KOVAČEVIĆI IZ LIPOLISTA OGLEDALO SRPSKOG GAZDINSTVA
TEŠKO JE BITI I POŠTEN I BOGAT
„Imam deset hektara zemlje, 18 ovaca i još nešto stoke. Volju da radim, da napredujem i decu iškolujem. Dakle, imam idealne uslove za razvoj ali mi treba jača podrška države“, kaže poljoprivrednik iz Lipolista Branislav Kovačević
Većina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji ima slične probleme: da bi preživeli neophodno je da „svaštare“. Odnosno retko ko ima uslove da se opredeli samo za jednu granu skoncentriše na jednu kulturu. Ako krenemo od ove konstatacije, Kovačevići iz Lipolista sa deset hektara zemlje na kojim uzgajaju žitarice, 18 ovaca, nešto voća, jednom kravom, teletom i svinjama namenjenim potrebama porodice, spadaju u domen srednjeg srpskog seoskog gazdinstva. Osobenost, u odnosu na druge je podatak da imaju četvoro dece. Zato je sve što rade podređeno cilju da omoguće devojčicama, odličnim učenicama, da „izađu na put“, iskoriste najbolje svoje potencijale.
Ovčarstvo kao perspektiva
Da bi porodici osigurao egzistenciju Branislav Kovačević je poslednjih godina počeo intenzivnije da ulaže u ovčarstvo. Podigao je ovčaru u koju može da se smesti oko 60 ovaca, a nedavno je od šabačke Direkcije za poljoprivredu dobio jednog ovna za priplod. Stado mu trenutno broji 18, a tvrdi da ozbiljnijeg posla nema bez 50 ovaca. Iako bez neke veće podrške države ne vidi način za povećanje broja stoke, Kovačević ne odustaje od optimističnog uverenja da se rad i trud uvek isplate i da se za svaku nevolju uvek nađe rešenje.
- Imamo jednu kravu čije mleko zadovoljava potrebe moje porodice. Što pretekne mi prodamo. Nekoliko svinja, takođe samo za naše potrebe. Nešto voća i povrća. Slobodno mogu da kažem da mi je ovčarstvo prioritet- navodi Branislav i dodaje.
-Jedno jagnje prodate za nekih 100 evra, a da se upustite u neki ozbiljan „biznis“ ne možete bez 50 ovaca. Da bi nabavili toliko stado treba vam oko 5.000 evra. Ja taj kapital nemam. Da prodam zemlju da kupim ovce ne ide, jer onda neću imati sa čime da ih hranim. Jedinu šansu vidim u nekoj vrsti državne donacije, jer u kredite više ne verujem. Pre poplave sam podigao jedan da izgradim ovčaru i jedva ga vratio.
Od ovaca najisplativije je meso, nešto malo se dobije za kožu, za koju Branislav kaže da kod nas nije dovoljno cenjena, a neki dinar se zaradi i od šišanja.
-Da ošišam ovcu treba mi deset minuta. A po komadu dobijam 250 dinara. U sezoni, dnevno mogu i do pedeset da ošišam- objašnjava Branislav, i kaže da vunu, koja je nekada takođe bila izvor profita, danas skoro niko ne otkupljuje.
Bez muke nema nauke
Kovačevići imaju četiri ćerke. Marina i Irena idu u Srednju medicinsku školu, Ivana se školuje za poljoprivrednog tehničara, dok je najmlađa Nikolina sedmi razred osnovne, a od nedavno i nosilac laskavog priznanja „Svetosavske nagrade“ za najbolju učenicu u Lipolistu od 5. do osmog razreda. Iako, su deca privržena selu i od najmlađeg uzrasta naviknuta na rad, želja roditelja je da ih adekvatno njihovim potencijalima iškoluju i isprate u neku lakšu i bolju budućnost.
-Sve četiri su odlične. Prva, Marina ima želju da nastavi školovanje za višu medicinsku sestru, druga je farmaceutski smer, treća u Srednjoj poljoprivrednoj, a četvrtoj je ambicija da bude farmaceut. Mi smo tu da im to omogućimo, i iskreno ne bih želela da ni jedna ostane na selu- kaže majka Jasmina i dodaje da bez škole i pravog znanja danas ne može ništa da se uradi.
- Ne volim puno da hvalim svoju decu, to prepuštam drugima. Pamet su dobile od Boga, moje je bilo da ih vaspitam, i naučim da život nije ni malo lak. Pred berbu malina i veće radove im pravdam časove u školi jer treba da nauče da mora da se radi, jer bez „dobrog znoja“ nema budućnosti- iznosi svoje mišljenje Branislav i posebno naglašava da je školovati decu u današnje vrme isključivo od poljoprivrede veliki izazov.
Dobrota, vrednoća i poštenje će se kad tad ceniti
U današnje vreme kada se gotovo sve vrti oko materijalnih stvari, Kovačevići teže da svoju decu nauče pravim vrednostima. Tvrde da su najviše vrline dobrota, vrednoća i poštenje. A što se novca tiče,“svako ga ima onoliko koliko može da podnese“.
-Teško možeš da budeš i bogat i pošten. Sebe vidim kao neki „srednji stalež“. Mogao sam biti bogatiji, život mi je mogao ići nekim drugim putem, ali se ne kajem zbog svojih izbora. Nekada davno sam odlučio da se vratim iz Beograda, odrekao se mnogih zadovoljstava, ali smatram da time nisam ništa izgubio a mnogo toga sam dobio. Danas imam 53 godine i mogu još dosta da uradim. Verujem da će se vrednoća, rad i poštenje jednog dana više ceniti, jer dobro uvek pobeđuje- uveren je Branislav.
Blagosloven među ženama
Iako je želeo naslednika Branislavu je, narodski rečeno bilo suđeno da živi život „blagosloven među ženama“. Naime, otac četiri devojčice je i sam je najmlađe i jedino muško od petoro dece.
Konkretna pomoć od države
Od ovog posla bi u idealnoj zemlji moglo lepo da se živi. Da imate koristi i vi i država, ali kod nas trenutno nije tako. Nemam ja ništa protiv da se rade putevi, ali jednog dana, ako zamru sela po njima neće imati ko da vozi. Razumem da nema para, ali sa druge strane niko gotov novac i ne očekuje. Nek nam pomognu konkretno, u stoci, materijalu. Krediti nam ništa ne znače. Oni odgovaraju onim velikim proizvođačima koji mogu da računaju na brz obrt novca. Ja sam se tako sa ovčarom zadužio, pa mi poplava uništila malinu u vreme kada sam trebao da vraćam. Sva sreća pa je zaleglo da prodam jedan hektar zemlje da pokrijem dug.
Ovčarstvo kao perspektiva
Da bi porodici osigurao egzistenciju Branislav Kovačević je poslednjih godina počeo intenzivnije da ulaže u ovčarstvo. Podigao je ovčaru u koju može da se smesti oko 60 ovaca, a nedavno je od šabačke Direkcije za poljoprivredu dobio jednog ovna za priplod. Stado mu trenutno broji 18, a tvrdi da ozbiljnijeg posla nema bez 50 ovaca. Iako bez neke veće podrške države ne vidi način za povećanje broja stoke, Kovačević ne odustaje od optimističnog uverenja da se rad i trud uvek isplate i da se za svaku nevolju uvek nađe rešenje.
- Imamo jednu kravu čije mleko zadovoljava potrebe moje porodice. Što pretekne mi prodamo. Nekoliko svinja, takođe samo za naše potrebe. Nešto voća i povrća. Slobodno mogu da kažem da mi je ovčarstvo prioritet- navodi Branislav i dodaje.
-Jedno jagnje prodate za nekih 100 evra, a da se upustite u neki ozbiljan „biznis“ ne možete bez 50 ovaca. Da bi nabavili toliko stado treba vam oko 5.000 evra. Ja taj kapital nemam. Da prodam zemlju da kupim ovce ne ide, jer onda neću imati sa čime da ih hranim. Jedinu šansu vidim u nekoj vrsti državne donacije, jer u kredite više ne verujem. Pre poplave sam podigao jedan da izgradim ovčaru i jedva ga vratio.
