ANĐELIJA VESELINOVIĆ, SLIKARKA U SRCU I DUŠI
LEPOTA JE IGRA BOJA
„Umetnost oplemenjuje. Oplemenjuje i samog čoveka dok radi i ljude koji posmatraju, koji je vole“, kaže Šapčanka, članica ULSŠ i Udruženja slikara „Krug 10“, koja dve decenije aktivno stvara pokušavajući da drugima ulepša živote potezima olovke i četkice
Otkako zna za sebe volela je da crta. Od dečjeg „škrabanja“ do prvih školskih koraka na časovima likovne kulture polako je stvarala poigravajući se bojama sklapajući jedan bolji svet u kome je lepota zauzimala centralno mesto. Tako je ostalo i do danas. U sedmoj deceniji Anđelija Veselinović, diplomirani ekonomista u penziji, istrajava u vremenu za koje se sve može reći sem da je lepo.
- Volim da prikažem lepotu. Narodu je dosta ružnih tema i stvari kojima smo okruženi svaki dan. Za mene je lepota igra boja. Slikanje me je oduvek odmaralo. Kada hoću malo da se zabavim uzmem i slikam sa bilo čim što mi se nađe pri ruci ““ olovka, vodene boje ““ kaže Anđelija koja je još kao dete bila zapažena na časovima likovnog u OŠ „Janko Veselinović“.
Ipak, tadašnja vremena bila su drugačija. Nije moglo da se bira. San da završi Likovnu akademiju nije joj se ostvario. Roditelji su bili za to da upiše „nešto konkretno“ tako da su umetnost potisnule studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. I pored toga nije odustala od svoje ljubavi kojoj je poslednjih dvadeset godina svakodnevno posvećena.
Njena preokupacija je šarenilo boja koje donosi cveće. Ono je za nju nešto najlepše u prirodi. Pejzaži, pa čak i izlet u figuraciju, okupani su cvećem svih boja i oblika. Na njenim slikama likovi postaju najlepši cvet cvetnih površina. Okušala se i u svim tehnikama, od akvarela, preko gvaša i enkaustike, do akrila i ulja na platnu.
- Nema tehnike koju nisam isprobala ali sam se uvek vraćala ulju. Mislim da je to nešto što mi ide za rukom. Za mene nema vrednije tehnike.
Srećna je kad se ljudima dopadne ono što uradi iako više radi sama za sebe. Dok nije postala član Udruženja slikara „Krug 10“ njene slike video je samo uzak krug prijatelja i poslovnih saradnika.
- Izložbe su mesto gde se ljudi i druže, razmenjuju iskustva, sazna i nešto novo. Pretpostavljam da je i to druga draž umetnosti. Druženje je druga dimenzija. Posebno je važno jer smo svi sličnih ili gotovo istih interesovanja. Pričamo o svemu ali glavna tema je slikanje. Na taj način razmenjujući iskustva pomažemo jedni drugima.
Neveliki galerijski prostor Udruženja „Krug 10“ za nju je prava oaza mira i lepote.
Svoju ljubav prema umetnosti prenela je i na ćerke Ivanu i Anu, a ljubav prema muzici oduvek je delila sa suprugom Ivanom. Veselo je uvek bilo u njihovom domu a tako će biti, uverena je, i u vremenima koja im predstoje.
Važno je ne odustajati u životu. Čovek što god hoće može da postigne. Kad sebi postavi cilj on ga dostigne. Nema cilja koji je nedostižan
- Volim da prikažem lepotu. Narodu je dosta ružnih tema i stvari kojima smo okruženi svaki dan. Za mene je lepota igra boja. Slikanje me je oduvek odmaralo. Kada hoću malo da se zabavim uzmem i slikam sa bilo čim što mi se nađe pri ruci ““ olovka, vodene boje ““ kaže Anđelija koja je još kao dete bila zapažena na časovima likovnog u OŠ „Janko Veselinović“.
Ipak, tadašnja vremena bila su drugačija. Nije moglo da se bira. San da završi Likovnu akademiju nije joj se ostvario. Roditelji su bili za to da upiše „nešto konkretno“ tako da su umetnost potisnule studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. I pored toga nije odustala od svoje ljubavi kojoj je poslednjih dvadeset godina svakodnevno posvećena.
Njena preokupacija je šarenilo boja koje donosi cveće. Ono je za nju nešto najlepše u prirodi. Pejzaži, pa čak i izlet u figuraciju, okupani su cvećem svih boja i oblika. Na njenim slikama likovi postaju najlepši cvet cvetnih površina. Okušala se i u svim tehnikama, od akvarela, preko gvaša i enkaustike, do akrila i ulja na platnu.
- Nema tehnike koju nisam isprobala ali sam se uvek vraćala ulju. Mislim da je to nešto što mi ide za rukom. Za mene nema vrednije tehnike.
Srećna je kad se ljudima dopadne ono što uradi iako više radi sama za sebe. Dok nije postala član Udruženja slikara „Krug 10“ njene slike video je samo uzak krug prijatelja i poslovnih saradnika.
- Izložbe su mesto gde se ljudi i druže, razmenjuju iskustva, sazna i nešto novo. Pretpostavljam da je i to druga draž umetnosti. Druženje je druga dimenzija. Posebno je važno jer smo svi sličnih ili gotovo istih interesovanja. Pričamo o svemu ali glavna tema je slikanje. Na taj način razmenjujući iskustva pomažemo jedni drugima.
Neveliki galerijski prostor Udruženja „Krug 10“ za nju je prava oaza mira i lepote.
Svoju ljubav prema umetnosti prenela je i na ćerke Ivanu i Anu, a ljubav prema muzici oduvek je delila sa suprugom Ivanom. Veselo je uvek bilo u njihovom domu a tako će biti, uverena je, i u vremenima koja im predstoje.
Važno je ne odustajati u životu. Čovek što god hoće može da postigne. Kad sebi postavi cilj on ga dostigne. Nema cilja koji je nedostižan
O. Gavrilović
Najnoviji broj
25. april 2024.
