ODLAZAK DOBROG ČOVEKA

U malom mestu kao što je Krupanj, ljudi se poznaju, sreću svakodnevno, pozdravljaju sa „dobar dan, komšija“, iako se po imenu ne znaju.
Biblioteka „Politika“ je opštinska, narodna biblioteka, centar svih zbivanja u Rađevini. Ima oko 580 čitalaca. Kao dugogodišnji bibliotekar, većinu čitalaca poznajem, znam šta čitaju, znam njihove brojeve u našoj kartoteci. I vidim, broj 520 je dobio novog čitaoca! Kako, zašto je izbrisan prethodni čitalac, Božidar Živanović?
I onda shvatim. Božidara Živanovića, našeg deda Bože više nema. Umro je 16. oktobra prošle godine, a njegov broj i misiju druženja sa knjigom i bibliotekom nastavlja njegova ćerka Desanka Petrović s kojom je živeo i koja mu je bila oslonac poslednjih godina.
Božidar Živanović, naš deda Boža, rodio se 1920. godine i živeo u Lipenoviću, selu nadomak Krupnja. Bio je uzoran domaćin, služio za primer svojim ukućanima, komšijama, prijateljima.
Sećam se, pre tridesetak godina, ulazi u biblioteku. Vidim, čovek u godinama, sa sela, sa šubarom na glavi i štapom u rukama. Pre nego što uđe u biblioteku i kaže dobar dan, skida šubaru, osmehne se stidljivo i objašnjava da je došao da se učlani. Nađe se vremena za čitanje, kad se pozavršavaju poslovi u polju, u štali, oko kuće. Uz knjigu se, kaže, najbolje odmara.
I tako, pre tridesetak godina, deda Boža postaje naš čitalac. Čita uglavnom knjige sa istorijskom tematikom, pre svega iz Drugog svetskog rata. Godinama smo se družili. I uvek ista slika, ulazi sa šubarom u ruci, vraća pročitane knjige, brižljivo uvijene da se ne oštete i uzima druge koje mi predložimo i odaberemo, govoreći uz osmeh da mi znamo šta on čita i da veruje u nas i prihvata naš izbor.
A kad su godine pritisle, bolest sve češće vezivala za krevet, deda Boža se nije odricao knjige. Dolazile su komšije, dolazile su ćerke da uzmu knjige za deda Božu. Kad više nije mogao da bude sam u kući u Lipenoviću, preseljava se u Krupanj kod ćerke Desanke. I ne odriče se knjige. Naprotiv, čita sam, uz ćerku koja je i sama čitalac, a kasnije, kad nije mogao sam da drži knjigu, ćerka mu čita.
I tako, pre dva meseca, umro je Božidar Živanović, deda Boža. Skroman čovek, veliki poštovalac i zaljubljenik u pisanu reč, u knjigu. Dobar čovek. Ostaju za njim sećanja, uspomene, primer izvanrednog, vrednog čitaoca i želja da svaka biblioteka ima svoga deda Božu, čoveka i čitaoca koji će biti uzor mlađima.