NAJBOLjI IZBOR U ŽIVOTU

Na nedavno održanom godišnjem koktelu Direkcije za poljoprivredu grada Šapca jednu od specijalnih nagrada je ponela Vesna Krstić iz Pocerskog Pričinovića. Pod njenim plastenicima koji obuhvataju površinu od jednog hektara, godišnje se proizvede 335 tona ranog paradajza, deset tona paprika, 10.000 salata i 20 tona krastavčića. Sve to se proda na domaćem tržištu, a najviše u lokalnom lancu “Transkomovih” prodavnica. Pre tri godine, pored povrtarstva i sporadičnog upliva u voćarstvo preko jagoda, porodično imanje prošireno sa 3 hektara voćnjaka pod kruškom, dunjom, trešnjom i šljivom. Ove godine u planu podizanje hladnjače manjeg kapaciteta. Ukoliko se steknu uslovi, u budućnosti moguća ozbiljnija proizvodnja rakije.
Sve je počelo pre deset godina. Naime, 2006. Vesna je između državnog posla u “Telekomu” i ideje da “sama sebi bude gazda” izabrala ovo drugo. Ta hrabra odluka se višestruko isplatila i kako kaže spada među najbolje koje je u životu donela.
-Ni u jednom trenutku se nisam pokajala. Najbitnije je da čovek radi ono što voli –tvrdi Vesna.
Da bi se neko uspešno bavio poljoprivredom, po Vesninim rečima, pre svega mora da bude dobar organizator. Da ima jasnu viziju cilja koji hoće da postigne i na putu ka njemu sluša reč stručnjaka. Ni težnja ka stalnom ličnom usavršavanju nije zanemarljiva.
-Sve što vas zanima možete danas naći na internetu, neke stvari uostalom nema potrebe ni da znate već samo da angažujete stručnjake koji će da nadgledaju proizvodnju. Imam dobru, stalnu ekipu od pet radnika i na meni je samo da organizujem posao –objašnjava Krstićka.
Na početku svake sezone ulaganja su velika, problema naravno ima, ali za sebe kaže da nije od onih kojih kukaju tako da retko i priča o njima. Subvencije države su korisne, ali ih do sada nije koristila, dok sa nekim od gradskih podsticajnih mera ima pozitivna iskustva.
Kada govori o proizvodima sa njenih parcela, Vesna sa ponosom ističe podatak da je ono minimalno hemijski tretirano.
-Reč je o 95 odsto organskoj proizvodnji. Kada nešto uzgajate pod plastenicima nema potrebe za čestim prskanjem. Nikada nisam radila na otvorenom i pretpostavljam da je situacija tu drugačija. Ja moje jagode često pojedem čim odberem. Bez pranja, jer znam da su tretirane samo jednom i to davno pre cvetanja- objašnjava Vesna.
U domu Krstića godišnje se ispeče oko 500 litara domaće rakije. Više se razdeli prijateljima no proda, a o licenciranju i ozbiljnijoj proizvodnji se tek sa vremena na vreme razmišlja. Nema ni potrebe, jer je Vesna, tvrdi, zadovoljna sadašnjim stanjem pa za budućnost ne pravi velike planove. Najvažnije joj je da “posao uskladi sa životom”, i željom da od svog rada može i da uživa.
-Deca su velika. Sin je u Novom Sadu na ETF, a ćerka je pred doktoratom na Psihologiji i odselila se sa porodicom u Norvešku. Ne verujem da će bilo koje od njih dvoje nastaviti moj posao. Tako da ne pravim velike planove. Ove godine želim da postavim mini hladnjaču. Za sada je to dovoljno jer ono na šta mnogi često zaborave je da život nije samo posao. Volim da radim, ali volim i da putujem, da se družim sa prijateljima. Jednostavno, volim da radim, ali volim i da živim, šaljivim tonom zaključuje Vesna.
Domaća dunja “za lek”
Na parceli od tri hektara podignut je voćnjak u kojem dominira kruška sa 1.000 sadnica. No bez obzira na duplo veću brojnost stabala viljamovke, Vesnin adut za tržište je dunja.
-Iako je imam samo tri godine sa dunjom sam najbolje prošla. Ono što nismo prodali otišlo je u rakiju. Nju smo pekli pod mojim nadzorom. Svaku voćku sam otrebila i izvadila semenke, tako da ne čudi da je komentar svih koji su je probali da ništa bolje nisu pili – kaže Krstićka koja je svojom domaćom dunjom pobila sve sumnje da žene ne umeju da peku rakiju.