Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(18. фебруар 2016.)
ОД ЗАСАВИЦЕ ДО ШАПЦА

ПУТ ЈЕДНОГ САРКОФАГА

Многи наши суграђани нису упознати са податком да се у Шапцу, од почетка осамдесетих, налази саркофаг из римског периода. Имао је чудан пут од Засавице, села у ком је пронађен, до Народног музеја, испред кога је био постављен десетак година, потом је премештен у двориште Дуњића куће, а однедавно се налази у дворишту Шабачке гимназије.
- Све је почело од пријатељства историчара Миливоја Васиљевића и мог оца, Ивана Саватића. У време кад су прикупљали материјал за књигу „Мачва, историја и становништво“, мој отац је рекао да се у Засавици, на имању његовог оца Димитрија налази гробница из римског периода. Надао се да ће та гробница бити постављена у селу, био је изненађен кад је видео да је пренета у Шабац, а када је, деведесетих година, премештена у двориште Дуњића куће, срећан што се део његове вољене Засавице налази у близини наше куће. Није била адекватно обележена , тако да нико није знао о чему се ради, деца су је ишарала, третирана је без икаквог поштовања, које заслужује не само као гробница, него и као историјски споменик, каже архитекта Александра Саватић.
Историчарка Светланка Милутиновић сећа се узбуђења са којим је учествовала у ископавању саркофага, у априлу 1981. године.
- Није то било једноставно ни ископати, ни донети. Помогли су нам из Електродистрибуције, ангажовали су теренско возило, на које смо га утоварили и довезли у Шабац.
Музеј Срема у Сремској Митровици није био заинтересован за њега, у дворишту имају Лапидаријум са бројним римским каменим споменицима, што је логично, с обзиром да је на том простору био Сирмијум, један од већих центара негдашњег Римског Царства. Према мишљењу стручњака, саркофаг датира из трећег, најкасније четвртог века, јер је у том периоду то био карактеристичан начин сахрањивања у нашим крајевима, који су били под утицајем Рима.
- Кров је на две воде, има дупле акротерије на угловима, потпуно је раван, нема специјалну декорацију. Да је био неко имућан и високог статуса, вероватно би био више украшен, можда би била изабрана и нека друга врста камена. Овде је могао да буде у питању просечан, скромни припадник римског нобилитета, или имућнији припадник домаће заједнице, илирског племена, који је прихватио римске обичаје, каже археолог Гордана Ковић.
Занимљиво је да је, убрзо пошто је Иван Саватић „променио свет“, саркофаг пребачен из дворишта Дуњића куће у двориште Гимназије, тик уз Музеј. Да ли је то адекватно место?, питали смо стручњаке.
- Ми мислимо да је то право место за њега. Он јесте нека врста гробнице, али у питању је културно добро. Када дођу посетиоци у Музеј, имају прилику да виде три различита начина сахрањивања ““ надгробну стелу, оловну урну и саркофаг. За нас је од посебног значаја чињеница да многи градови попут Шапца немају саркофаге, они се могу видети у већим центрима бившег Римског Царства, истиче Ковићева.
У Музеју су нам рекли да на пролеће планирају да скину патину са камена и уклоне графит, слику нашег менталитета.
М.Ф.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa