Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(28. јануар 2016.)
КОВАЧЕВИЋИ ИЗ ЛИПОЛИСТА ОГЛЕДАЛО СРПСКОГ ГАЗДИНСТВА

ТЕШКО ЈЕ БИТИ И ПОШТЕН И БОГАТ

„Имам десет хектара земље, 18 оваца и још нешто стоке. Вољу да радим, да напредујем и децу ишколујем. Дакле, имам идеалне услове за развој али ми треба јача подршка државе“, каже пољопривредник из Липолиста Бранислав Ковачевић
Већина пољопривредних газдинстава у Србији има сличне проблеме: да би преживели неопходно је да „сваштаре“. Односно ретко ко има услове да се определи само за једну грану сконцентрише на једну културу. Ако кренемо од ове констатације, Ковачевићи из Липолиста са десет хектара земље на којим узгајају житарице, 18 оваца, нешто воћа, једном кравом, телетом и свињама намењеним потребама породице, спадају у домен средњег српског сеоског газдинства. Особеност, у односу на друге је податак да имају четворо деце. Зато је све што раде подређено циљу да омогуће девојчицама, одличним ученицама, да „изађу на пут“, искористе најбоље своје потенцијале.
Овчарство као перспектива
Да би породици осигурао егзистенцију Бранислав Ковачевић је последњих година почео интензивније да улаже у овчарство. Подигао је овчару у коју може да се смести око 60 оваца, а недавно је од шабачке Дирекције за пољопривреду добио једног овна за приплод. Стадо му тренутно броји 18, а тврди да озбиљнијег посла нема без 50 оваца. Иако без неке веће подршке државе не види начин за повећање броја стоке, Ковачевић не одустаје од оптимистичног уверења да се рад и труд увек исплате и да се за сваку невољу увек нађе решење.
- Имамо једну краву чије млеко задовољава потребе моје породице. Што претекне ми продамо. Неколико свиња, такође само за наше потребе. Нешто воћа и поврћа. Слободно могу да кажем да ми је овчарство приоритет- наводи Бранислав и додаје.
-Једно јагње продате за неких 100 евра, а да се упустите у неки озбиљан „бизнис“ не можете без 50 оваца. Да би набавили толико стадо треба вам око 5.000 евра. Ја тај капитал немам. Да продам земљу да купим овце не иде, јер онда нећу имати са чиме да их храним. Једину шансу видим у некој врсти државне донације, јер у кредите више не верујем. Пре поплаве сам подигао један да изградим овчару и једва га вратио.
Од оваца најисплативије је месо, нешто мало се добије за кожу, за коју Бранислав каже да код нас није довољно цењена, а неки динар се заради и од шишања.
-Да ошишам овцу треба ми десет минута. А по комаду добијам 250 динара. У сезони, дневно могу и до педесет да ошишам- објашњава Бранислав, и каже да вуну, која је некада такође била извор профита, данас скоро нико не откупљује.
Без муке нема науке
Ковачевићи имају четири ћерке. Марина и Ирена иду у Средњу медицинску школу, Ивана се школује за пољопривредног техничара, док је најмлађа Николина седми разред основне, а од недавно и носилац ласкавог признања „Светосавске награде“ за најбољу ученицу у Липолисту од 5. до осмог разреда. Иако, су деца привржена селу и од најмлађег узраста навикнута на рад, жеља родитеља је да их адекватно њиховим потенцијалима ишколују и испрате у неку лакшу и бољу будућност.
-Све четири су одличне. Прва, Марина има жељу да настави школовање за вишу медицинску сестру, друга је фармацеутски смер, трећа у Средњој пољопривредној, а четвртој је амбиција да буде фармацеут. Ми смо ту да им то омогућимо, и искрено не бих желела да ни једна остане на селу- каже мајка Јасмина и додаје да без школе и правог знања данас не може ништа да се уради.
- Не волим пуно да хвалим своју децу, то препуштам другима. Памет су добиле од Бога, моје је било да их васпитам, и научим да живот није ни мало лак. Пред бербу малина и веће радове им правдам часове у школи јер треба да науче да мора да се ради, јер без „доброг зноја“ нема будућности- износи своје мишљење Бранислав и посебно наглашава да је школовати децу у данашње врме искључиво од пољопривреде велики изазов.
Доброта, вредноћа и поштење ће се кад тад ценити
У данашње време када се готово све врти око материјалних ствари, Ковачевићи теже да своју децу науче правим вредностима. Тврде да су највише врлине доброта, вредноћа и поштење. А што се новца тиче,“свако га има онолико колико може да поднесе“.
-Тешко можеш да будеш и богат и поштен. Себе видим као неки „средњи сталеж“. Могао сам бити богатији, живот ми је могао ићи неким другим путем, али се не кајем због својих избора. Некада давно сам одлучио да се вратим из Београда, одрекао се многих задовољстава, али сматрам да тиме нисам ништа изгубио а много тога сам добио. Данас имам 53 године и могу још доста да урадим. Верујем да ће се вредноћа, рад и поштење једног дана више ценити, јер добро увек побеђује- уверен је Бранислав.
Благословен међу женама
Иако је желео наследника Браниславу је, народски речено било суђено да живи живот „благословен међу женама“. Наиме, отац четири девојчице је и сам је најмлађе и једино мушко од петоро деце.
Конкретна помоћ од државе
Од овог посла би у идеалној земљи могло лепо да се живи. Да имате користи и ви и држава, али код нас тренутно није тако. Немам ја ништа против да се раде путеви, али једног дана, ако замру села по њима неће имати ко да вози. Разумем да нема пара, али са друге стране нико готов новац и не очекује. Нек нам помогну конкретно, у стоци, материјалу. Кредити нам ништа не значе. Они одговарају оним великим произвођачима који могу да рачунају на брз обрт новца. Ја сам се тако са овчаром задужио, па ми поплава уништила малину у време када сам требао да враћам. Сва срећа па је залегло да продам један хектар земље да покријем дуг.
Н.Кулачин/Т.Трифковић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa