Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(11. februar 2016.)
PROFESOR DOKTOR MILADIN ŠEVARLIĆ O PUTEVIMA I STRANPUTICAMA SRPSKE POLjOPRIVREDE

SMANjENjE SUBVENCIJA LOŠE REŠENjE

Umanjena konkurentnost porodičnih gazdinstava koja pored biljne imaju i stočarsku proizvodnju. Procenjujem da je zadružni sektor Srbije opljačkan za možda čak 10 milijardi evra. Rešenje u udruživanju i specijalizaciji ka profitabilnijim granama i linijama poljoprivredne proizvodnje
Ugledni profesor beogradskog univerziteta i veoma cenjen stručnjak, Miladin Ševarlić stekao je dosta simpatija među poljoprivrednicima, svojim smelim izjavama i odmerenim komentarima povodom različitih državnih mera usmerenih na poboljšanje stanja u oblasti agrarne i stočarske proizvodnje. Profesor Ševarlić nastavlja sa takvom aktivnošću, a osnovna želja mu je da pomogne proizvođačima u ovoj oblasti rada da svoj nesumnjivo veliki potencijal upotrebljavaju na za njih i društvo u celini, najbolji mogući način.
To je bio i osnovni povod, razgovora za “Glas Podrinja“.
Mnoge zemljoradničke zadruge u šabačkom kraju, a posebno u opštini Bogatić, jednoj od najvećih u Mačvanskom okrugu izgubile su trku sa vremenom, a bile su značajna pomoć razvoju sela i poljoprivrede u celini. Kako otkloniti taj nedostatak?
- Zadružni sektor je najveći gubitnik transformacije tzv. društvene svojine u druge oblike svojine, koja se u praksi svela isključivo na model manje ili više, od strane države tolerisane, pljačkaške privatizacije društvene imovine u visini trećine ili čak i manjeg iznosa od, po pravilu, nerealno procenjene vrednosti društvene imovine. Pored toga, privatizacija je sprovedena pre okončanja restitucije imovine koju su potraživali bivši vlasnici ili uglavnom njihovi naslednici, a koja još uvek nije završena. Tako će mnogi naslednici ostati bez očevine ili dedovine i biće isplaćeni u novcu, ali sa simboličnim iznosima u odnosu na posle Drugog svetskog rata oduzetu i posle „oktobarskog prevrata“ 2000. godine ubrzano privatizovane po nerealno niskim cenama.
U periodu tranzicije zadružni sektor je gotovo potpuno uništen, jer država nije ni pokušala da izvrši restituciju zadružne imovine koja je od 1. jula 1953. godine do danas preuzeta od strane poljoprivrednih kombinata i drugih preduzeća ili države bez naknade. Takođe, od preostalog broja zadruga, u postupku sprovođenja stečaja uništeno je oko polovine ukupnog broja zemljoradničkih zadruga, a njihova imovina preostala posle sprovedenih stečajnih postupaka je protivustavno podržavljena i predata u nadležnost Republičke direkcije za imovinu.
Procenjujem da je po navedenim i drugim osnovama zadružni sektor Srbije opljačkan za možda čak i deset milijardi evra!
Uništavanjem zemljoradničkih zadruga direktno su uništavana i mala porodična poljoprivredna gazdinstva, jer je za nabavku repromaterijala i za plasman tržišnih viškova sa seljačkih gazdinstava zadruga neophodan privredni subjekat.
Izgubljeno poverenje poljoprivrednika u „dobru nameru“ države prema zadrugama sada je vrlo teško povratiti, a dobar deo odgovornosti snose i Zadružni savez Srbije koji se nije ponašao kao sektorski zaštitnik interesa zadrugara i zadruga. Najzad, za deo problema u zadrugama svakako da odgovornost snose i zadrugari zbog odsustva kontrole rada direktora i drugih organa zadruga.
Zadruarstvo je moguće i nužno obnoviti, ali na principu potpune definisanosti ekonomskih odnosa u zadruzi i ničim ograničene transparentnosti rada i upravljanja zadrugom od strane zadrugara ““ posredno preko upravnih i nadzornih odbora i neposredno od strane zadrugara.
U procesu obnove zadrugarstva prednost treba dati specijalizovanim zadrugama, kao i zadrugama sa orijentacijom na doradu, preradu i plasman proizvoda tzv. viših faza prerade, koje doprinose većoj profitabilnosti proizvodnje udruženih poljoprivrednika.
Zbog loših privatizacija i raznih drugih razloga, mnogi su ili planiraju da sreću potraže u poljoprivredi? Kakve su im šanse?
- Šanse su im uslovljene njihovom posvećenošću poljoprivredi, specijalizaciji i tržišnoj orijentaciji ka profitabilnijim granama i linijama poljoprivredne proizvodnje (voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo, prerada poljoprivrednih proizvoda, ...) i posebno orijentacijom ka organskoj ili barem integralno kontrolisanoj konvencionalnoj proizvodnji.
A pored toga moraju se udruživati u zadruge radi zajedničke nabavke repromaterijala pod povoljnijim uslovima, zajedničkog i racionalnijeg korišćenja mehanizacije i zajedničkog plasmana svežih proizvoda i naročito prerađevina od poljoprivrednih proizvoda pod istom robnom markom.
Istovremeno, deo seoskog stanovništva i posebno povratnika iz gradova u sela sa već stečenim iskustvima treba da se usmeri na programe ruralnog razvoja „oko poljoprivrede“, kao što su domaća radinost, seoski turizam, sakupljanje i dorada šumskih plodova i lekovitog bilja, ali i pružanjem zanatskih usluga u seoskim područjima ““ od opravke traktora i kućnih aparata do privatnih lekarskih ambulanti.
Setva je predstojeći važan zadatak ratara u Srbiji uopšte, a posebno u šabačkom kraju, gde taj posao valja obaviti na većim površinama. Kako ocenjujete trenutne uslove za ovaj značajan posao?
- Prolećna setva, koja je po površinama uvek veća nego jesenja, odvijaće se u značajno nepovoljnijim uslovima nego prethodne godine. Delom zbog smanjenih subvencija za biljnu proizvodnju, smanjenog nivoa tehnologije proizvodnje, kao i zbog neizvesnih klimatskih uslova u toku letnjeg i jesenjeg perioda.
Posebno mačvanski stočari tržištu godišnje isporučuju velike količine mesa, što bi se reklo “žive vage“. Cena i naplata često su veliki problem. Može li se to rešiti i na koji način?
- Jedini način da stočari kratkoročno eliminišu barem deo problema u proizvodnji i neizvesnosti u plasmanu „žive vage“ stoke jeste da udruženi nastupaju kod klanica i mlekara u koje imaju poverenje.
Dugoročno, međutim, jedino rešenje je da udruženi stočari postanu suvlasnici i upravljači klanica, mlekara, mešaona stočne hrane, ... a zašto ne i prodajnih objekata za plasman svojih prerađenih proizvoda sa garancijom zdravstvene ispravnosti i proizvodnje bez GMO.
Ni kod proizvodnje, plasmana i naplate mleka nije dobra situacija. Šta mlekadžije mogu očekivati od silnih strategija koje najavljuje svaka Vlada u Srbiji?
- Odlukom da se proda PKB kao najveća farma mlečnih krava ne samo u Srbiji nego i u Evropi, država šalje negativnu poruku svim srednjim i posebno malim proizvođačima mleka.
S obzirom da su do sada skupštine 126 gradova i opština ili preko 75% od ukupno 168 lokalnih samouprava u Srbiji jednoglasno se opredelile za Srbiju bez GMO, sugerišem proizvođačima mleka u Mačvi da se udruže i da koriste iskustva iz, na primer, Slovenije gde proizvođači mleka imaju preko 80 odsto vlasništva u pojedinim regionalno i nacionalno značajnim mlekarama, uključujući i mlekaru u Celju čija je celokupna proizvodnja mleka i svih proizvoda od mleka sa tržišno prepoznatljivom oznakom ““ Bez GMO!
U ovom kraju sve više poljoprivrednika “svaštari“, a neki odustaju od proizvodnje “tradicionalnih kultura za Mačvane“ i ekonomičnost traže u zasadima voća. Šta im možete preporučiti?
- To je dobra orijentacija poljoprivrednih gazdinstava na proizvodnju profitabilnijih voćarskih proizvoda, ali i radno intenzivnijih proizvodnji za upošljavanje i dela nezaposlenih iz gradova.
Svojevremeno je i Mihajlo Pupin pisao iz Amerike svojim Idvoranima da se orijentišu na proizvodnju voća i povrća ukoliko hoće da budu bogatiji!
Izgubljeno poverenje poljoprivrednika u „dobru nameru“ države prema zadrugama sada je vrlo teško povratiti, a dobar deo odgovornosti snose i Zadružni savez Srbije koji se nije ponašao kao sektorski zaštitnik interesa zadrugara i zadruga
Smanjenje subvencija
Kako će odluka o smanjenju subvencija za registrovana poljoprivredna gazdinstva uticati na razvoj poljoprivrede u Mačvi?
Smanjenje subvencija po hektaru uticaće negativno za sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u Srbiji po dva osnova:
Ratari će raspolagati sa značajno manjim podsticajima po hektaru za mineralno đubrivo (sa 2.000 umesto 3.000 dinara ili za 33,3%) i potpunim izostankom subvencija za najskuplje dizel gorivo u okruženju (za 3.000 dinara ili 100%) ““ bez koga je danas nezamisliva praktično potpuno mehanizovana biljna proizvodnja, kao i smanjenjem (za 33,3%) subvencija u novcu (sa 6.000 na 2.000 dinara ili za 33,3%). Time je ukupan iznos subvencija po hektaru smanjen sa 12.000 na svega 4.000 dinara ili za 66,7%.
Kod porodičnih gazdinstava koja pored biljne imaju i stočarsku proizvodnju ““ kakvih je u Mačvi najviše, smanjenje subvencija po hektaru odraziće se negativno i na konkurentnost stočarske proizvodnje jer će stočna hrana (kukuruz i druga biljna hrana) biti skuplja za tov stoke, proizvodnju mleka i jaja.
Lj.Đukić

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa