Prvi Zimski susreti uČitelja Republike Srbije u Krupnju
DAN STRUČNOG USAVRŠAVANjA
Kako prepoznati autentične potrebe dece u nastavi. Smanjenje agresije, neuspeha i osećanja izolovanosti dece. Prepoznavanje potreba dece
U Osnonoj školi „Borivoje Ž. Milojević“ u Krupnju su u nedelju 14. februara po prvi put održani Zimski susreti učitelja pod nazivom „Dan stručnog usavršavanja“ u obliku različitih jednodnevnih programa stručnog usavršavanja u organizaciji Društva učitelja Rađevine i Saveza učitelja Republike Srbije. Prateći program seminara bila je izložba udžbenika, nastavnih sredstava i dečije štampe za osnovne škole.
- Ovakav vid organizovanja posebno pogoduje malim društvima učitelja jer osim njih polaznici mogu biti i predmetni nastavnici osnovne škole, vaspitači u predškolskoj ustanovi, stručni saradnici u predškolskoj ustanovi ili školi, saradnici, direktori ili pomoćnici direktora. Bilo je prisutno osam izdavačkih kuća koje su izložile svoje udžbenike za 80-ak prisutnih učitelja i nastavnika koji su se opredelili za rad u grupama - govori Vesna Lazarević predsednica Društva učitelja Rađevine.
Polaznici seminara bili su učitelji i nastavnici iz Krupnja i Rađevine, Malog Zvornika i Loznice koji su za svoje prisustvo dobili Uverenje o učešću na seminaru (8 sati).
- Moj deo predavanja je obuhvatio praćenje u napredovanju učenika, načinu na koji savladavaju školski program, načinu ocenjivanja i, što je najbitnije, načinu izveštavanja roditelja o tome kako učenici napreduju, kako mogu da im pomognu, na koji način možemo da sarađujemo i kako da ih izveštavamo o postignutim rezultatima. Radi se o jednom od seminara sa najvišim prosečnim ocenama. Sve što je prikazano je autorsko delo, neki instumenti su nastali čak 2003. godine kada je krenula reforma i od tada se metode rada usavršavaju, prihvaćen je u celoj Srbiji u skladu sa svim pravilnicima, razvijao se sa promenama Zakona i Pravilnika - ističe jedan od predavača profesorka razredne nastave Mirela Lazić iz Užica.
Živimo u vremenu stalnih promena u kome je veoma bitno prepoznati autentične potrebe dece u nastavi sa ciljem smanjenja agresije i neuspeha, osećanja izolovanosti dece. Suština je da treba prepoznati individualne potrebe dece kako bi nastavnici prema njima mogli da oganizuju nastavu i omoguće da škola bude mesto gde će se deca dobro osećati.
Profesor strukovnih studija u Visokoj medicinskoj strukovnoj školi u Đupriji Tatjana Simović govori da uže područje njenog delovanja predstavlja težnju da se u spoljnoj sredini napravi dobra infrastruktura kako bi se deca sa različitim potrebama mogla bolje i sa više stimulansa snalaziti u sredini u kojoj žive. Osnovna stvar kod mladih jeste nezadovoljena potreba za pripadanjem, oni se ne osećaju svojim u sredini u kojoj žive. Oni vole da idu u školu zbog društva, tako kažu, ali im škola nije prijatno mesto. Odrasli su tako da mogu više stvari da rade istovremeno, mogu pažnju da fokusiraju na različite stvari ali škola nema kapacitete da takvoj deci održi nastavu, škola je za njih dosadna. Trudimo se da na vreme prepoznamo potrebe dece, šta ona vole da uče, ali je način na koji ih podučavamo različit. Potenciramo kreativno učenje, kako bi se deca zapitala šta je suština u tome šta nastavnik predaje, šta je suština tog znanja i koje veštine oni stiču u životu, deca to znaju da prepoznaju. Većina dece su razmažena i prezaštićena tako da teško održavaju pažnju. Kreativno učenje i podučavanje je rešenje - ističe Tatjana Simović, lekar po obrazovanju i specijalista iz oblasti javnog zdravlja.
- Ovakav vid organizovanja posebno pogoduje malim društvima učitelja jer osim njih polaznici mogu biti i predmetni nastavnici osnovne škole, vaspitači u predškolskoj ustanovi, stručni saradnici u predškolskoj ustanovi ili školi, saradnici, direktori ili pomoćnici direktora. Bilo je prisutno osam izdavačkih kuća koje su izložile svoje udžbenike za 80-ak prisutnih učitelja i nastavnika koji su se opredelili za rad u grupama - govori Vesna Lazarević predsednica Društva učitelja Rađevine.
Polaznici seminara bili su učitelji i nastavnici iz Krupnja i Rađevine, Malog Zvornika i Loznice koji su za svoje prisustvo dobili Uverenje o učešću na seminaru (8 sati).
- Moj deo predavanja je obuhvatio praćenje u napredovanju učenika, načinu na koji savladavaju školski program, načinu ocenjivanja i, što je najbitnije, načinu izveštavanja roditelja o tome kako učenici napreduju, kako mogu da im pomognu, na koji način možemo da sarađujemo i kako da ih izveštavamo o postignutim rezultatima. Radi se o jednom od seminara sa najvišim prosečnim ocenama. Sve što je prikazano je autorsko delo, neki instumenti su nastali čak 2003. godine kada je krenula reforma i od tada se metode rada usavršavaju, prihvaćen je u celoj Srbiji u skladu sa svim pravilnicima, razvijao se sa promenama Zakona i Pravilnika - ističe jedan od predavača profesorka razredne nastave Mirela Lazić iz Užica.
Živimo u vremenu stalnih promena u kome je veoma bitno prepoznati autentične potrebe dece u nastavi sa ciljem smanjenja agresije i neuspeha, osećanja izolovanosti dece. Suština je da treba prepoznati individualne potrebe dece kako bi nastavnici prema njima mogli da oganizuju nastavu i omoguće da škola bude mesto gde će se deca dobro osećati.
Profesor strukovnih studija u Visokoj medicinskoj strukovnoj školi u Đupriji Tatjana Simović govori da uže područje njenog delovanja predstavlja težnju da se u spoljnoj sredini napravi dobra infrastruktura kako bi se deca sa različitim potrebama mogla bolje i sa više stimulansa snalaziti u sredini u kojoj žive. Osnovna stvar kod mladih jeste nezadovoljena potreba za pripadanjem, oni se ne osećaju svojim u sredini u kojoj žive. Oni vole da idu u školu zbog društva, tako kažu, ali im škola nije prijatno mesto. Odrasli su tako da mogu više stvari da rade istovremeno, mogu pažnju da fokusiraju na različite stvari ali škola nema kapacitete da takvoj deci održi nastavu, škola je za njih dosadna. Trudimo se da na vreme prepoznamo potrebe dece, šta ona vole da uče, ali je način na koji ih podučavamo različit. Potenciramo kreativno učenje, kako bi se deca zapitala šta je suština u tome šta nastavnik predaje, šta je suština tog znanja i koje veštine oni stiču u životu, deca to znaju da prepoznaju. Većina dece su razmažena i prezaštićena tako da teško održavaju pažnju. Kreativno učenje i podučavanje je rešenje - ističe Tatjana Simović, lekar po obrazovanju i specijalista iz oblasti javnog zdravlja.
Dušan Žugić
Najnoviji broj
18. april 2024.
