GLAS NA DRUŠTVENIM MREŽAMA
GDE NESTADE EMPATIJA
Iz sedmice u sedmicu našim čitaocima prenosimo najaktuelnije, najzanimljivije, najuticajnije statuse sa društvenih mreža
“Gde je nestala empatija, ljubav prema bližnjem, poštovanje, osećaj solidarnosti ...
Danas se navršava 7 dana od zverskog i monstruoznog ubistva Ljubinke Popović, medicinske sestre u šabačkom Domu zdravlja. Evo jednog posledičnog dešavanja, tog tragičnog događaja, čiji sam učesnik bila.
Dakle, odem ja na kontrolu kod ortopeda, čekaonica ispred ambulante puna, lekar proziva po više pacijenata ulaze prozvani, ali ima i onih koji ulaze „po dogovoru“ (uvek ima takvih i uvek je neko od nas kod nekog lekara ušao „po dogovoru“), naravno ima onih i koji se bune, u redu i oni imaju pravo (uvek nekome od nas nisu po volji oni koji ulaze „po dogovoru), elem u jednom od takvih momenata bunta, jedno stvorenje (ne mogu da ga nazovem gospodin, ili čovek) izgovara rečenicu, citiram: „Pa nije ni čudo što su preklali onu sestru, ma trebali su dve!!!!!“ U tom trenutku tajac u čekaonici niko ne progovara. Naravno ja pobesnim i stvorenju kažem: „Kako Vas nije sramota!?! Kako možete tako nešto da kažete?!“
Stvorenje: „Što kako mogu?!?“
Ja: “To je bila nečija majka, supruga, sestra, kako Vas nije sramota.“
U tom momentu Stvorenje, pošto u svom malom bolesnom mozgu, na javnom mestu se uplašio da kaže nešto gore i crnje, pogleda mene u onim kolicima i odmeri me jednim superiornim pogledom jer stoji na dve zdrave noge sa bolesnim umom u glavi i reče: „Ćuti tu i sedi, bolje ti je!!!!!!!!!!!“
Bilo je u nastavku još malo reči između nas dvoje, ali to je manje bitno ...
Da se razumemo, nije mene pogodilo to što moram da sedim, moram te moram da sedim sledeća 3 meseca. Ono što me je pogodilo to je što niko od 40 ljudi u čekaonici, osim mene, nije njemu odgovorio na idiotsku i monstruoznu izjavu. On je i dalje kao Alfa mužjak među ovcama nastavio da se šepuri jer mu se može, jer što si nasilniji i više agresivnosti pokazuješ ljudi će te se više plašiti i ćutati, kao miševi otići će svojim kućama i reći „Da si video jednu budalu, rekao to i to, ma hteo sam da mu odgovorim, al’ eto nisam“ ili će reći „ Ma vidi onu ludu, svađa se iz kolica sa onim grmaljem od 2 metra koji će joj to“ ili će jednostavno otići kući puni gorčine jeda i srama jer su tako nešto čuli ...
Dagi moji, odsustvo empatije može da se nadoknadi. Odsustvo hrabrosti da se suprotstaviš zove se KUKAVIČLUK i ne može da se nadoknadi! Srbi nisu KUKAVICE, Srbi su hrabri ljudi koji imaju pravilna merila vrednosti! Srbi su junaci, Srbi su ratnici!
Moja Srbija nisu kojekakvi stvorovi, nevaspitani, bezobrazni, prosti to nije moja Srbija!”
Danas se navršava 7 dana od zverskog i monstruoznog ubistva Ljubinke Popović, medicinske sestre u šabačkom Domu zdravlja. Evo jednog posledičnog dešavanja, tog tragičnog događaja, čiji sam učesnik bila.
Dakle, odem ja na kontrolu kod ortopeda, čekaonica ispred ambulante puna, lekar proziva po više pacijenata ulaze prozvani, ali ima i onih koji ulaze „po dogovoru“ (uvek ima takvih i uvek je neko od nas kod nekog lekara ušao „po dogovoru“), naravno ima onih i koji se bune, u redu i oni imaju pravo (uvek nekome od nas nisu po volji oni koji ulaze „po dogovoru), elem u jednom od takvih momenata bunta, jedno stvorenje (ne mogu da ga nazovem gospodin, ili čovek) izgovara rečenicu, citiram: „Pa nije ni čudo što su preklali onu sestru, ma trebali su dve!!!!!“ U tom trenutku tajac u čekaonici niko ne progovara. Naravno ja pobesnim i stvorenju kažem: „Kako Vas nije sramota!?! Kako možete tako nešto da kažete?!“
Stvorenje: „Što kako mogu?!?“
Ja: “To je bila nečija majka, supruga, sestra, kako Vas nije sramota.“
U tom momentu Stvorenje, pošto u svom malom bolesnom mozgu, na javnom mestu se uplašio da kaže nešto gore i crnje, pogleda mene u onim kolicima i odmeri me jednim superiornim pogledom jer stoji na dve zdrave noge sa bolesnim umom u glavi i reče: „Ćuti tu i sedi, bolje ti je!!!!!!!!!!!“
Bilo je u nastavku još malo reči između nas dvoje, ali to je manje bitno ...
Da se razumemo, nije mene pogodilo to što moram da sedim, moram te moram da sedim sledeća 3 meseca. Ono što me je pogodilo to je što niko od 40 ljudi u čekaonici, osim mene, nije njemu odgovorio na idiotsku i monstruoznu izjavu. On je i dalje kao Alfa mužjak među ovcama nastavio da se šepuri jer mu se može, jer što si nasilniji i više agresivnosti pokazuješ ljudi će te se više plašiti i ćutati, kao miševi otići će svojim kućama i reći „Da si video jednu budalu, rekao to i to, ma hteo sam da mu odgovorim, al’ eto nisam“ ili će reći „ Ma vidi onu ludu, svađa se iz kolica sa onim grmaljem od 2 metra koji će joj to“ ili će jednostavno otići kući puni gorčine jeda i srama jer su tako nešto čuli ...
Dagi moji, odsustvo empatije može da se nadoknadi. Odsustvo hrabrosti da se suprotstaviš zove se KUKAVIČLUK i ne može da se nadoknadi! Srbi nisu KUKAVICE, Srbi su hrabri ljudi koji imaju pravilna merila vrednosti! Srbi su junaci, Srbi su ratnici!
Moja Srbija nisu kojekakvi stvorovi, nevaspitani, bezobrazni, prosti to nije moja Srbija!”
Objavljeno na FB stranici “Šabačk
Najnoviji broj
18. april 2024.
