Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.505 ▼ -1,46%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.050 ▼ -1,94%
  • kmbn 2.140 ▼ -2,64%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 687 ▼ -0,15%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(29. јул 2010.)
ЈОСИП - ЈОШКА БРОЗ СПЕЦИЈАЛНО ЗА "ГЛАС ПОДРИЊА"

ДЕДА ИЗБЕГАВАО СКУПЕ ПОКЛОНЕ

Јошка је син Жарка Броза, првог Титовог сина, из брака са Рускињом Пелагијом. Титови и Жаркови животни путеви често су се разилазили због Титових бројних државничких обавеза, али и због Жарковог стила живота, препуног трагања за собом и суштином свог бића
У црном оделу са црвеном краватом, пријатног изгледа и отменог држања, поздравља нас чврстим стиском руке. У плавим очима на још лепом, одржаном лицу ““ мир, свест човека који зна своје место у животу. Јосип-Јошка Броз. Унук једног од највећих светских државника 20. века ““ Јосипа Броза Тита.
Подсећамо се, у разговору, да смо вршњаци и да нас за време наше младости, време СФРЈ, везују многе лепе успомене. Прича тече...
Његов отац Жарко, се није освртао на то што је Титов син, што је високи официр ЈНА, двоструки херој Совјетског савеза (први од странаца који је добио највише признање за заслуге у Великом отаџбинском рату), и народни херој Југославије. Тито је Жарка, и поред неодобравања неких његових поступака, много волео. Своју љубав пренео је на Жаркову децу: Јосипа и Златицу.
Као сва деца
Од детињства до пунолетства, Јошка и Златица, и њихов стриц Миша (Титов син из брака са Хертом Хас) живели су код деде, дедека како су га, из миља, ословљавали, у Београду, на Дедињу преко године, на Брионима преко лета.
- Били смо као и сва друга деца. Нисмо имали ни више ни мање него наша, југословенска деца из суседства. Деда је био добар и нежан према нама, али је ““ по питању нечег што би било другачије и боље, што би нас издвајало од друге деце ““ био категоричан. Облачили смо се и имали књиге и играчке само као наши вршњаци. Сећам се кад сам од деде тражио да мени и Златици купи ролшуе, које су тада биле у моди. Када је чуо да сам видео како их возе деца дипломата из суседства, а не деца Југословена, рекао ми је да ћу моћи да их имам кад их буду имала и сва наша деца. Прво они, па ми.
У школу смо ишли аутобусом, без пратње. Живели смо нормално, природно, било да смо били у Београду, било на Брионима. Ништа посебно нисмо имали. Деда је према поклонима имао чврст, изричит став. Био сам присутан када је добијао вредне поклоне од познатих државника из иностранства. Увек је секретару диктирао: „Овај поклон забележи на ЈНА, овај на Министарство иностраних послова, овај...“ Ништа није остављао за себе или породицу.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa