Nesvakidašnji muzički događaj SOLART iz Krupnja
MUZIČKI KRUG
Uspeh večeri je: prijateljski odnos svih i ljubav prema muzici. Sve ostalo je, trenutno, manje važno
Krupanj je u subotu zatresao muzički zemljotres. Vodeći ljudi u Udruženju građana „SOLART“ iz Krupnja Zvonko Pešić, Mioljub Lukić, Nikola Stakić i Slobodan Simović su u skladu sa svojim interesovanjima i aktivnostima društva, u subotu 6. februara 2016. godine sa početkom u 17.30 časova organizovali godišnji skup pod nazivom „Muzički krug 2016“ sa ciljem da predstave rezultate rada udruženja u protekloj godini. Raznovrstan program, učešće izvođača sa raznih strana i različitih uzrasta.
Desetogodišnji Vasilije Stakić je svirajući trubu i kompoziciju „Guska“ otvorio manifestaciju. Na oduševljenje i ovacije publike nastupila je i njegova sedmogodišnja sestra Đurđija i otpevala pesmu „Sedela sam za mašinom, šila sam“.
-Uopšteno, svaka manifestacija ovog tipa mi se izuzetno dopada, jer većina umetnika je odavde i onda se ceo grad organizuje da bi se ostvarila. Ako brat Vasilije ima neku kompoziciju ja sam tu da ga podržim svirajući ritmove na dobošu. Volim muziku, slušam je kad god mogu. Kao mali sam baš voleo da pevam, slušajući tatu, to me usmerilo ka muzici, on svira i ja sam hteo da budem deo toga, u njegovoj svirci. Večeras je Đurđa sve lepo otpevala, primetio sam da ima tremu, ali odlično je bilo- izjavio je o njihovom nastupu i samom događaju najstariji brat, dvanaesetogodišnji Matija Stakić.
Njih troje su učenici muzičke škole „Petar Konjović“ u Beogradu, Matija na odseku udaraljke, Vasilije - truba i Đurđija - violina. Svaka čast! A tata k“™o tata. Nikola Stakić, kao i uvek, pričljiv, dobronameran i srdačan. Njemu je ukazana čast i prilika da u ime organizatora otvori muzičko veče, drugo po redu, zamišljeno tako da se, pored svega, ukaže prilika i najmlađima da se pojave na sceni. Prema njegovim rečima uspeh večeri je pre svega prijateljski odnos svih i ljubav prema muzici. Sve ostalo je, trenutno, manje važno...
U tom svetlu je nastupio i trinaestogodišnji Aleksandar Gajić koji je otpevao i na gitari odsvirao tri pop kompozicije od Tošeta Proeskog. Zatim, nešto stariji, sada već učenici srednje škole Trifun-Tine Jovanović i Mladen Milutinović su na gitarama odsvirali dve kompozicije. Prva govori o neostvarenoj ljubavi između dvoje mladih ljudi i tuge muškog dela ljubavnog para, a druga o epskoj drami, ratničkom spevu i dostojanstvu srpskog naroda u srednjem veku kroz rokenrol, odnosno metal u ovom slučaju.
Evo šta o trenutnoj situaciji kada su mladi i muzika koju slušaju u pitanju misli Jovanović: „Većina mladih u Krupnju se provodi u ugostiteljskim objektima sa nekvalitetnom muzikom, treba dosta raditi na promeni svesti, upravo na ovakvim dešavanjima. Ljudi više ne znaju šta je kvalitet! Zadovoljstvo nalazimo u sitnim i nematerijalnim stvarima, skromna smo deca sa obuzdanim ciljevima. Mislimo da je ceo svet jedna surova bajka sa srećnim krajem“.
Na sceni se pojavio i Rade Luković flautista i klavijaturista iz Kragujevca, on je na flauti svirao instrumentalnu izvedbu jedna tradicionalne i jedne moderne kompozicije. Zatim je usledio mini koncert zvezde večeri. Nastupio je Bojan Mikulić Mikula, koji samo sa pesmom „Tehnološki hendikepiran“ na YouTube-u ima više od milion pregleda. Naravno ređali su se hitovi poput „Ka“™š se žen“™t“, „Da ja teb“™ kažem“, „Da je čega nije“, itd. Evo šta o sebi kaže Mikula: „Moj večerašnji nastup je duhovit sa određenom poukom uz želju da me posetioci po pozitivnom zapamte. Ja sam narodni tribun iz Posavine. Eksperimentišem sa raznim žanrovima, što se teksta tiče uglavnom je zastupljena satira, ponekad radim i nešto ljubavno, trudim se da filozofiram, da ne kopiram, da radim ono što mi srce želi. Inspiracija dolazi i spolja i iznutra, zavisi... Budite veseli, volite se, uživajte ma koliko to bilo teško, trudite se da to uživanje ne bude na račun uništavanja zdravlja, budite pozitivni jer sve se može.
Jedan od osnivača udruženja „SOLART“ iz Krupnja Zvonka Pešića nam objašnjava da je reč o tradicionalnom dešavanju u periodu zimskog raspusta. U skladu sa mogućnostima udruženje uspeva da održi par ovakvih događaja, kao što je manifestacija „Staze“ u manastiru u Bogoštici kod Krupnja. Reč je o poetsko-muzičkoj večeri u pesničkom domu Desanke Maksimović koja se održava krajem juna, kao i Letnjem festivalu gitare koji se održava na prostoru gradskog bazena u Krupnju. Trenutno su skoncentrisani na muzički rad i ove godine planiraju da održe i nekoliko seminara. Sve se vrti oko muzike.
U slobodnom delu programa, svirajući akustične gitare, nastupili su Vladimir Vojinović i Igor Petrović iz Krupnja sa dve autorske numere „Dva srca oko vrata“ i „Nisam sa njom“, a zatim Tanja Knežević i Filiman Mandić iz Beograda koji su svoj program donekle namerno improvizovali u smislu izvedenog repertoara. Bilo je tu dosta rokenrola, ali i etno kompozicija, jer, prema njihovim rečima, najveći rokenrol je biti ono što zaista jesi. Program su zatvorili članovi udruženja iz Krupnja koji su ovog puta nastupili pod radnim nazivom „SOLART Akustik Bend“ i izveli nekoliko domaćih i stranih kompozicija, kao i dve autorske numere: „Samo priča“ i „Mi još uvek gledamo gore“.
Na interesovanje najmlađih koji su izrazili želju da nastupe, što je bio i cilj i suština drugog dela večeri, svoj nastup su prijavili i bez velikih priprema u njemu se dobro pokazali devetogodišnja Jana i petogodišnji Pavle Jokanović, inače najmlađi učesnik ovogodišnjeg „Muzičkog kruga“. Jana je izvela kompoziciju na klaviru Franca Burgmulera „Arabeska i Nevinost“, a Pavle narodnu pesmu „Lazi, Lazo, Lazare“. Utisci roditelja su fenomenalni, deca su prezadovoljna i drago im je što je sa takvim oduševljenjem prihvaćen njihov nastup.
Jednom rečju, sve je proteklo u najboljem redu, druženje je nastavljeno i po završetku zvaničnog dela, a evo šta o svemu misli i doktorka Sonja Milinković: „Fenomenalno, slušam uglavnom zabavnu muziku ali ovako nešto nikad nisam čula i doživela. Prijatno sam iznenađena i mnogo mi je bilo ugodno. Činjenica je da Krupnju nedostaje razonode i više ovakvih sadržaja“.
Desetogodišnji Vasilije Stakić je svirajući trubu i kompoziciju „Guska“ otvorio manifestaciju. Na oduševljenje i ovacije publike nastupila je i njegova sedmogodišnja sestra Đurđija i otpevala pesmu „Sedela sam za mašinom, šila sam“.
-Uopšteno, svaka manifestacija ovog tipa mi se izuzetno dopada, jer većina umetnika je odavde i onda se ceo grad organizuje da bi se ostvarila. Ako brat Vasilije ima neku kompoziciju ja sam tu da ga podržim svirajući ritmove na dobošu. Volim muziku, slušam je kad god mogu. Kao mali sam baš voleo da pevam, slušajući tatu, to me usmerilo ka muzici, on svira i ja sam hteo da budem deo toga, u njegovoj svirci. Večeras je Đurđa sve lepo otpevala, primetio sam da ima tremu, ali odlično je bilo- izjavio je o njihovom nastupu i samom događaju najstariji brat, dvanaesetogodišnji Matija Stakić.
Njih troje su učenici muzičke škole „Petar Konjović“ u Beogradu, Matija na odseku udaraljke, Vasilije - truba i Đurđija - violina. Svaka čast! A tata k“™o tata. Nikola Stakić, kao i uvek, pričljiv, dobronameran i srdačan. Njemu je ukazana čast i prilika da u ime organizatora otvori muzičko veče, drugo po redu, zamišljeno tako da se, pored svega, ukaže prilika i najmlađima da se pojave na sceni. Prema njegovim rečima uspeh večeri je pre svega prijateljski odnos svih i ljubav prema muzici. Sve ostalo je, trenutno, manje važno...
U tom svetlu je nastupio i trinaestogodišnji Aleksandar Gajić koji je otpevao i na gitari odsvirao tri pop kompozicije od Tošeta Proeskog. Zatim, nešto stariji, sada već učenici srednje škole Trifun-Tine Jovanović i Mladen Milutinović su na gitarama odsvirali dve kompozicije. Prva govori o neostvarenoj ljubavi između dvoje mladih ljudi i tuge muškog dela ljubavnog para, a druga o epskoj drami, ratničkom spevu i dostojanstvu srpskog naroda u srednjem veku kroz rokenrol, odnosno metal u ovom slučaju.
