DIREKTOR MATEMATIČKE GIMNAZIJE U BEOGRADU SRĐAN OGNjANOVIĆ
uspeŠni ŠapČani
Neizlaskom na balkon, propuštena je prilika da se među mladima promovišu prave vrednosti ““ rad, znanje, talenat. Borimo se protiv nerazumevanja 50 godina. Najvrednije što imamo su naši mladi ljudi ““ njihov talenat i znanje
Matematička gimnazija u Beogradu je nedavno još jednom skrenula pažnju na svoje đake kada su na Međunarodnoj olimpijadi u Kazahstanu osvojili pregršt medalja. Nema međunarodnog takmičenja na kojem učestvuju, a da sebe i državu ne obraduju odličjima. Značajan doprinos tim uspesima dali su i đaci koji su iz Šapca upisali ovu prestižnu školu. Ova priča, međutim, imala je i drugu stranu, onu gorku. Ideja je bila da zajedno sa evropskim prvacima u vaterpolu, građani sa čuvenog balkona pozdrave i mlade olimpijce iz Matematičke gimnazije. Bio bi to divan gest, koji je mogao da vrati poverenje u značaj vrednog učenja. To se, međutim nije desilo. Čuveni balkon nije toliko čvrst i stabilan da primi ogromnu količinu znanja i težinu osvojenih medalja. Upravo o toj gorčini, otvaramo razgovor sa direktorom Matematičke gimnazije Srđanom Ognjanovićem.
Svi smo bili odušeljeni idejom da se i učesnici Olimpijade u Kazahstanu poklone publici sa čuvenog balkona. Nesporazum ili ne, možda dokazuje apsurd o kojem govorimo ““ nepažnji ka budućnosti ove zemlje?
- Propuštena je prilika da se među mladima promovišu prave vrednosti ““ rad, znanje, talenat. Nadam se da će sledećeg puta biti više razumevanja i da će se predstaviti ne samo mladi matematičari, već i neki umetnici, možda uspešni pijanisti, violinisti ili slikari.
U čemu je tajna uspeha Gimnazije?
- Matematička gimnazija ove godine obeležava 50 godina postojanja. To je 50 godina rada, ljubavi, entuzijazma i borbe protiv nerazumevanja. U Srbiji imamo mnogo talentovane dece, sa njima treba samo na najbolji način da se radi.
Šta je ono što Matematička gimnazije nudi đacima?
- Posebni planovi i programi; sa nadarenim učenicima rade talentovani profesori i razvijaju sa njima poseban odnos pun međusobnog uvažavanja i razumevanja; saradnja sa Univerzitetom i institutima za matematiku i fiziku.
Matematička gimnazija redovno ima đake iz Šapca. I oni daju, ili su dali značajan doprinos uspesima škole?
- Mi imamo mnogo učenika iz čitave Srbije, a Šapčani su baš među najuspešnijima. Teško je prebrojati medalje koje su na svetskim olimpijadama osvojili na primer Dušan Milijančević i Rade Špegar. Tu je takođe i izuzetna nekadašnja učenica Milica Misojčić koja je sada među najboljim mladim profesorima matematike u našoj školi i mnogi drugi. Očito je da se u osnovnim školama u Šapcu radi vrlo solidno i da to daje rezultate.
Gde sve „završe“ Vaši đaci?
- Pre svega svi upišu fakultete koje su želeli i praktično svi ih i završe. To su i neki od najpoznatijih fakulteta na svetu, od Oksforda i Kembridža u Evropi, do MIT i Stenforda u Americi. Kasnije postaju profesori domaćih i stranih univerziteta, rade u mnogim značajnim institutima i velikim kompanijama ili računskim centrima. Naši učenici rade i u Majkrosoftu, Nokiji, Soni-Eriksonu, Guglu, Fejsbuku, profesori su na Kembridžu i Oksfordu...
Kako sačuvati uspešne đake, kako ih vratiti posle studija u inostranstvu?
- Tu mora mnogo da se radi i dobro osmisli plan koji bi bar deo najtalentovanijih mladih ljudi iz sveta vratio u Srbiju. Njihovo znanje, poznanstva u zemljama u kojima su radili, neki mali kapital, koji su zaradili, najveći je potencijal koje Srbija ima.
Političarima su usta puna podrške za mlade i talentovane učenike, ali utisak je da ih olako ispušta iz ruku. Zašto država ne prepoznaje ovo prirodno bogatstvo koje u sve većem broju napušta zemlju?
