Инфо

Берза

  • aero 834 ▲ 0,24%
  • dinnpb 3.420 ▼ -1,81%
  • dnos 1.650 ▲ 0,30%
  • enhl 690 ▼ -8,97%
  • fito 2.997 ▲ 1,59%
  • glos 260 ▲ 29,35%
  • ikrb 59 ▼ -14,49%
  • impl 3.257 ▲ 2,62%
  • kmbnpb 1.189 ▲ 6,83%
  • lklg 800 ▼ -11,11%
  • lsta 601 ▼ -16,53%
  • mtlc 2.050 ▲ 2,45%
  • niis 746 ⚫ 0,00%
  • ppva 1.148 ▲ 10,38%
  • prgs 18 ▲ 20,00%
  • sjpt 180 ⚫ 0,00%
  • stotn 200 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.700 ▲ 0,01%
  • utsi 1.500 ▲ 25,00%
  • vbse 1.400 ▲ 11,91%
  • vitl 690 ⚫ 0,00%
  • vnac 350 ⚫ 0,00%
(11. фебруар 2016.)
НОВИ ЦИКЛУС РАДИОНИЦЕ КУЛТУРА СЕЋАЊА

У СУСРЕТ МУЗЕЈУ ШАБАЧКИХ ЈЕвРЕЈА

Мало је градова у Србији, који је, попут Шапца, имао Јеврејску заједницу која је дала много знаменитих људи, од којих су сви били и ватрени родољуби. Чињеница да је Град недавно откупио кућу у којој се налазила Синагога, обрадовала је многе Шапчане, јер овај гест представља повратак сећања на Србе Мојсијеве вере који су, заједно са осталим суграђанима, градили Шабац и оставили дубок траг у њему.
У Народном музеју у Шапцу је протеклог четвртка одржана прва у низу радионица која има за циљ рестаурацију Синагоге, у којој ће бити отворен Музеј шабачких Јевреја. Говорили су градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, историчар Бранислав Станковић, новинар Бранимир Гајић, академски сликар Игор Марсенић, новинарка Живана Војиновић и архитекта Александра Саватић.
- Захвалан сам свима који су подржали одлуку Града да откупимо Синагогу и уђемо у овај пројекат, који је на радост свих који озбиљно промишљају о својој историји и гледају у будућност. Желимо да Синагога буде једно од места на којима се бавимо културом на потпуно другачији и модеран начин и надам се да ће Шапчани активно учествовати у радионицама на којима је реч о развоју града, изјавио је Зеленовић.
Према речима Игора Марсенића, град је учинио значајан корак да заштити културно добро, које говори о слојевитости живота у Шапцу, о постојању потпуно другачије етничке и религиозне заједнице, која је имала врло интензиван и видљив живот у граду - Повратком Синагоге, Шабац се враћа себи ““
О страдању Јевреја у Другом светском рату, говорио је новинар Бранимир Гајић, уз слајдове ратних фотографија до којих је дошао истражујући приватне фото албуме, а које јасно сведоче сву наказност Холокауста.
- Већ у јесен 1941. године, Сајмиште је претворено у логор, где су били смештени Јевреји. Мушкарце су убили у јесен 1941. године, док су жене и децу држали до пролећа 1942. године, кад су их убили у душегупкама, камионима-убицама. У више наврата су превозили жене и децу из логора на обалу Саве, где се данас налази београдска општина Савски венац. Сваки дан би застали на истом месту, пребацивали гас из ауспуха у кабину херметички затворену, где је бивало између 60 и 100 душа. Огромна количина гаса би се испуштала и они су већ до Железничке станице умирали у страшним мукама. Оно што је страшно је да су деци давали бомбоне пре уласака у камион да би била мирна, рекао је Гајић, који је био један од иницијатора да се на том месту пре две године подигне први и једини споменик невино пострадалима.
Не зна се поуздано када су се Јевреји доселили у Шабац. Први сачувани траг је из 16. века, а зна се да су живели на нашој територији у време оба српска устанка и да су били укључени у најзначајнију трговину увозном робом ““ у промет соли. Зна се и да је Јеврем Обреновић, који је био писмен и напредан, окупљао око себе учене људе, међу којима су били и Јевреји.
- Захваљујући куповини Синагоге, Шабац би лако могао да постане и место сећања, велика шабачко-јеврејска прича о страдању, емпатији и човекољубљу, рекла је Војиновићева.
Станковић је истакао да је успостављен контакт са Амбасадом Израела, која је расположена да буде део пројекта „ У сусрет музеју шабачких Јевреја“, а Саватићева позвала све суграђане који имају документа или сећања везана за историју Јевреја на нашем простору да дођу и укључе се у радионице које ће се одржавати у Музеју ““ Потражићемо материјал и путем инернета, а преко друштвених мрежа желимо да се повежемо са нашим Јеврејима који живе у свету. Желимо да остваримо контакт са светским центрима, да покушамо да наш Музеј постане део светске мреже и увршћен у интернационалну Стазу сећања.
Људи под Давидовом звездом ратовали су под српском шајкачом, доказали су да имају две домовине, једну у сновима, а другу у срцу. У српској униформи било је неколико стотина Јевреја, а двеста је дало живот за слободу и ширење српског отачаства. Јеврејском питању које је решавано 2.000 година, Трећи Рајх је дао коначни облик геноцида. Међу шест милиона побијених Јевреја, налазе се и сви шабачки Јевреји, заједно са више од хиљаду оних који су из Беча, Берлина, Прага и Братиславе у децембру 1939. године, Дунавом кренули за Палестину, због леда застали код Кладова, а онда у септембру 1940. допремљени у Шабац, који је свима њима био последња нада.
Новинарка , Живана Војиновић
М. Филиповић

Најновији број

18. април 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa