NOVI CIKLUS RADIONICE KULTURA SEĆANjA
U SUSRET MUZEJU ŠABAČKIH JEvREJA
Malo je gradova u Srbiji, koji je, poput Šapca, imao Jevrejsku zajednicu koja je dala mnogo znamenitih ljudi, od kojih su svi bili i vatreni rodoljubi. Činjenica da je Grad nedavno otkupio kuću u kojoj se nalazila Sinagoga, obradovala je mnoge Šapčane, jer ovaj gest predstavlja povratak sećanja na Srbe Mojsijeve vere koji su, zajedno sa ostalim sugrađanima, gradili Šabac i ostavili dubok trag u njemu.
U Narodnom muzeju u Šapcu je proteklog četvrtka održana prva u nizu radionica koja ima za cilj restauraciju Sinagoge, u kojoj će biti otvoren Muzej šabačkih Jevreja. Govorili su gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, istoričar Branislav Stanković, novinar Branimir Gajić, akademski slikar Igor Marsenić, novinarka Živana Vojinović i arhitekta Aleksandra Savatić.
- Zahvalan sam svima koji su podržali odluku Grada da otkupimo Sinagogu i uđemo u ovaj projekat, koji je na radost svih koji ozbiljno promišljaju o svojoj istoriji i gledaju u budućnost. Želimo da Sinagoga bude jedno od mesta na kojima se bavimo kulturom na potpuno drugačiji i moderan način i nadam se da će Šapčani aktivno učestvovati u radionicama na kojima je reč o razvoju grada, izjavio je Zelenović.
Prema rečima Igora Marsenića, grad je učinio značajan korak da zaštiti kulturno dobro, koje govori o slojevitosti života u Šapcu, o postojanju potpuno drugačije etničke i religiozne zajednice, koja je imala vrlo intenzivan i vidljiv život u gradu - Povratkom Sinagoge, Šabac se vraća sebi ““
O stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu, govorio je novinar Branimir Gajić, uz slajdove ratnih fotografija do kojih je došao istražujući privatne foto albume, a koje jasno svedoče svu nakaznost Holokausta.
- Već u jesen 1941. godine, Sajmište je pretvoreno u logor, gde su bili smešteni Jevreji. Muškarce su ubili u jesen 1941. godine, dok su žene i decu držali do proleća 1942. godine, kad su ih ubili u dušegupkama, kamionima-ubicama. U više navrata su prevozili žene i decu iz logora na obalu Save, gde se danas nalazi beogradska opština Savski venac. Svaki dan bi zastali na istom mestu, prebacivali gas iz auspuha u kabinu hermetički zatvorenu, gde je bivalo između 60 i 100 duša. Ogromna količina gasa bi se ispuštala i oni su već do Železničke stanice umirali u strašnim mukama. Ono što je strašno je da su deci davali bombone pre ulasaka u kamion da bi bila mirna, rekao je Gajić, koji je bio jedan od inicijatora da se na tom mestu pre dve godine podigne prvi i jedini spomenik nevino postradalima.
Ne zna se pouzdano kada su se Jevreji doselili u Šabac. Prvi sačuvani trag je iz 16. veka, a zna se da su živeli na našoj teritoriji u vreme oba srpska ustanka i da su bili uključeni u najznačajniju trgovinu uvoznom robom ““ u promet soli. Zna se i da je Jevrem Obrenović, koji je bio pismen i napredan, okupljao oko sebe učene ljude, među kojima su bili i Jevreji.
- Zahvaljujući kupovini Sinagoge, Šabac bi lako mogao da postane i mesto sećanja, velika šabačko-jevrejska priča o stradanju, empatiji i čovekoljublju, rekla je Vojinovićeva.
Stanković je istakao da je uspostavljen kontakt sa Ambasadom Izraela, koja je raspoložena da bude deo projekta „ U susret muzeju šabačkih Jevreja“, a Savatićeva pozvala sve sugrađane koji imaju dokumenta ili sećanja vezana za istoriju Jevreja na našem prostoru da dođu i uključe se u radionice koje će se održavati u Muzeju ““ Potražićemo materijal i putem inerneta, a preko društvenih mreža želimo da se povežemo sa našim Jevrejima koji žive u svetu. Želimo da ostvarimo kontakt sa svetskim centrima, da pokušamo da naš Muzej postane deo svetske mreže i uvršćen u internacionalnu Stazu sećanja.
Ljudi pod Davidovom zvezdom ratovali su pod srpskom šajkačom, dokazali su da imaju dve domovine, jednu u snovima, a drugu u srcu. U srpskoj uniformi bilo je nekoliko stotina Jevreja, a dvesta je dalo život za slobodu i širenje srpskog otačastva. Jevrejskom pitanju koje je rešavano 2.000 godina, Treći Rajh je dao konačni oblik genocida. Među šest miliona pobijenih Jevreja, nalaze se i svi šabački Jevreji, zajedno sa više od hiljadu onih koji su iz Beča, Berlina, Praga i Bratislave u decembru 1939. godine, Dunavom krenuli za Palestinu, zbog leda zastali kod Kladova, a onda u septembru 1940. dopremljeni u Šabac, koji je svima njima bio poslednja nada.
Novinarka , Živana Vojinović
U Narodnom muzeju u Šapcu je proteklog četvrtka održana prva u nizu radionica koja ima za cilj restauraciju Sinagoge, u kojoj će biti otvoren Muzej šabačkih Jevreja. Govorili su gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, istoričar Branislav Stanković, novinar Branimir Gajić, akademski slikar Igor Marsenić, novinarka Živana Vojinović i arhitekta Aleksandra Savatić.
- Zahvalan sam svima koji su podržali odluku Grada da otkupimo Sinagogu i uđemo u ovaj projekat, koji je na radost svih koji ozbiljno promišljaju o svojoj istoriji i gledaju u budućnost. Želimo da Sinagoga bude jedno od mesta na kojima se bavimo kulturom na potpuno drugačiji i moderan način i nadam se da će Šapčani aktivno učestvovati u radionicama na kojima je reč o razvoju grada, izjavio je Zelenović.
Prema rečima Igora Marsenića, grad je učinio značajan korak da zaštiti kulturno dobro, koje govori o slojevitosti života u Šapcu, o postojanju potpuno drugačije etničke i religiozne zajednice, koja je imala vrlo intenzivan i vidljiv život u gradu - Povratkom Sinagoge, Šabac se vraća sebi ““
O stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu, govorio je novinar Branimir Gajić, uz slajdove ratnih fotografija do kojih je došao istražujući privatne foto albume, a koje jasno svedoče svu nakaznost Holokausta.
- Već u jesen 1941. godine, Sajmište je pretvoreno u logor, gde su bili smešteni Jevreji. Muškarce su ubili u jesen 1941. godine, dok su žene i decu držali do proleća 1942. godine, kad su ih ubili u dušegupkama, kamionima-ubicama. U više navrata su prevozili žene i decu iz logora na obalu Save, gde se danas nalazi beogradska opština Savski venac. Svaki dan bi zastali na istom mestu, prebacivali gas iz auspuha u kabinu hermetički zatvorenu, gde je bivalo između 60 i 100 duša. Ogromna količina gasa bi se ispuštala i oni su već do Železničke stanice umirali u strašnim mukama. Ono što je strašno je da su deci davali bombone pre ulasaka u kamion da bi bila mirna, rekao je Gajić, koji je bio jedan od inicijatora da se na tom mestu pre dve godine podigne prvi i jedini spomenik nevino postradalima.
Ne zna se pouzdano kada su se Jevreji doselili u Šabac. Prvi sačuvani trag je iz 16. veka, a zna se da su živeli na našoj teritoriji u vreme oba srpska ustanka i da su bili uključeni u najznačajniju trgovinu uvoznom robom ““ u promet soli. Zna se i da je Jevrem Obrenović, koji je bio pismen i napredan, okupljao oko sebe učene ljude, među kojima su bili i Jevreji.
- Zahvaljujući kupovini Sinagoge, Šabac bi lako mogao da postane i mesto sećanja, velika šabačko-jevrejska priča o stradanju, empatiji i čovekoljublju, rekla je Vojinovićeva.
Stanković je istakao da je uspostavljen kontakt sa Ambasadom Izraela, koja je raspoložena da bude deo projekta „ U susret muzeju šabačkih Jevreja“, a Savatićeva pozvala sve sugrađane koji imaju dokumenta ili sećanja vezana za istoriju Jevreja na našem prostoru da dođu i uključe se u radionice koje će se održavati u Muzeju ““ Potražićemo materijal i putem inerneta, a preko društvenih mreža želimo da se povežemo sa našim Jevrejima koji žive u svetu. Želimo da ostvarimo kontakt sa svetskim centrima, da pokušamo da naš Muzej postane deo svetske mreže i uvršćen u internacionalnu Stazu sećanja.
Ljudi pod Davidovom zvezdom ratovali su pod srpskom šajkačom, dokazali su da imaju dve domovine, jednu u snovima, a drugu u srcu. U srpskoj uniformi bilo je nekoliko stotina Jevreja, a dvesta je dalo život za slobodu i širenje srpskog otačastva. Jevrejskom pitanju koje je rešavano 2.000 godina, Treći Rajh je dao konačni oblik genocida. Među šest miliona pobijenih Jevreja, nalaze se i svi šabački Jevreji, zajedno sa više od hiljadu onih koji su iz Beča, Berlina, Praga i Bratislave u decembru 1939. godine, Dunavom krenuli za Palestinu, zbog leda zastali kod Kladova, a onda u septembru 1940. dopremljeni u Šabac, koji je svima njima bio poslednja nada.
Novinarka , Živana Vojinović
M. Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