Od ovaca najisplativije je meso, nešto malo se dobije za kožu, za koju Branislav kaže da kod nas nije dovoljno cenjena, a neki dinar se zaradi i od šišanja.
-Da ošišam ovcu treba mi deset minuta. A po komadu dobijam 250 dinara. U sezoni, dnevno mogu i do pedeset da ošišam- objašnjava Branislav, i kaže da vunu, koja je nekada takođe bila izvor profita, danas skoro niko ne otkupljuje.
Bez muke nema nauke
Kovačevići imaju četiri ćerke. Marina i Irena idu u Srednju medicinsku školu, Ivana se školuje za poljoprivrednog tehničara, dok je najmlađa Nikolina sedmi razred osnovne, a od nedavno i nosilac laskavog priznanja „Svetosavske nagrade“ za najbolju učenicu u Lipolistu od 5. do osmog razreda. Iako, su deca privržena selu i od najmlađeg uzrasta naviknuta na rad, želja roditelja je da ih adekvatno njihovim potencijalima iškoluju i isprate u neku lakšu i bolju budućnost.
-Sve četiri su odlične. Prva, Marina ima želju da nastavi školovanje za višu medicinsku sestru, druga je farmaceutski smer, treća u Srednjoj poljoprivrednoj, a četvrtoj je ambicija da bude farmaceut. Mi smo tu da im to omogućimo, i iskreno ne bih želela da ni jedna ostane na selu- kaže majka Jasmina i dodaje da bez škole i pravog znanja danas ne može ništa da se uradi.
- Ne volim puno da hvalim svoju decu, to prepuštam drugima. Pamet su dobile od Boga, moje je bilo da ih vaspitam, i naučim da život nije ni malo lak. Pred berbu malina i veće radove im pravdam časove u školi jer treba da nauče da mora da se radi, jer bez „dobrog znoja“ nema budućnosti- iznosi svoje mišljenje Branislav i posebno naglašava da je školovati decu u današnje vrme isključivo od poljoprivrede veliki izazov.
Dobrota, vrednoća i poštenje će se kad tad ceniti
U današnje vreme kada se gotovo sve vrti oko materijalnih stvari, Kovačevići teže da svoju decu nauče pravim vrednostima. Tvrde da su najviše vrline dobrota, vrednoća i poštenje. A što se novca tiče,“svako ga ima onoliko koliko može da podnese“.
-Teško možeš da budeš i bogat i pošten. Sebe vidim kao neki „srednji stalež“. Mogao sam biti bogatiji, život mi je mogao ići nekim drugim putem, ali se ne kajem zbog svojih izbora. Nekada davno sam odlučio da se vratim iz Beograda, odrekao se mnogih zadovoljstava, ali smatram da time nisam ništa izgubio a mnogo toga sam dobio. Danas imam 53 godine i mogu još dosta da uradim. Verujem da će se vrednoća, rad i poštenje jednog dana više ceniti, jer dobro uvek pobeđuje- uveren je Branislav.
Blagosloven među ženama
Iako je želeo naslednika Branislavu je, narodski rečeno bilo suđeno da živi život „blagosloven među ženama“. Naime, otac četiri devojčice je i sam je najmlađe i jedino muško od petoro dece.
Konkretna pomoć od države
Od ovog posla bi u idealnoj zemlji moglo lepo da se živi. Da imate koristi i vi i država, ali kod nas trenutno nije tako. Nemam ja ništa protiv da se rade putevi, ali jednog dana, ako zamru sela po njima neće imati ko da vozi. Razumem da nema para, ali sa druge strane niko gotov novac i ne očekuje. Nek nam pomognu konkretno, u stoci, materijalu. Krediti nam ništa ne znače. Oni odgovaraju onim velikim proizvođačima koji mogu da računaju na brz obrt novca. Ja sam se tako sa ovčarom zadužio, pa mi poplava uništila malinu u vreme kada sam trebao da vraćam. Sva sreća pa je zaleglo da prodam jedan hektar zemlje da pokrijem dug.
N.Kulačin/T.Trifković
Najnoviji broj
18. april 2024.
