Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 679 ▼ -1,31%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • rso18175 100,94 ▲ 0,86%
  • sjpt 140 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(4. фебруар 2016.)
32 ГОДИНЕ ОД XIV ЗИМСКИХ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА У САРАЈЕВУ

Вучко, пахуља, Сандра, Јуре ...

У години када смо, као држава, прикупили похвале Европе и света за организацију два континентална шампионата, у ватерполу и футсалу, сетимо се најзахтевнијег и највећег такмичења које је одржано у нашој, ондашњој, земљи, Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву.
Све је почело 70 ““ их година прошлог века, када су ентузијасти у граду спорта и музике, ношени младалачким ентузијазмом и сновима дошли на идеју да њихов град направи нешто велико, нешто што ће задивити свет. Идеја се ширила, предлози се ређали, пројекти прављени, а иза свега стао је и град. На гласању у мају 1977. године у Атини, Сарајево, за три гласа поразило Сапоро (Јапан), 36:33. Трећи је био Гетеборг.
Дан пред отварање ОИ снега није било ни на видику. Ипак, жеље Сарајлија испунила је ноћ. Прве пахуље пале су у поподневним сатима, а онда се неуморно спуштале на град током читаве вечери и ноћи. Освануло је јутро церемоније овенчано белим покривачем.
На стадиону Кошево, 8. фебруара. Тачно у 15 сати и 44 минута, Сандра Дубравчић, репрезентативка у уметничком клизању упалила је олимпијски пламен бакљом коју је на стадион свечано унео Иво Чарман, скијашки тркач. Игре је отворио Председник Председништва СФРЈ, Мика Шпиљак, а 11 дана касније, затворио их је ондашњи председник МОК, Хуан Антонио Самаран. Олимпијску заклетву у име спортиста прочитао је скијаш Бојан Крижај, а судије је представљао Драган Перовић.
Око 1.300 спортиста из 49 земаља (5 по први пут има пртедставнике), такмичило се у 10 дисциплина, 6 спортова. Игре је пратило 7.283 представника медија из целог света. Град под Требевићем угостио је 12.500 званичних гостију, више од 25.000 навијача, а око 2 милијарде гледалаца пратило је Игре кроз ТВ преносе.
Маскота игара био је чувени Вучко, вук, идејно решење Словенца Јоже Тробеца. Вучка су изабрали читаоци новина из целе Југославије, а конкуренцију му је чинило још пет предлога. Вучков глас, за официјелни џингл ЗОИ “™84, синхронизовао је Здравко Чолић. Званични симбол ОИ била је стилизована пахуља снега. Медаље су коване у Мајданпеку.
Прву медаљу на ЗОИ у историји Југославије, освојио је скијаш Јуре Франко, други у велеслалому. Скијашка такмичења била су најпосећенија, сви Југословени очекивали су да медаљу понесе Бојан Крижај, али онда, потпуно неочекивано, заблистао је 21 - годишњи Јуре. Четврти после прве серије, Словенац је у другој дошао возио слалом живота и освојио сребро. Време 02:41,41.
Најуспешнија нација била је ДР Немачка (Источна Немачка) са 24 медаље. Други је био СССР, а треће САД.
Карактеристике терена и велики број волонтера учиниле су да ЗОИ 84 буду најјефтиније у историји олимпизма. Југославију су Игре коштале 142,6 милиона долара, а поређења ради, ЗОИ у Сочију (Русија) 2014. коштале су око 50 милијади долара.
Ратни вихор и небрига учинили су да олимпијски објекти, махом, више не постоје или су у неупотребљивом стању, али остаје да живи сећање и приче сведока.
Д.Б.

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa