PROMOCIJA KNjIGE
LETOPIS CRKVE JALOVIČKE
U Međuopštinskom istorijskom arhivu je, proteklog utorka, promovisana knjiga “Letopis crkve jalovičke“ protojereja stavrofora Branislava Brane Ilića. Govorili su prof. dr Radomir Popović, protođakon dr Ljubomir Ranković, dr Časlav Ocić, istoričar Nikola Živković i autor.
- Našao sam neke starine koje sam izvukao iz zaborava, kao što je dolazak kralja Dragutina u Debrc, manastir Ćelije u Jaloviku, zatim lekovita kisela voda iz 1843. godine, što je zabeležio Anatolij Groder. Voda je, prema njegovim rečima, lečila od groznice, povišene temperature, neredovnih ciklusa, imala je sumpora, selena i gvožđa. To se, najverovatnije, žica vode od Banje Koviljače i Banje Badanje, provukla tom gredom. Ta voda se nalazi na 200 metara od onog mesta za koje se smatra da je bio mali manastir Ćelije, što upotpunjuje sliku, jer su manastiri uvek imali izvor lekovite vode. Opisao sam i stare crkve brvnare, koje ljudi pamte i prvu zidanu crkvu za jedanaest sela Posavotamnave, što je nekad bila jedna parohija, kaže prota Brana.
Na 330 strana Monografije, opisana je crkva koja je posvećena Svetom apostolu i evangelisti Luki, kao i oni koji su u njemu poslednjih trista i više godina bili sveštenoslužitelji i svi koji su u njemu nalazi duhovno okrepljenje. Autor je prikupio i uredio pisane i usmene tragove o jalovičkom hramu, ilustrovao ih i učinio dostupnim širem krugu čitalaca.
- Letopis crkve u Jaloviku značajan je doprinos proučavanju naše novovekovne crkvene istorije uopšte. On je dobra osnova i polazište za pisanje istorije, zato što sadrži mnogo konkretnih podataka, dokumenata, imena značajnih ličnosti, registruje mnoge materijalne ostatke, statističke podatke o narodu i stanovništvu, o školstvu, sveštenicima, učiteljima. Ovde nije prosto moguće odvojiti narodnu od crkvene istorije. To se najbolje vidi kad prota donosi podatke o školi u Jaloviku i drugim mestima. I ovde se podtvrđuje naša poslovična narodna izreka da smo uvek imali oltar znanja, školu, kod oltara verovanja, hram ili manastir, rekao je dr Radomir Popović.
- Našao sam neke starine koje sam izvukao iz zaborava, kao što je dolazak kralja Dragutina u Debrc, manastir Ćelije u Jaloviku, zatim lekovita kisela voda iz 1843. godine, što je zabeležio Anatolij Groder. Voda je, prema njegovim rečima, lečila od groznice, povišene temperature, neredovnih ciklusa, imala je sumpora, selena i gvožđa. To se, najverovatnije, žica vode od Banje Koviljače i Banje Badanje, provukla tom gredom. Ta voda se nalazi na 200 metara od onog mesta za koje se smatra da je bio mali manastir Ćelije, što upotpunjuje sliku, jer su manastiri uvek imali izvor lekovite vode. Opisao sam i stare crkve brvnare, koje ljudi pamte i prvu zidanu crkvu za jedanaest sela Posavotamnave, što je nekad bila jedna parohija, kaže prota Brana.
Na 330 strana Monografije, opisana je crkva koja je posvećena Svetom apostolu i evangelisti Luki, kao i oni koji su u njemu poslednjih trista i više godina bili sveštenoslužitelji i svi koji su u njemu nalazi duhovno okrepljenje. Autor je prikupio i uredio pisane i usmene tragove o jalovičkom hramu, ilustrovao ih i učinio dostupnim širem krugu čitalaca.
- Letopis crkve u Jaloviku značajan je doprinos proučavanju naše novovekovne crkvene istorije uopšte. On je dobra osnova i polazište za pisanje istorije, zato što sadrži mnogo konkretnih podataka, dokumenata, imena značajnih ličnosti, registruje mnoge materijalne ostatke, statističke podatke o narodu i stanovništvu, o školstvu, sveštenicima, učiteljima. Ovde nije prosto moguće odvojiti narodnu od crkvene istorije. To se najbolje vidi kad prota donosi podatke o školi u Jaloviku i drugim mestima. I ovde se podtvrđuje naša poslovična narodna izreka da smo uvek imali oltar znanja, školu, kod oltara verovanja, hram ili manastir, rekao je dr Radomir Popović.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
