GRAĐANSKA INICIJATIVA “KORAK“
FONOTEKA
Muzika je prva na rang-listi umetnosti. Ona je neraskidivo vezana za ljudski razvoj i ogledalo je kulturnog i civilizacijskog napretka čovečanstva
Šabac je grad bogate istorije i razvijene muzičke tradicije. Vekovima se muzika prenosila najviše usmenim, delimično pisanim /štampanim putem, a savremeni razvoj tehnologije omogućio je i beleženje muzičkog nasleđa na trajnije nosače zvuka. Istorija moderne Srbije beleži da je 30-ih godina DžIDž veka u Šapcu boravio Josif Šlezinger, prvi propagator i organizator muzičkog života u kneževini Miloša Obrenovića, a klavir Ane Obrenović je već gotovo mitski simbol tog perioda. Muzička kultura ovih krajeva je beležena i zapisivana. Milan Đ. Milićević je boravio nekoliko puta u ovim krajevima, pa je šezdesetih godina DžIDž veka zabeležio najpoznatija kola u šabačkom kraju.
1877. godine, Tomas Edison je postao prva osoba koja je ikada snimila i reprodukovala ljudski glas. Deset godina kasnije nemački građanin Emil Berliner, nastanjen u Vašingtonu, takođe se uključio u tehnologiju snimanja. 1888. godine konstruisao je i patentirao „mašinu koja govori“, koja je takođe snimala i reprodukovala zvuk. Nazvao ju je gramofon.
Nedugo zatim, nova tehnologija se pojavljuje i u srpskim gradovima. Najstariji podatak govori da su već u periodu između 1900. i 1903. godine snimljene prve pesme. To je period „zlatnog doba“ privrednog i trgovačkog razvitka Šapca, čiji se vrhunac ogledao i u bogatom muzičkom životu. U periodu između dva svetska rata, jedan od najpoznatijih pevača tadašnje Jugoslavije bio je rodom iz Šapca. Posle Drugog svetskog rata se pojavljuju novi muzički pravci i stilovi. Kako tehnologija napreduje, u velikom broju se, sve do današnjih dana, beleže, zapisuju i snimaju mnoga muzička dela.
Dnevnopolitička zbivanja u Srbiji, pokrenula su pitanje brige o muzičko-kulturnom nasleđu. Lokalne radio-stanice i televizije u državnom vlasništvu koje su do sada, po prirodi svog posla, sakupljale razne formate nosača zvuka, promenile su vlasničku strukturu. Samim tim, i zbirke su dobile nove vlasnike, čime je njihovo korišćenje onemogućeno široj zajednici. Zbirke su prepuštene samovoljnim procenama vrednosti pojedinaca i ugrožene su mogućim uništenjem. Projekti digitalizacije kolekcija nacionalnih institucija još nisu okončani i neizvesno je da li će ikada biti završeni.
Zbog novonostalih opasnosti i zbog isticanja kulturne osobenosti ovog kraja, potrebno je osnovati Šabačku fonoteku koja će biti digitalizovana i javno dostupna. Osnovni kriterijum za sabiranje bili bi muzičko nasleđe grada Šapca i krajeva koji gravitiraju ka našem gradu, kao i obuhvatanje svih onih koji su u našem gradu rođeni, koji su radili i koje je ovaj grad inspirisao. Veliki broj tradicionalnih etnografskih zapisa još uvek se nalazi u rukopisima ili na magnetofonskim trakama po raznim institucijama. U saradnji sa postojećim kulturno-umetničkim društvima, bilo bi od velikog značaja da se snime i objave.
Zvučni zapisi mogu biti zabeleženi kako na tradicionalno korišćenim nosačima zvuka ““ gramofonskoj ploči, kompakt disku, magnetofonskoj traci, zvučnoj kaseti, tako i na CD romu, računarskom disku, filmskoj i video traci. Sve ove oblike nosača zvuka potrebno je prikupiti na jedno mesto, arhivirati, digitalizovati i učiniti dostupnim za sve zainteresovane. Ogroman broj tih numera odavno ne podleže zaštiti autorskih prava, a muzičko nasleđe koje je pod zaštitom autorskih prava moguće je učiniti dostupnim korisnicima u opremljenim slušaonicama. Tehnološki napredak učinio je opremu za digitalizaciju i slušanje jeftinom i pristupačnom svima i njena nabavka ne iziskuje velika novčana sredstva. Digitalizacija i prezentacija šabačkih muzičkih dela treba da obuhvati i ona dela koja su deo minulih tradicija, koja su zaboravljena, i čiji je uticaj minimalizovan. Takođe, treba da se prikupi na jedno mesto i ona dela muzičke kulture koja su bez obzira na stil i žanr dostigla visoku popularnost. Šabačka fonoteka bi trebalo da bude digitalni muzej, ali i mesto na kojem se može, u skladu sa šabačkom tradicijom, dobro zabaviti i uz koju se može i proveseliti. Budući digitalni arhiv bi bio izuzetan svetionik i putokaz za vremena prošla i vremena buduća.
Građanska inicijativa „KORAK“ će kod gradskih vlasti pokrenuti inicijativu da se u okviru neke od postojećih institucija kulture grada Šapca (biblioteka, muzej ili istorijski arhiv), muzička dela svih epoha i žanrova prikupe, digitalno obrade i učine dostupnim svim zainteresovanima kroz uređenu slušaonicu i digitalnu fonoteku dostupnu na Internetu.