- Mi moramo da priznamo da smo siromašna zemlja. Nemamo more, ni naftu, ni neka velika rudna bogatstva. Najvrednije što imamo su naši mladi ljudi ““ njihov talenat i znanje. Stvar je organizacije da pronađemo način kako da to bogatstvo iskoristimo.
Tri uČenika na jedno mesto
Nije lako u zemlji u kojoj su mejnstrim rijaliti programi i starlete, boriti se znanjem i pameću. Koliko je interesovanje đaka iz Srbije za upis Matematičke gimnazije i da li to govori da za sve nas ima nade?
-Interesovanje je sve veće iz godine u godinu. Tri do četiri učenika konkurišu za upis na jedno mesto. Talenata ima, treba samo da se sa njima radi, a to nije ni skupo ni komplikovano. I, naravno, da se ta deca usmeravaju i razvijaju na pravi način.
Svi smo bili odušeljeni idejom da se i učesnici Olimpijade u Kazahstanu poklone publici sa čuvenog balkona. Nesporazum ili ne, možda dokazuje apsurd o kojem govorimo ““ nepažnji ka budućnosti ove zemlje?
- Propuštena je prilika da se među mladima promovišu prave vrednosti ““ rad, znanje, talenat. Nadam se da će sledećeg puta biti više razumevanja i da će se predstaviti ne samo mladi matematičari, već i neki umetnici, možda uspešni pijanisti, violinisti ili slikari.
U čemu je tajna uspeha Gimnazije?
- Matematička gimnazija ove godine obeležava 50 godina postojanja. To je 50 godina rada, ljubavi, entuzijazma i borbe protiv nerazumevanja. U Srbiji imamo mnogo talentovane dece, sa njima treba samo na najbolji način da se radi.
Šta je ono što Matematička gimnazije nudi đacima?
- Posebni planovi i programi; sa nadarenim učenicima rade talentovani profesori i razvijaju sa njima poseban odnos pun međusobnog uvažavanja i razumevanja; saradnja sa Univerzitetom i institutima za matematiku i fiziku.
Matematička gimnazija redovno ima đake iz Šapca. I oni daju, ili su dali značajan doprinos uspesima škole?
- Mi imamo mnogo učenika iz čitave Srbije, a Šapčani su baš među najuspešnijima. Teško je prebrojati medalje koje su na svetskim olimpijadama osvojili na primer Dušan Milijančević i Rade Špegar. Tu je takođe i izuzetna nekadašnja učenica Milica Misojčić koja je sada među najboljim mladim profesorima matematike u našoj školi i mnogi drugi. Očito je da se u osnovnim školama u Šapcu radi vrlo solidno i da to daje rezultate.
Gde sve „završe“ Vaši đaci?
- Pre svega svi upišu fakultete koje su želeli i praktično svi ih i završe. To su i neki od najpoznatijih fakulteta na svetu, od Oksforda i Kembridža u Evropi, do MIT i Stenforda u Americi. Kasnije postaju profesori domaćih i stranih univerziteta, rade u mnogim značajnim institutima i velikim kompanijama ili računskim centrima. Naši učenici rade i u Majkrosoftu, Nokiji, Soni-Eriksonu, Guglu, Fejsbuku, profesori su na Kembridžu i Oksfordu...
Kako sačuvati uspešne đake, kako ih vratiti posle studija u inostranstvu?
- Tu mora mnogo da se radi i dobro osmisli plan koji bi bar deo najtalentovanijih mladih ljudi iz sveta vratio u Srbiju. Njihovo znanje, poznanstva u zemljama u kojima su radili, neki mali kapital, koji su zaradili, najveći je potencijal koje Srbija ima.
Političarima su usta puna podrške za mlade i talentovane učenike, ali utisak je da ih olako ispušta iz ruku. Zašto država ne prepoznaje ovo prirodno bogatstvo koje u sve većem broju napušta zemlju?
- Mi moramo da priznamo da smo siromašna zemlja. Nemamo more, ni naftu, ni neka velika rudna bogatstva. Najvrednije što imamo su naši mladi ljudi ““ njihov talenat i znanje. Stvar je organizacije da pronađemo način kako da to bogatstvo iskoristimo.
Tri uČenika na jedno mesto
Nije lako u zemlji u kojoj su mejnstrim rijaliti programi i starlete, boriti se znanjem i pameću. Koliko je interesovanje đaka iz Srbije za upis Matematičke gimnazije i da li to govori da za sve nas ima nade?
-Interesovanje je sve veće iz godine u godinu. Tri do četiri učenika konkurišu za upis na jedno mesto. Talenata ima, treba samo da se sa njima radi, a to nije ni skupo ni komplikovano. I, naravno, da se ta deca usmeravaju i razvijaju na pravi način.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
