32 GODINE OD XIV ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU
Vučko, pahulja, Sandra, Jure ...
U godini kada smo, kao država, prikupili pohvale Evrope i sveta za organizaciju dva kontinentalna šampionata, u vaterpolu i futsalu, setimo se najzahtevnijeg i najvećeg takmičenja koje je održano u našoj, ondašnjoj, zemlji, Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu.
Sve je počelo 70 ““ ih godina prošlog veka, kada su entuzijasti u gradu sporta i muzike, nošeni mladalačkim entuzijazmom i snovima došli na ideju da njihov grad napravi nešto veliko, nešto što će zadiviti svet. Ideja se širila, predlozi se ređali, projekti pravljeni, a iza svega stao je i grad. Na glasanju u maju 1977. godine u Atini, Sarajevo, za tri glasa porazilo Saporo (Japan), 36:33. Treći je bio Geteborg.
Dan pred otvaranje OI snega nije bilo ni na vidiku. Ipak, želje Sarajlija ispunila je noć. Prve pahulje pale su u popodnevnim satima, a onda se neumorno spuštale na grad tokom čitave večeri i noći. Osvanulo je jutro ceremonije ovenčano belim pokrivačem.
Na stadionu Koševo, 8. februara. Tačno u 15 sati i 44 minuta, Sandra Dubravčić, reprezentativka u umetničkom klizanju upalila je olimpijski plamen bakljom koju je na stadion svečano uneo Ivo Čarman, skijaški trkač. Igre je otvorio Predsednik Predsedništva SFRJ, Mika Špiljak, a 11 dana kasnije, zatvorio ih je ondašnji predsednik MOK, Huan Antonio Samaran. Olimpijsku zakletvu u ime sportista pročitao je skijaš Bojan Križaj, a sudije je predstavljao Dragan Perović.
Oko 1.300 sportista iz 49 zemalja (5 po prvi put ima prtedstavnike), takmičilo se u 10 disciplina, 6 sportova. Igre je pratilo 7.283 predstavnika medija iz celog sveta. Grad pod Trebevićem ugostio je 12.500 zvaničnih gostiju, više od 25.000 navijača, a oko 2 milijarde gledalaca pratilo je Igre kroz TV prenose.
Maskota igara bio je čuveni Vučko, vuk, idejno rešenje Slovenca Jože Trobeca. Vučka su izabrali čitaoci novina iz cele Jugoslavije, a konkurenciju mu je činilo još pet predloga. Vučkov glas, za oficijelni džingl ZOI “™84, sinhronizovao je Zdravko Čolić. Zvanični simbol OI bila je stilizovana pahulja snega. Medalje su kovane u Majdanpeku.
Prvu medalju na ZOI u istoriji Jugoslavije, osvojio je skijaš Jure Franko, drugi u veleslalomu. Skijaška takmičenja bila su najposećenija, svi Jugosloveni očekivali su da medalju ponese Bojan Križaj, ali onda, potpuno neočekivano, zablistao je 21 - godišnji Jure. Četvrti posle prve serije, Slovenac je u drugoj došao vozio slalom života i osvojio srebro. Vreme 02:41,41.
Najuspešnija nacija bila je DR Nemačka (Istočna Nemačka) sa 24 medalje. Drugi je bio SSSR, a treće SAD.
Karakteristike terena i veliki broj volontera učinile su da ZOI 84 budu najjeftinije u istoriji olimpizma. Jugoslaviju su Igre koštale 142,6 miliona dolara, a poređenja radi, ZOI u Sočiju (Rusija) 2014. koštale su oko 50 milijadi dolara.
Ratni vihor i nebriga učinili su da olimpijski objekti, mahom, više ne postoje ili su u neupotrebljivom stanju, ali ostaje da živi sećanje i priče svedoka.
Sve je počelo 70 ““ ih godina prošlog veka, kada su entuzijasti u gradu sporta i muzike, nošeni mladalačkim entuzijazmom i snovima došli na ideju da njihov grad napravi nešto veliko, nešto što će zadiviti svet. Ideja se širila, predlozi se ređali, projekti pravljeni, a iza svega stao je i grad. Na glasanju u maju 1977. godine u Atini, Sarajevo, za tri glasa porazilo Saporo (Japan), 36:33. Treći je bio Geteborg.
Dan pred otvaranje OI snega nije bilo ni na vidiku. Ipak, želje Sarajlija ispunila je noć. Prve pahulje pale su u popodnevnim satima, a onda se neumorno spuštale na grad tokom čitave večeri i noći. Osvanulo je jutro ceremonije ovenčano belim pokrivačem.
Na stadionu Koševo, 8. februara. Tačno u 15 sati i 44 minuta, Sandra Dubravčić, reprezentativka u umetničkom klizanju upalila je olimpijski plamen bakljom koju je na stadion svečano uneo Ivo Čarman, skijaški trkač. Igre je otvorio Predsednik Predsedništva SFRJ, Mika Špiljak, a 11 dana kasnije, zatvorio ih je ondašnji predsednik MOK, Huan Antonio Samaran. Olimpijsku zakletvu u ime sportista pročitao je skijaš Bojan Križaj, a sudije je predstavljao Dragan Perović.
Oko 1.300 sportista iz 49 zemalja (5 po prvi put ima prtedstavnike), takmičilo se u 10 disciplina, 6 sportova. Igre je pratilo 7.283 predstavnika medija iz celog sveta. Grad pod Trebevićem ugostio je 12.500 zvaničnih gostiju, više od 25.000 navijača, a oko 2 milijarde gledalaca pratilo je Igre kroz TV prenose.
Maskota igara bio je čuveni Vučko, vuk, idejno rešenje Slovenca Jože Trobeca. Vučka su izabrali čitaoci novina iz cele Jugoslavije, a konkurenciju mu je činilo još pet predloga. Vučkov glas, za oficijelni džingl ZOI “™84, sinhronizovao je Zdravko Čolić. Zvanični simbol OI bila je stilizovana pahulja snega. Medalje su kovane u Majdanpeku.
Prvu medalju na ZOI u istoriji Jugoslavije, osvojio je skijaš Jure Franko, drugi u veleslalomu. Skijaška takmičenja bila su najposećenija, svi Jugosloveni očekivali su da medalju ponese Bojan Križaj, ali onda, potpuno neočekivano, zablistao je 21 - godišnji Jure. Četvrti posle prve serije, Slovenac je u drugoj došao vozio slalom života i osvojio srebro. Vreme 02:41,41.
Najuspešnija nacija bila je DR Nemačka (Istočna Nemačka) sa 24 medalje. Drugi je bio SSSR, a treće SAD.
Karakteristike terena i veliki broj volontera učinile su da ZOI 84 budu najjeftinije u istoriji olimpizma. Jugoslaviju su Igre koštale 142,6 miliona dolara, a poređenja radi, ZOI u Sočiju (Rusija) 2014. koštale su oko 50 milijadi dolara.
Ratni vihor i nebriga učinili su da olimpijski objekti, mahom, više ne postoje ili su u neupotrebljivom stanju, ali ostaje da živi sećanje i priče svedoka.
D.B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