Šabac je grad bogate istorije i razvijene muzičke tradicije. Vekovima se muzika prenosila najviše usmenim, delimično pisanim /štampanim putem, a savremeni razvoj tehnologije omogućio je i beleženje muzičkog nasleđa na trajnije nosače zvuka. Istorija moderne Srbije beleži da je 30-ih godina DžIDž veka u Šapcu boravio Josif Šlezinger, prvi propagator i organizator muzičkog života u kneževini Miloša Obrenovića, a klavir Ane Obrenović je već gotovo mitski simbol tog perioda. Muzička kultura ovih krajeva je beležena i zapisivana. Milan Đ. Milićević je boravio nekoliko puta u ovim krajevima, pa je šezdesetih godina DžIDž veka zabeležio najpoznatija kola u šabačkom kraju.
1877. godine, Tomas Edison je postao prva osoba koja je ikada snimila i reprodukovala ljudski glas. Deset godina kasnije nemački građanin Emil Berliner, nastanjen u Vašingtonu, takođe se uključio u tehnologiju snimanja. 1888. godine konstruisao je i patentirao „mašinu koja govori“, koja je takođe snimala i reprodukovala zvuk. Nazvao ju je gramofon.
Nedugo zatim, nova tehnologija se pojavljuje i u srpskim gradovima. Najstariji podatak govori da su već u periodu između 1900. i 1903. godine snimljene prve pesme. To je period „zlatnog doba“ privrednog i trgovačkog razvitka Šapca, čiji se vrhunac ogledao i u bogatom muzičkom životu. U periodu između dva svetska rata, jedan od najpoznatijih pevača tadašnje Jugoslavije bio je rodom iz Šapca. Posle Drugog svetskog rata se pojavljuju novi muzički pravci i stilovi. Kako tehnologija napreduje, u velikom broju se, sve do današnjih dana, beleže, zapisuju i snimaju mnoga muzička dela.
Dnevnopolitička zbivanja u Srbiji, pokrenula su pitanje brige o muzičko-kulturnom nasleđu. Lokalne radio-stanice i televizije u državnom vlasništvu koje su do sada, po prirodi svog posla, sakupljale razne formate nosača zvuka, promenile su vlasničku strukturu. Samim tim, i zbirke su dobile nove vlasnike, čime je njihovo korišćenje onemogućeno široj zajednici. Zbirke su prepuštene samovoljnim procenama vrednosti pojedinaca i ugrožene su mogućim uništenjem. Projekti digitalizacije kolekcija nacionalnih institucija još nisu okončani i neizvesno je da li će ikada biti završeni.
Zbog novonostalih opasnosti i zbog isticanja kulturne osobenosti ovog kraja, potrebno je osnovati Šabačku fonoteku koja će biti digitalizovana i javno dostupna. Osnovni kriterijum za sabiranje bili bi muzičko nasleđe grada Šapca i krajeva koji gravitiraju ka našem gradu, kao i obuhvatanje svih onih koji su u našem gradu rođeni, koji su radili i koje je ovaj grad inspirisao. Veliki broj tradicionalnih etnografskih zapisa još uvek se nalazi u rukopisima ili na magnetofonskim trakama po raznim institucijama. U saradnji sa postojećim kulturno-umetničkim društvima, bilo bi od velikog značaja da se snime i objave.
Zvučni zapisi mogu biti zabeleženi kako na tradicionalno korišćenim nosačima zvuka ““ gramofonskoj ploči, kompakt disku, magnetofonskoj traci, zvučnoj kaseti, tako i na CD romu, računarskom disku, filmskoj i video traci. Sve ove oblike nosača zvuka potrebno je prikupiti na jedno mesto, arhivirati, digitalizovati i učiniti dostupnim za sve zainteresovane. Ogroman broj tih numera odavno ne podleže zaštiti autorskih prava, a muzičko nasleđe koje je pod zaštitom autorskih prava moguće je učiniti dostupnim korisnicima u opremljenim slušaonicama. Tehnološki napredak učinio je opremu za digitalizaciju i slušanje jeftinom i pristupačnom svima i njena nabavka ne iziskuje velika novčana sredstva. Digitalizacija i prezentacija šabačkih muzičkih dela treba da obuhvati i ona dela koja su deo minulih tradicija, koja su zaboravljena, i čiji je uticaj minimalizovan. Takođe, treba da se prikupi na jedno mesto i ona dela muzičke kulture koja su bez obzira na stil i žanr dostigla visoku popularnost. Šabačka fonoteka bi trebalo da bude digitalni muzej, ali i mesto na kojem se može, u skladu sa šabačkom tradicijom, dobro zabaviti i uz koju se može i proveseliti. Budući digitalni arhiv bi bio izuzetan svetionik i putokaz za vremena prošla i vremena buduća.
Građanska inicijativa „KORAK“ će kod gradskih vlasti pokrenuti inicijativu da se u okviru neke od postojećih institucija kulture grada Šapca (biblioteka, muzej ili istorijski arhiv), muzička dela svih epoha i žanrova prikupe, digitalno obrade i učine dostupnim svim zainteresovanima kroz uređenu slušaonicu i digitalnu fonoteku dostupnu na Internetu.
Najnoviji broj
18. april 2024.
