Novi Zakon o sportu

Novim Zakonom o sportu definisano je da ugovor profesionalnog sportiste i sportske organizacije kojoj pripada, može biti potpisan najduže na period od pet godina, u formi ugovora o radu na određeno vreme, a pravno važenje stiče tek overom u sudu. Akt obavezuje klub (organizaciju) da profesionalnom sportistu uplaćuje odgovarajuće poreze i doprinose sportisti, predviđene Zakonom o radu i drugim zakonima koji uređuju ovu oblast. Porezi i doprinosi moraju se uplaćivati i na zarade u vidu premija, posebnih naknada za korišćenje lika sportiste, troškove smeštaja i ishrane. Ukoliko je sportista zaključio ugovor sa klubom van svog mesta prebivališta, a uz to mu je obezbeđen besplatan smeštaj, takvi troškovi nisu deo zarade koja je oporezovana.
Što se maloletnih sportista tiče, Zakon dozvoljava sklapanje ugovora između organizacije i sportiste, ali je neophodno da saglasnost daju oba roditelja ili staratelja. Ugovor o stipendiranju može biti zaključen najduže do punoletstva sportiste. Ipak, preduslov važenja ugovora, bilo da je reč o ugovoru sa profesionalnim sportistom ili maloletnim licem, predstavlja obavezan i besplatan lekarski pregled nadležne zdravstvene ustanove, čiji troškovi moraju biti obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Sportista pod ugovorom mora biti osiguran od nesrećnog slučaja tokom bavljenja sportom, a osigurana suma ne sme biti niža od 10.000 evra u slučaju smrti sportiste ili sportskog stručnjaka, 20.000 evra u slučaju trajnog gubitka radne sposobnosti, odnosno 5.000 evra, u slučaju privremenog onesposobljavanja.
Delimično su definisani i iznosi članaraina za decu. Članom 40, predviđeno je da ona ne sme biti veća od desetog dela prosečne godišnje zarade u Srbiji, za prethodnu godinu. Ipak, Zakonom nije definisano da li je reč o bruto ili neto zaradi, te se stvara razlika viša od 1.500 dinara. Ukoliko je reper neto zarada, najviša mesečna članarina može biti 4.444 dinara, dok prosek bruto plate dozvoljava izdvajanje od 6.115 dinara. Plaćanje članarine onemogućava klub da zahteva naknadu troškova obuke igrača, u slučaju prelaska u drugi klub pre punoletstva.
Odlasci maloletnih sportista u druge države i gradove, van mesta prebivališta, nisu dozvoljeni, ali se mogu realizovati u posebnim slučajevima utvrđenih pravilima međunarodnog/nacionalnog sportskog saveza. Od ovog pravila izuzimaju se odlasci koji nisu povezani sa sportom, poput prelaska u drugi grad ili državu zbog školovanja.
Autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave donose posebne pravilnike o finansiranju sportskih klubova i pojedinaca, ali je zakonsko ograničenje da jedan činilac (organizacija/klub) ne sme dobiti više od 20 % ukupnih sredstava predviđenih za sport. Konkretno, budžetom grada Šapca, za sport je izdvojeno 162 miliona 869 dinara, te je najviši iznos koji jedan klub/organizacija može dobiti, na osnovu ovog pravila 8.143.450 dinara, s tim da se troškovi programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u jedinici lokalne samouprave moraju odnositi, po pravilu, najmanje 15% na aktivnosti povezane sa sportom dece.
Školama i visokoškolskim ustanovama dozvoljeno je formiranje sportskih sekcija kao oblike vannastavne aktivnosti, ali one moraju biti besplatne i potrebe ovih sekcija, u smislu korišćenja sala i prostora za trening imaju prioritet u odnosu na potrebe lica van ustanova. Kao i za bavljenje sportom, učešće u nastavnim i vannastavnim aktivnostima podrazumeva lekarsku potvrdu o zdravstvenoj sposobnosti.. Potvrda se obezbeđuje kroz obavezan sistematski pregled.
Ukoliko autonomna pokrajina ili lokalna samouprava želi da promeni namenu sportskog objekta ili isti sruši zbog izgranje drugog, neophodna je dozvola Ministarstva, ali i ispunjavanje preduslova ekonomskih i sportskih preduslova, taksativno navedenih u članu 154.
Vrhunski sportisti imaju pravo na posebne uslove prilikom upisa više škole i fakulteta, kao i praćenja nastave i polaganja ispita, odnosno kolokvijuma, što im obezbeđuje fakultet ili škola koju su upisali.
Iako je bilo govora da bi novi Zakon mogao da se pozabavi i pitanjem privatizacije u sportu, što mnogi video kao izlaz iz brojnih problema, ovaj proces se pominje samo kao pitanje koje će biti regulisano posebnim zakonom. Do njegovog donošenja imovina i kapital u sportu su u društvenoj i javnoj svojini.
Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji donosi se na period od deset godina, a njenim stupanjem na snagu, počinje jednogodišnji rok tokom koga lokalne samouprave moraju doneti Strategiju za svoju teritoriju. Nacionalna strategija bi trebalo da bude usvojena, previđa Zakon, do 2018. godine.