Kad ga neko za to upita, on kaže:
- Vid me još dobro služi, a na ovaj posao toliko sam se navikao i zavoleo ga, da ne mogu da ga ostavim. Zimi u selu nema drugo šta da se radi, i da bih izbegao dosadu, ja se prihvatim pletenja i čipkanja da bi mi vreme brže prošlo.
I danas mnoge žene, a naročito one koje imaju devojke za udaju, dolaze kod Milojka da bi ga zamolile da im isplete neku ukrasnu čipku, otka ćilim i slično. Milojko se uopšte ne seća koliko je do sada ispleo čipaka, džempera, čarapa i drugih sličnih radova, jer o tome nije vodio zabeleške, ali sigurno zna, da je do sada svojim umetničkim čipkama, vezovima i ćilimima opremio oko 30 udavača.
Za svoje usluge on naplaćuje vrlo malo, jer se ovim poslom bavi više iz razonode. Uz to, Milojko često posećuje prela i sedeljke u selu koje se priređuju u toku zime po kućama i tamo poučava mlade devojke i žene ovoj vrsti veštine.
Pored toga, Milojko je prilično dobar poljoprivrednik. Redovno kooperira sa zadrugom i na svojim njivama postiže dobre prinose.
M. Kovanović, (27. januar 1966.)
Najnoviji broj
25. april 2024.
