Simbol Banje pred rušenjem

Ideja o podizanju jedne ovakve dvorane, pa i prvi projekti, nastali su još pre Prvog svetskog rata. Ratna dešavanja odložila su ove planove sve do treće decenije prošlog veka. Objekat je podignut, kombinacijom projekata arhitekti Milana Minića i Jovanke Bončić-Katernić, u periodu između 1928. i 1932. godine, kada je dvorana svečano otvorena. Kur-salon je decenijama bio simbol Koviljače, mesto dobre zabave, prestiža... Danas predstavlja zdanje koje ugrožava bezbednost posetilaca jednog od najvećih i najlepših parkova u ovom delu Balkana. Dvoranom je godinama upravljalo Hotelsko-turističko preduzeće „Banja Koviljača“ koje je u međuvremenu otišlo u stečaj. Objekat Kur-salona bio je u upotrebi do skoro pre godinu dana, kada je u njemu održana manifestacija gljivarskog društva. Danas je on vidno ruiniran.
Nekada ponos Banje i Podrinja. Mesto zabave i razonode. Steciše mnogih značajnih ličnosti iz sveta kulture, umetnosti, književnosti, politike... Ovde su nekad boravili, opuštali se mnoge značajne ličnosti, ali i svoju karijeru započele mnoge potonje estradne zvezde. Nekad ponos, danas ruina i sramota Banje Koviljače.
Proteklih mesec dana pokrenuta je inicijativa za rekonstrukciju ovog zdanja, koje uživa zaštitu kao spomenik kulture. Inicijativa, koja je potekla od turističkog radnika Vladimira Vulovića, okupila je mnogobrojna udruženja građana iz Banje Koviljače, a njoj se priključilo i preduzeće Pejak-Handel. Upućen je i zahtev Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika o poslovno-tehničkoj saradnji, angažovani su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kao i nadležni zavod iz Valjeva, a u problem se uključila i lokalna samouprava. Shodno dogovorima, pod okriljem gradske vlasti, formiran Savet za zaštitu i očuvanje “Kur-salona“. Zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je predračun troškova prve faze sanacije. Sanacija bi obuhvatila krov i oluke, a predračunska vrednost je tri miliona dinara.
Međutim, dobri poznavaoci banjskih prilika izražavaju sumnju u namere gradske uprave tvrdeći da su se slične stvari dešavale pred redovne lokalne i republičke izbore i 2012. godine. Podsećajući da je pred prethodne izbore pažnja za Banju i zabrinutost za nju iskazana kroz protesne skupove protiv azilanata. Pa kao što je to tad služilo predizbornoj motivaciji tako u te svrhe treba danas da posluži i priča o Kur-salonu.
S druge strane, inicijatori akcije ukazuju da je Kur-salon gorući i najbolniji problem Banje Koviljače, ali da je to samo jedan od problema koji su se nanizali u proteklih dvadesetak godina. Sami procesi, po njima, sporo teku, a glavnu prepreku čini pitanje nadležnosti i birokratske procedure. Nezadovoljni inertnošću nadležnih institucija, inicijatori akcije zaštite Kur-salona najavljuju i organizovanje protesne šetnje građana. Ovim svojim gestom želeli bi da ubrzaju procese kao i da ukažu i na druge probleme. U prvom redu na stanje vila „Bosne“ i „Koviljače“, kao i „Železničkog doma“, objekata koji svojim arhitektonskim izgledom predstavljaju značajno kulturno nasleđe Banje Koviljače.
Sličnog mišljenja je i stručna javnost koja smatra da je sve jasno precizirano Zakonom o turizmu i Zakonom o kulturnim dobrima. Stručnjaci su mišljenja da lokalna samouprava oslanjajući se na ove zakone u vrlo kratkom roku može da reši pitanje nadležnosti i zaštiti objekat Kur-salona od daljeg propadanja.