Evo šta o trenutnoj situaciji kada su mladi i muzika koju slušaju u pitanju misli Jovanović: „Većina mladih u Krupnju se provodi u ugostiteljskim objektima sa nekvalitetnom muzikom, treba dosta raditi na promeni svesti, upravo na ovakvim dešavanjima. Ljudi više ne znaju šta je kvalitet! Zadovoljstvo nalazimo u sitnim i nematerijalnim stvarima, skromna smo deca sa obuzdanim ciljevima. Mislimo da je ceo svet jedna surova bajka sa srećnim krajem“.
Na sceni se pojavio i Rade Luković flautista i klavijaturista iz Kragujevca, on je na flauti svirao instrumentalnu izvedbu jedna tradicionalne i jedne moderne kompozicije. Zatim je usledio mini koncert zvezde večeri. Nastupio je Bojan Mikulić Mikula, koji samo sa pesmom „Tehnološki hendikepiran“ na YouTube-u ima više od milion pregleda. Naravno ređali su se hitovi poput „Ka“™š se žen“™t“, „Da ja teb“™ kažem“, „Da je čega nije“, itd. Evo šta o sebi kaže Mikula: „Moj večerašnji nastup je duhovit sa određenom poukom uz želju da me posetioci po pozitivnom zapamte. Ja sam narodni tribun iz Posavine. Eksperimentišem sa raznim žanrovima, što se teksta tiče uglavnom je zastupljena satira, ponekad radim i nešto ljubavno, trudim se da filozofiram, da ne kopiram, da radim ono što mi srce želi. Inspiracija dolazi i spolja i iznutra, zavisi... Budite veseli, volite se, uživajte ma koliko to bilo teško, trudite se da to uživanje ne bude na račun uništavanja zdravlja, budite pozitivni jer sve se može.
Jedan od osnivača udruženja „SOLART“ iz Krupnja Zvonka Pešića nam objašnjava da je reč o tradicionalnom dešavanju u periodu zimskog raspusta. U skladu sa mogućnostima udruženje uspeva da održi par ovakvih događaja, kao što je manifestacija „Staze“ u manastiru u Bogoštici kod Krupnja. Reč je o poetsko-muzičkoj večeri u pesničkom domu Desanke Maksimović koja se održava krajem juna, kao i Letnjem festivalu gitare koji se održava na prostoru gradskog bazena u Krupnju. Trenutno su skoncentrisani na muzički rad i ove godine planiraju da održe i nekoliko seminara. Sve se vrti oko muzike.
U slobodnom delu programa, svirajući akustične gitare, nastupili su Vladimir Vojinović i Igor Petrović iz Krupnja sa dve autorske numere „Dva srca oko vrata“ i „Nisam sa njom“, a zatim Tanja Knežević i Filiman Mandić iz Beograda koji su svoj program donekle namerno improvizovali u smislu izvedenog repertoara. Bilo je tu dosta rokenrola, ali i etno kompozicija, jer, prema njihovim rečima, najveći rokenrol je biti ono što zaista jesi. Program su zatvorili članovi udruženja iz Krupnja koji su ovog puta nastupili pod radnim nazivom „SOLART Akustik Bend“ i izveli nekoliko domaćih i stranih kompozicija, kao i dve autorske numere: „Samo priča“ i „Mi još uvek gledamo gore“.
Na interesovanje najmlađih koji su izrazili želju da nastupe, što je bio i cilj i suština drugog dela večeri, svoj nastup su prijavili i bez velikih priprema u njemu se dobro pokazali devetogodišnja Jana i petogodišnji Pavle Jokanović, inače najmlađi učesnik ovogodišnjeg „Muzičkog kruga“. Jana je izvela kompoziciju na klaviru Franca Burgmulera „Arabeska i Nevinost“, a Pavle narodnu pesmu „Lazi, Lazo, Lazare“. Utisci roditelja su fenomenalni, deca su prezadovoljna i drago im je što je sa takvim oduševljenjem prihvaćen njihov nastup.
Jednom rečju, sve je proteklo u najboljem redu, druženje je nastavljeno i po završetku zvaničnog dela, a evo šta o svemu misli i doktorka Sonja Milinković: „Fenomenalno, slušam uglavnom zabavnu muziku ali ovako nešto nikad nisam čula i doživela. Prijatno sam iznenađena i mnogo mi je bilo ugodno. Činjenica je da Krupnju nedostaje razonode i više ovakvih sadržaja“.
D.Žugić
Najnoviji broj
18. april 2024.
