Инфо

Берза

  • aero 1.700 ▲ 0,77%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 680 ▼ -1,16%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • rso18175 100,94 ▲ 0,86%
  • sjpt 140 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(4. фебруар 2016.)
ГОРАН ВАСИЋ ИЗ МАОВА

СЕЛО ДАНАС ПРЕЖИВЉАВА

Ово је земља богом дана за пољопривреду, али ми је довољно не користимо. Да би помогла сељаку, који је данас на рубу преживљавања држава би требала да створи сигуран систем, укине монопол
Од руком зидане штале, једне краве и социјалне помоћи до газдинства од 150 грла стоке и 45 хектара земље. Тачније, поштеним и тешким радом у којем учествује цела породица, Васићи из Маова су у последње три деценије створили фарму која по свим параметрима спада у једну од већих на нивоу државе.
Дневна количина млека од 1.500 литара, редовно се испоручује “Златиборској млекари“. Простора за даље ширење, како наводи носилац газдинства Горан Васић тренутно нема, али се зато доста улаже у унапређење производње. Ових дана приводе се крају радови на затвореном систему муже. Инвестиција вредности од око 10.000 евра, омогући ће бољи квалитет млека.
Од државе никада нису узимали подстицаје, а од градских мера користе програм за осемењавање крава, односно добијају 2.000 динара по телету. Када је реч о стању у српској пољопривреди и будућности производње, Васић оцењује следеће.
-Држава би требало прво да реши питање монопола на тржишту, а потом се и активније посвети стварању система који ће уливати сигурност произвођачу. Мада, постоје и велики проблеми у нама сељацима: нисмо организовани, немамо храбрости да се супротставимо, превише мудрујемо и бавимо се лукавством.
Земља богом дана
Почетком осамдесетих година Васићи су у Маовима имали малу шталу. Ручно грађену. Рушевине се и даље налазе у дворишту, да сећају на почетке.
-Мој отац је ту зграду својим рукама од цигли и блата зидао. У њој смо држали једну краву и крмачу. Током целог школовања сам примао социјалну помоћ. Био сам међу најсиромашнијом децом у селу. После неког времена, и покушаја да се бавим неким другим пословима, одлучио сам се за пољопривреду- отпочиње своју причу Васић, и каже.
-Ово је земља богом дана за пољопривреду, али ми је још увек довољно не користимо. Ја сам то давно препознао и почео са улагањем. Данас имам око 150 грла стоке. Од тога 65 крава, нешто оваца. Бавио сам се и товом бикова. Почетком двехиљадитих сам имао годишњу производњу млека 2.000 литара, а данас 500.000 литара. Својим залагањем и радом целе породице сам успео да постигнем производњу о којој многи могу само да маштају.
Сточар је уједно и највећи ратар
Иако му је производња млека примарна делатност, Васић тврди да сточарство без ратарства не може, те да је недавно смањење субвенција за ратаре још један у низу погрешан потез државе.
-Сточар је уједно и највећи ратар, једно без другог не иде. Субвенције за прошлу годину нису ни уплатили, а смањили су давања по хектару ратарима за ову сезону. Некада једноставно не можеш да поверујеш шта се дешава. Прошле године сам због кризе у млекарству био у губитку милион и по динара, ове ми још дугују истиче Васић који је и председник управног одбора Удружења произвођача млека Мачванског округа.
- Данашња откупна цена млека је од 21 до 30 динара по литри. То све зависи од квалитета и количине. Ја поштујем све стандарде, и имам млеко екстра квалитета. Ових дана ће бити окончани радови на заокруженом систему муже, што значи да ће млеко директно из вимена ићи у расхладни уређај. Међутим у Србији чак 70 одсто млека није те екстра класе. То је велики проблем уколико се размишља о извозу у Европу, а млекаре нису ништа урадиле како би на време припремиле своје произвођаче- тврди Васић, и додаје.
- Пољопривреда у Србији је данас на најнижим гранама у последњих 100 година. Село једва преживљава. Постали смо земља апсурда, где је цена пшенице нижа од цене нус производа који се користи за прехрану стоке. Монопол је присутан свуда. Па тако имамо монопол на тржишту семена, сточне хране, ђубрива“¦а ти да би производио јефтину храну, мораш да имаш јефтин “улаз“, да будеш конкурентан на тржишту.
Борба за боље сутра
Иако реално сагледава све проблеме са којима се суочава данашњи пољопривредник, личним залагањем и деловањем кроз Удружење, Горан на све начине настоји да се коначно устроји систем који ће гарантовати егзистенцијалну сигурност оних који се одлуче да остану на селу. Како наводи, током свих ових година, небројено пута је могао да се “прода“, али никада није поклекао јер је мислио на будуће нараштаје.
-Најлакше се “продати“. Али се онда поставља питање шта остављате вашој деци. Колико ће она бити способна да се носе са таквим стањем ствари. Због тога сам увек бирао поштење. Свестан сам да живим у некој другој земљи да бих од свог рада имао велико материјално богатство, али се искрено залажем и свим мени доступним средствима борим да се и код нас коначно успостави ред- тврди Васић.
БудуЋност села
На газдинству су упослени сви Васићи. Горанови мајка и отац, супруга, ћерка, син, и од недавно снаха. Као испомоћ имају и једног радника. Но, оно што посебно радује је податак, да Горанов син Стефан, није као већина његових вршњака који су услед одлуке да остану да живе на селу “стали“ са образовањем. Наиме, по окончању школовања за ветеринарског техничара у шабачкој Средњој пољопривредној Стефан је, наставио са образовањем на Вишој пољопривредној. До дипломе, на смеру сточарства му је остало још два испита.
-Мислим да би и држава и град требали да имају стратегију када су у питању млади људи жељни знања и напретка, а при томе желе да остану на селу и то што науче примене у пракси. То је вишеструка корист за цело друштво-мишљења је Васић.ЖЕНЕ СУ СТУБ
ДОМАЋИНСТВА
Наш домаћин истиче да је једна од најважнијих ствари када је реч о унапређењу села, побољшати положај жена.
- Жене су стуб сваког домаћинства. Држава би морала да поведе рачуна о томе. Ако нам све жене оду са села, нестаће сеоска домаћинства. Много је лепо било када је Дирекција за пољопривреду Шапца доделила две годишње награде управо женама. Морам да похвалим и идеју да се по први пут организује новогодишњи пријем за све пољопривреднике нашег краја у организацији Дирекције. Таква врста бриге нама прија и доприноси томе да се и ми пољопривредници осетимо као саставни део друштва ““ каже Васић.
Н.Кулачин/Т.Трифковић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa