Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(14. januar 2016.)
DA SE NE ZABORAVI, ŠABAC JE BIO PRVA VAROŠ U SRBIJI

NA PRAGU JEVROPE

Iz prestonog Beograda čule se gusle i šargije, a sa ustakljenog prozora svetle kuće Jevrema Obrenovića u Malom Parizu odjekivali akordi klavira. Kako je knjaz Miloš sa dvora u Kragujevcu “konfiskovao” bratu fijaker i belce
Jedan zapis nemačkog geografa i putopisca Feliksa Kanica u vreme zapovedanja gospodara Jevrema Obrenovića u Šapcu 1816. do 1831, govori da je ovaj grad bio bogata varoš na granici dvaju carstva, koja se i imenom “Malog Pariza”, mogla zvati. To je varoš koju su i Kapijom Jevrope krstili. Varoš koja korača podjednako sa Beogradom. Šta više u mnogo čemu i prednjači... piše Kanic.
KLAVIR I ŠARGIJE
Dok su celim Beogradskim pašalukom i prestonim Beogradom odjekivale šargije, gusle i dvojnice, nemački učitelj muzike Josif Šlezinger, koji je po zapovesti Jevremovoj u Šabac prispeo, podučavao je klaviru Jevremovu ćerku Anku.
A u vreme Jevremovo Šabac je po mnogo čemu bio prvi u Srbiji. Prvi klavir, prva stakla na prozorima, prva evropska moda, prvi učitelji muzike, prvi kreveti, prva stajaća vojska ( kasarna ), prvi fijaker u Srbiji, prva bolnica, prva apoteka, prvi rendgen aparat, prvi... i tako vazdan.
Gospodar Jevrem nije u Šabac uneo samo glamur zapada, već i svoju naviku da rano ustaje i sa poslovima prvi započinje... Dok je mladi gospodar u svojoj sobi, gore na Konaku, ispijao u rano jutro prvi fildžan tek ispečene kafe, njegov sekretar Aleksa Popovski, čitao mu je tek prispele evropske novine i časopise. Jevrem je dosta knjiga i sam čitao.
Za Srbiju ovog vremena u kojoj se još spavalo na podu na ležajevima od slame, a pokrivalo ponjavom ili asurom u kojoj se jelo sa sinije, sedeći na malim tronošcima i grabeći drvenim kašikama iz zajedničke činije, svaki detalj iz Jevremovog konaka imao je dragocen značaj.
FIJAKER I TALjIGE
Jevrem je sa divana ( prvi krevet) često gledao kroz stakla širokih prozora svoje kuće. S druge strane šireni su vidici i onih koji su u veličanstven šabački konak počeli sve češće da navraćaju. Hartija pendžerlija, kojom su do tada “zastirani” prozori gubila je ovu namenu. Izgleda da su ti prvi zastakljeni prozori doprinosili da i Srbija jasnije pogleda i da se okrene Jevropi.
Konak je privlačio posebnu pažnju, a ispred njega često prvi pravcati fijaker sa belcima koji su čekali da u varoš ili na dalji put prevezu mladog gospodina i njegovu gospođu Tomaniju. Kad su glasi o toj raskoši stigli u Kragujevac, knjaz Miloš koji nije mnogo mario za te prečanske novotarije i još sa svojom Ljubicom vozao u taljigama koje su vukli volovi, ne izdrža već posla pismo svom bratu Jevremu u Šabac, sa prekorom zbog takvog pomodarstva i luksuza. Sa pismom posla i svoja dva momka koji su se odmah postarali da već naredne nedelje taj isti fijaker stigne u Kragujevac.
Jevrem se tako našao u “neobranom grožđu”. Odmah je iz Srema naručio novi fijaker i u njega upregao još silnije belce. Slične fijakere i još ukrašenije počinju da kupuju i drugi bogatiji šapčani, a na njih su se ubrzo ugledali i imućniji ljudi iz susednih varoši.
Šabačke zanatlije dobijaju novu ideju. Počeli su sami da izgrađuju nove karoce, čeze i fijakere. Po tome postaše čuveni: Jovan Apić, isti onaj Kolarica Joca, Todor Knežević i Crngalija Panta. Kako piše uvaženi kolega, počivši Novica Prstojević, višegodišnji bivši glavni i odgovorni urednik ovog lista, u svojoj monografiji pomenute zanatlije ulaze i u varošku himnu koju su često pevali Cicvarići.
Zidani su potom i drugi konaci, širom Srbije. Radili su ih čak isti majstori kao u Šapcu, ali nijedan nije bio kao onaj prvi. Polemisali su potom učeni ljudi možda zbog mesta na kome je podignut, možda zbog sveta koji je u njega navraćao, možda zbog topline i otvorenosti kojom su ovde gosti dočekivani, a ne treba zanemariti ni značaj onih novotarija, koje su stizale u Mali Pariz, Jevremovog doba, ustvari u Srbiju željnu mira i berićeta.
Ostaje pitanje koliko bi sadašnjoj Srbiji trebao jedan Jevrem i konak da se opet bar odškrinu oni stakleni pendžeri prema Jevropi. Šapcu bi to sigurno mnogo značilo. Možda i celoj Srbiji.
Lj.Đukić

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa